Lažne dojave o bombama potresaju Srbiju: Sajber kriminalci najčešće koriste servis čija zloupotreba ima dugu istoriju
Komentari19/04/2022
-14:52
Lažne dojave o bombama u tržnim centrima, ali i u avionima Er Srbije, stigle sa mejl servisa "Protonmail", a izgleda da Srbija nije jedina koja je sa tog mejl servisa dobijala pretnje. Kompanija je bazirana u Švajcarskoj, ali nije lako utvrditi odakle dolaze pretnje putem mejlova.
"Protonmail" navodi da su njeni serveri zaštićeni i bezbedni. Međutim, upravo zato se taj servis koristi za upućivanje različitih vrsta pretnji.
Iz MUP-a Srbije naveli su da su sa servisa "Protonmail" u prethodnom periodu u nekoliko navrata slate pretnje i Aerodromu Nikola Tesla i kompaniji Er Srbija, a prema operativnim saznanjima upućene su sa teritorija jedne evropske zemlje i Ukrajine.
Kako je navedeno, policija intenzivno, u saradnji sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, radi na prikupljanju podataka u vezi sa izvršiocima ovog krivičnog dela.
Duga istorija zloupotreba
"Protonmail" osnovan je 2013. godine u Ženevi i koristi šifrovanje na strani klijenta da zaštiti sadržaj mejlova i korisničke podatke. Trenutno ima više od 50 miliona korisnika. Istorija zloupotreba ovog servera je prilično duga.
Poznato je da je 2018. jedan tinejdžer koristio ovaj mejl kako bi slao pretnje bombom koje su dovele do evakuacija više od 400 školau Velikoj Britaniji u martu 2018. godine.
Godinu dana kasnije, u novembru 2019. u Belorusiji su vlasti blokirale ovaj servis nakon što su primile pretnje bombom u avionu od misterioznog napadača. Međutim, "Protonmail" je tada saopštio da je navodna pretnja bombom poslata nakon šo je avion već bio preusmeren od strane Belorusije ka Minsku.
Kompanija je 2020. objavila i da je zabranjena u Kini i da je razlog tome to što ne dozvoljavaju špijuniranje od strane kineske vlade.
Nakon toga, u julu 2021. godine podneta je krivična prijava protiv američkog državljanina za pretnje Entoniju Faučiju, savetniku predsednka SAD za zdravstvo koje su poslate mejlom sa "Protonmail" servera.
U septembru 2021. uhapšen je i jedan francuski klimatski aktivista jer je koristio "Protonmail" servere. Kompanija je bila prinuđena da da podatke francuskim vlastima, na osnovu čega je kasnije optužen.
Takođe, uoči početka rata u Ukrajini, Rusija je blokirala "Protonmail" kako bi sprečila serije anonimnih pretnji bombama. FSB je saopštil da je "Protonmail" korišćen za slanje poruka u kojima se lažno tvrdi da su bombe postavljene na više od 800 javnih mesta u četiri regiona.
Zanimljivo je da je kompanija 2019. godine na Tviteru objavila da će instalirati VPN servere u zemlji koja proizvodi najviše tona malina po glavi stanovnika, upitavši pratioce znaju li koja je to zemlja. Iako nisu provereni podaci o serverima, zna se da je Srbija prva po proizvodnji malina sa 17.148 tona po glavi stanovnika.
Abusara: Teško otkriti odakle su pretnje
Adel Abusara, stručnjak za bezbednost na internetu rekao je za Euronews Srbija da postoji način da države dođu do podataka korisnika "Protonmaila", ali da je to dugotrajan i skup proces i da se zato koristi često.
"Važno je objasniti da se napredni sajber svetovi zasnivaju na tome da je teško utvrdili odakle mejlovi dolaze", kazao je Abusara.
On je naveo da se najčešće koriste tzv. napadi u kojima se virusima zaražavaju računari različitih korisnika i da se onda oni koriste kao mreža zombi računara da obraju sajtove koje napadači odluče.
"Vi niste svesni toga, računar radi normalno,možda je malo usporeniji i vi niste svesni da je jedan deo velike mreže. Največi problem je što ne može da se utvrdi odakle je napad i da se kaže da je neka država napala drugu. To što napad dolazi sa terotorije neke zemlje ne mora ništa sa znači", kazao je Abusara.
Kako je dodao, sajber kriminalci na dark webu i rentiraju servise kako bi, za ne veliki novac, napadali neke servise i onemogućavali mu da radi.
"Ucenjuju onda velike kompanije i novac koji dobiju ulažu u istraživanje za još bolji virus i još bolje načine napada", rekao je Adel Abusara za Euronews Srbija.
Ipak, kada je u pitanju zaštita od sličnih napada, postoje, kaže Abusara, tri nivoa. Prvi podrazumeva da država kreira i ulaže u institucije koje se bave time, drugi da kompanije konstantno ulažu u sajber bezbednost i treće je da građani povećaju nivo "sajber higijene".
"Moramo da izbacimo onu mantru 'ja nemam šta da krijem', to je najveća greška koju možemo da učinimo, uvek imamo nešto što ne želimo da se vidi", kazao je Abusara.
Komentari (0)