Igre 
Lažne dojave o bombama preplavile Srbiju: Stvaraju paniku i ekonomsku štetu, ali im je teško ući u trag
Komentari29/04/2022
-18:49
Srbiju su poslednjih nekoliko nedelja preplavile lažne dojave o bombama - nakon aerodroma i tržnih centara, danas su mejlove o podmetnutim bombama, za koje se ispostavilo da su lažne, dobile i srednje škole u Beogradu. Sagovornici Euronews Srbije kažu da je teško i skupo doći do korena problema, odnosno otkriti identitete pošiljaoca mejlova i razloge za to, ali i da je država do sada reagovala na pravi način prilikom dojava.
"U principu, takve vrste dojava su problem jer se stvara panika - remeti se normalan život, zatvaraju se tržni centri, a sa druge strane tu je i ekonomska šteta koja je posledica svega toga", kaže za Euronews Srbija Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosne politike.
Učestale dojave o bombama, od kojih su se sve do sada pokazale kao lažne, počele su još u martu - prošlog meseca je bilo osam lažnih dojava o bombama u avionu Er Srbije, a sličan trend se nastavio i u aprilu, uz nekoliko dojava o bombama na samom aerodromu Nikola Tesla u Beogradu.
Osim toga, u aprilu su zabeležene i dve prijave o postavljenim bombama u zgradama gde se nalaze poslovnice Er Srbije - početkom meseca u pitanju je bila poslovnica u Bulevaru kralja Aleksandra. Takođe, 19. aprila je u poslovnoj zgradi na Novom Beogradu, u kojoj se pored ostalog nalazi i poslovnica Er Srbije, takođe prijavljeno da je postavljena bomba. Obe dojave su, međutim, bile lažne.
Dojave u tržnim centrima i školama
Samo dan ranije, 18. aprila, prijavljeno je da su bombe postavljene i u tržnim centrima u dva velika grada - u pitanju su bili Rajićeva, Merkator i Galerija u Beogradu, kao i tržni centar Delta Planet u Nišu. Ispostavilo se da su prijave svim tržnim centrima stigle sa iste mejl adrese, kao i da su bile lažne, što je ustanovljeno kontradiverzionim pregledima.
Najskorija dojava o postavljenim bombama u Beogradu dogodila se danas, kada je cirkularni mejl o podmetnutoj bombi dobio veći broj srednjih škola i gimnazija u Beogradu, o čemu su odmah obavešteni MUP i BIA.
Kako je saopšteno iz Ministarstva prosvete, dojavu o bombi su primile 23 škole, a nakon provere policije utvrđeno je da su sve te dojave bile lažne. Učenici i zaposleni iz svih škola bili su evakuisani na sigurno.
FoNet
Povezane vesti
Elek smatra da su državni organi reagovali najbolje što je moguće u svakoj od ovih situacija, jer nijedna dojava nije bila zanemarena, i uvek su se preduzimale neophodne mere poput zatvaranja objekata, proveravanja i slanja timova koji utvrđuju da li su pretnje tačne ili ne.
"Ono što bi moglo dodatno da se uradi, mada rekao bih da su i to radili policajci, a to je da se šalju u javnosti poruke da je to štetno. Međutim, ključna stvar je da se pronađu te lažne dojave, i da se sankcionišu ljudi koji to prijavljuju, jer su u pitanju krivična dela izazivanja opasnosti", ističe Elek.
Dodaje da bi državni organi protiv ovakvih situacija mogli da se bore na dva načina - prvi su oruke javnosti da će sankcije uslediti za one koji krše zakon, a drugi način podrazumeva samo otkrivanje onih koji šalju lažne dojave.
"Trebalo bi da se apeluje na zdrav razum i edukaciju, kao i na to da je u pitanju krivično delo i da osoba koja ga vrši može ozbiljno da odgovara. Bilo bi dobro da se makar neko od njih pronađe i da se za primer pokaže da policija ima sposobnosti da te ljude identifikuje i da ih procesuira u skladu sa zakonom", kaže Elek.
Teško utvrditi odakle pretnje dolaze
Iz MUP Srbije su naveli, kada su se pojavile prijave za bombe u tržnim centrima, da su mejlovi stigli sa servisa "Protonmail" koji je baziran u Švajcarskoj, a da su sa istog servisa u nekoliko navrata slate pretnje i Aerodromu "Nikola Tesla" i kompaniji "Er Srbija".
"Prema operativnim saznanjima pretnje su upućene sa teritorija jedne evropske zemlje i Ukrajine", dodao je MUP u saopštenju.
"Protonmail" je servis osnovan 2013. godine u Ženevi i koristi šifrovanje na strani klijenta da zaštiti sadržaj mejlova i korisničke podatke. Trenutno ima više od 50 miliona korisnika, a istorija zloupotreba je prilično duga, pošto su pretnje bombama sa njega u poslednjih nekoliko godina slate u Velikoj Britaniji, Belorusiji i drugim državama.
Povezane vesti
Adel Abusara, stručnjak za bezbednost na internetu rekao je ranije za Euronews Srbija da postoji način da države dođu do podataka korisnika "Protonmaila", ali da je to dugotrajan i skup proces i da se zato koristi često.
"Važno je objasniti da se napredni sajber svetovi zasnivaju na tome da je teško utvrdili odakle mejlovi dolaze", istakao je Abusara.
On je naveo da se najčešće koriste napadi u kojima se virusima zaražavaju računari različitih korisnika i da se onda oni koriste kao mreža zombi računara da obraju sajtove koje napadači odluče.
"Vi niste svesni toga, računar radi normalno,možda je malo usporeniji i vi niste svesni da je jedan deo velike mreže. Največi problem je što ne može da se utvrdi odakle je napad i da se kaže da je neka država napala drugu. To što napad dolazi sa terotorije neke zemlje ne mora ništa sa znači", dodao je Abusara.
Komentari (0)