Raste broj pregleda u privatnim ustanovama: Da li su kvalitet ili brzina razlog i šta se dešava sa državnim ustanovama?

Prihodi privatnih zdravstvenih ustanova porasli su za 54 procenta, pokazuje petogodišnja analiza privatnog zdravstva koju je sprovela Komisija za zaštitu konkurencije. Istovremeno, prema podacima Svetske banke, građani sve više direktno izdvajaju iz svog džepa za zdravstvo – više nego što je uobičajeno u zemljama Evropske unije. Iako vlast tvrdi da se u državno zdravstvo sve više ulaže, zajedno s prihodima, rastao je i broj pregleda kod privatnika. 

Jelisaveta Fotić je aktivistkinja Udruženja za borbu protiv dijabetesa "Plavi krug" i u razgovoru za Euronews Srbija kaže da više od 20 godina živi sa dijabetesom. Redovan odlazak kod lekara za nju je imperativ, ali to ne znači da se u potpunosti oslanja na državno zdravstvo iako bi to bilo značajno jeftinije. 

"Vrlo često i moji prijatelji i ja odlazimo kod specijalista u privatnom sistemu, jer je velika verovatnoća da ćemo ako ne istog dana, ona verovatno sutradan ili dva dana kasnije moći da dođemo do nekog termina, čak može da se to desi u nekim popodnevnim časovima, npr. nakon posla, pa da ne moramo da uzimamo slobodan dan", kaže ona. 

Euronews Srbija

Da njen primer nije usamljen pokazuje i analiza o stanju na tržištu privatnog zdravstva, odnosno izveštaja Komisije za zaštitu konkurencije. 

U 2023. godini obavljeno је oko 4,3 miliona pregleda u privatnim ustanovama koje su dostavile podatke, što predstavlja rast od oko 55 odsto u poređenju sa 2019. godinom. Prihod iz 2022. za iste ustanove povećan je u sličnom procentu u odnosu na 2019. i iznosio je oko 34 milijarde dinara. 

Navode se i razlozi - brže zakazivanje, kraće čekanje, ali i bolji uslovi. U dokumentu stoji i da je privatni sistem vremenom dobijao na značaju zbog efikasnijeg funkcionisanja. 

Privatna praksa nasuprot državne

Generalna direktorka Medigrup sistema Marijama Vasilesku kaže za Euronews Srbija da je kvalitetna usluga pacijentu ključna za poslovanje njihovih privatnih klinka i domova zdravlja. 

Euronews Srbija

"U momentu kada pacijent dođe i plaća za svoju uslugu, onda on treba da dobije kvalitet. Tako da za nas najveći centar svega što nudimo jeste vrhunsko korisničko iskustvo, jer ne sme da bude pregovora oko toga. Kvalitet usluge je jako bitan, vreme koje provodi i onda za svoj novac pacijent treba da dobije vrhunsku uslugu", kaže ona. 

Predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda Radmila Obrenović za Euronews Srbija ističe da analizu treba posmatrati i u kontekstu pandemije kovida 19, koja je znatno povećala potrošnju u privatnom sektoru.  

Dodaje da je i državni sektor poslednjih godina proširio obim usluga, ali da se i dalje suočava s odlaskom medicinskog kadra i niskim platama. 

"Očito je broj izvršilaca i plata ograničavajući glavni razlog zašto mi ne dobijamo u javnom sektoru dovoljan broj zaposlenih, da biste onda mogli da blagovremeno ili u nekom optimalnijem roku zakažete pacijetnima pregled. Sigurno ima slabosti u javnom zdravstvenom sistemu, ali ja iz ličnog iksustva moram da kažem da zaista naporno se u javnom sistemu radi, mnogo posla, na manjem broju izvršilaca je", kaže ona. 

Euronews Srbija

Ipak, krajnji korisnik primećuje da razlike nema. Naime, Jelisaveta kaže da je njeno iskustvo sa privatnim i državnim ustanovama pokazalo da razlike u uslugama ima, ali da računica pokazuje da košta gotovo jednako. 

"Ista količina novca koja se meni izdvaja, od moje plate i ide na zdravstveno osiguranje je zapravo dovoljna da se neki paket privatnog zdravstvenog osiguranja, na mesečnom nivou plati, a da se, nažalost, često dobije od njega mnogo više" , kaže.

Mnogo je više i zaposlenih kod privatnika nego ranije. Broj lekara u radnom odnosu kod posmatranih privatnika uvećan je za 43 odsto. 

Stašević Karličić: Javni sektor još uvek dominantan, pitanje je dosta kompleksno

Međutim, dok mnogi veruju da je privatni sektor efikasniji, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja, profesorka doktorka Ivana Stašević Karličić, upozorava u razgovoru za Euronews Srbija da je ovo pitanje mnogo kompleksnije nego što na prvi pogled izgleda. 

"Efikasnost je jako kompleksna stvar, naročito kada se procenjuje u zdravstvenim sistemima. Sigurno se za neke manje kompleksne intervencije brže stiže do usluge u privatnom sektoru. Međutim, to je samo jedan segment šire slike“, kaže.

Prema njenim rečima, iako postoji porast u korišćenju privatnog sektora, činjenica je da je javni sektor još uvek dominantan.

"Javni sektor čini preko 90 odsto tržišta zdravstvenih usluga, i to je odnos koji je, najblaže rečeno, neverovatno veliki i potpuno neuporediv“, ističe Stašević-Karličić, naglašavajući da je privatni sektor još uvek mnogo manji i ne može da konkuriše u većini oblasti, posebno kada je reč o složenim dijagnostičkim i operativnim procedurama. 

Na pitanje o sve većoj popularnosti privatnog osiguranja, koje mnogi poslodavci nude zaposlenima, Stašević-Karličić objašnjava da to zaista može doprineti porastu privatnih usluga, ali naglašava da je važno razumeti razliku između usluga koje privatne klinike nude u poređenju sa onima koje pruža javni sektor.

"Iako ljudi sa privatnim osiguranjem često smatraju da dobijaju bolju uslugu za manji novac, moramo biti svesni da mnoge složenije usluge, kao što su komplikovane operacije ili specijalizovane dijagnostičke procedure, i dalje spadaju u domen javnog sektora", kaže ona. 

Profesorka Stašević-Karličić takođe ukazuje na to da je važno uočiti da je naš zdravstveni sistem zasnovan na solidarnosti i jednakosti, a svi građani, bez obzira na imovinsko stanje, imaju pravo na zdravstvene usluge.

"Zdravstveni sistem Republike Srbije počiva na principima jednakosti, solidarnosti i dostupnosti, i to je ono što ga čini temeljnim civilizacijskim dostignućem“, kaže Stašević-Karličić. 

Ona podseća da je zdravstveni sektor u Srbiji prošao kroz značajne promene od 2012. godine.

"Mi sada imamo nove kliničke centre, renovirane bolnice, a investicije koje se mere stotinama miliona evra u toku su na mnogim važnim projektima“, dodaje državna sekretarka i nabraja samo nekoliko od tih ulaganja: Tiršova 2, Ginekološko-akušerska klinika Narodni front, bolnice u Užicu i Valjevu, kao i centar za razvoj i inkluziju.

Kada je reč o budućnosti zdravstvenog sistema, profesorka Stašević-Karličić smatra da bi mogao da se primeni model u kojem privatni sektor bude uključen u sistem zdravstvenog osiguranja, ali upozorava da to zavisi od političkih odluka i prioriteta.

"Zdravstvena politika mora biti zasnovana na tome šta je važnije – zdravlje građana ili profit sektora“, zaključuje ona, podsećajući da je za ovu vladu javno zdravlje prioritet od 2012. godine, kada je započela revitalizacija zdravstvenog sistema.