Gde ćemo letovati do 2050. godine? Dok je Mediteran pred "ključanjem", baltičke zemlje očekuju svoj "deo kolača"

Evropska turistička komisija (European Travel Commission - ETC), kao i pojedini stručnjaci navode da su primetna pomeranja turističkih tokova ka Mediteranu pre i posle leta, ali i delimično ka zemljama severa u špicu turističke sezone.

Studiju ETC-a sproveo je David Garsija Leon, analitičar za klimatske uticaje i politiku prilagođavanja u Evropskoj komisiji. Naime, rezultati su pokazali jasan obrazac promena u turističkoj potražnji Evrope u pravcu sever-jug, pri čemu su severni regioni imali koristi od klimatskih promena, a južni su suočeni sa značajnim padom turističke potražnje.

Univerzitet u Bernu je još 2010. godine utvrdio da su na Istočnom Mediteranu toplotni talasi, njihov intenzitet i trajanje, porasli skoro sedam puta od 1960. godine, bez obzira na to što ga Evropljani "severno od Alpa" preplavljuju svake godine.

Štaviše, švajcarski list "Neue Züricher Zeitung" nedavno se zapitao hoće li odmor na Mediteranu za nekoliko decenija izgubiti svoju draž ako temperature nastave da rastu i postanu kao na Crvenom moru. Oni su u tekstu ocenili da će "na duži rok, klimatske promene i te kako uticati na turizam na Mediteranu".

Takođe, bečki "Der Standard" je objavio tekst pod naslovom "Da li ipak da idemo na letovanje na jug? Za i protiv", a u kojem se navodi da je "sever novi jug".

Istovremeno, Bavarski radio (BR) spekuliše da će ubuduće "većina turista odmarati u severnoj Nemačkoj, Skandinaviji ili u baltičkim zemljama", dok je nemačka televizija ZDF postavila pitanje da li će "iko letovati na Mediteranu od 2050. godine" ili će turisti "krenuti put severa kako bi izbegli toplotne talase".

Mediteran kao Crveno more

Prema Evropskoj turističkoj komisiji, "destinacije kao što su Češka, Bugarska, Irska i Danska uživaju sve veću popularnost". Direktor ETC-a Migel Sanc je čak rekao za nemački portal "Reisereporter" da će "nepredvidivi vremenski uslovi imati veći uticaj na odluke putnika u budućnosti". Za sada, međutim, ankete Evropske turističke komisije pokazuju da su Španija, Italija, Francuska, Hrvatska i Grčka i dalje najpopularnije turističke destinacije za Evropljane sa severa.

Dramatičnija je pak, bila procena nemačkog ministra zdravlja Karla Lauterbaha koji je nedavno tvitovao da se "jedna era bliži kraju", dovodeći u pitanje budućnost Italije kao turističke destinacije i to dok se u njoj nalazio na odmoru.

Rekacija italijanske ministarke turizma Danijele Sandanze bila je trenutna: "Klimatske promene utiču na celu planetu, svi se trudimo da se izborimo sa tim i nadamo se da će Nemci nastaviti da dolaze - Lauterbah takođe".

Još samouvereniji i optimističniji bio je predsednik italijanske Federacije za putovanja i turizam (FIAVET) Đuzepe Čiminizi.

"Svakako se turizam promenio u ime veće održivosti, ali kao organizovani turistički biznis, uveravamo ministra Lauterbaha da ako želi da putuje dalje južno, na primer na Siciliju, u Pulju ili u Kalabriju, teško da će naći slobodno mesto čak i po ovoj vrućini", rekao je on za Euronews i nastavio:

"Klimatske promene neće sprečiti ljude da idu na more, planine ili jezera, da dožive gradove koji su svetska baština, da otkrivaju nova mesta i probaju hranu koja nije drugde dostupna. Još od Odiseja, putovanja po Mediteranu su bila neophodan faktor za ljudsko bogaćenje"

Italijansko ministarstvo je čak u svom izveštaju upozorilo da bi broj stranih turista mogao da se smanji za 15 odsto u slučaju porasta prosečne temperature od dva stepena, što bi bilo ekvivalentno gubitku od 15 milijardi evra prihoda godišnje. U ekstremnom slučaju porasta temperature za četiri stepena, gubitak bi dostigao čak 52 milijarde evra.

Uprkos tome, ove godine se očekuje rekordna godina za Italiju koja će, prema procenama, dočekati 68 miliona turista.

Pixabay

Profesor Harald Cajs, direktor Instituta za istraživanje turizma na nemačkom Univerzitetu Harc, kaže da što su toplotni talasi češći, to će više ljudi tražiti alternative.

"Temperature rastu u Severnom i Baltičkom moru, čineći Mediteran privlačnim leti, ali više u proleće i jesen. Svakako će proći još nekoliko godina pre nego što turisti na ovaj način počnu da biraju svoje destinacije za odmor", rekao je on za list "Die Welt".

Karlo Špet, stručnjak onlajn portala za putovanja "Urlaubspiraten" već poziva turiste da se zapute "u planine", pošto alpske destinacije imaju prosečnu temperaturnu razliku od šest stepeni u odnosu na klasične mediteranske destinacije. Pozvao je i da se putuje "u Poljsku ili baltičke zemlje, koje takođe imaju znatno niže cene".

Rastu temperature, ali i interesovanje

Žan-Pjer Mas, predsednik francuskog udruženja turističkih agencija "Entreprises de Voyage" se ne slaže sa rezultatima studije.

"Neće biti dramatičnog pada. Umesto toga, doći će do postepenih promena, kretanja u dve faze, ako tako mogu da se izrazim. S jedne strane, Francuzi, koji su ovog leta imali velike vrućine, pokušaće da pronađu prijatnije destinacije, odnosno više prema severu, bilo severnoj Francuskoj, ali i severnoj Evropi, odnosno destinacijama gde u julu i avgustu nije tako vruće", kaže on i nastavlja:

"Maurucijus je, na primer, sada deveta najveća letnja destinacija za Francuze, iako ima zimu u julu i avgustu. Dakle, postoje promene u ponašanju koje se polako dešavaju. Ali to ne znači da će turizam propasti u zemljama poput Grčke, Španije i Italije. Sezona neće biti ograničena na jul i avgust. Proširiće se na proleće i jesen. Šta to znači? Ljudi će putovati u Andaluziju u proleće, a na grčka ostrva u proleće i jesen i nešto manje leti"

U prilog tome svedoči i činjenica da iako je interesovanje za baltičke zemlje znatno poraslo, ukupan broj pretraga za Mediteran ostaje kontantno visok, podaci su sajta "Reisereporter".

"Nema znakova da interesovanje za Mediteran opada", navodi se u tekstu.

To potvrđuju i iz Nemačke turističke asocijacije (DRV) sa ohrabrijućim rezultatima koji pokazuju da turoperatori "nisu prijavili otkazivanje aranžmana zbog vrućina".

"Interesovanje za Istočni Mediteran je mnogo veće nego za zapadni deo", navodi se u saopštenju.

Slična je ocena i Torstena Kirstgesa, profesora ekonomije turizma na Univerzitetu u Vilhelmshafenu.

"Toplotni talasi neće znatno uticati. Iskustvo iz prošlih elementarnih nepogoda pokazuje da se turisti brzo vraćaju na omiljene destinacije. Uostalom porodice sa decom mogu da putuju samo leti. Sunce će uvek biti odlučujući faktor, posebno sada kada je vreme nestabilno i kišovito u Evropi. Dakle, vreme nikada neće biti dovoljno dobro ni u Nemačkoj ni u Skandinaviji, u poređenju sa jugom", naglasio je on u intervjuu za nemački ekonomski časopis "WirtschaftsWoche".

Pixabay

Kako kaže, "iskustvo pokazuje da je 40 stepeni Celzijusa izuzetak gotovo svuda", a tako je i ove godine.

"U principu, toplota ne deluje kao sredstvo odvraćanja. Zemlje poput Grčke su decenijama bile uvek popularne, iako je u njima jako vruće. Možda će zemlje severne Evrope imati koristi od porasta temperatura, ali samo ako i tamo bude zaista toplo. Ali, čak i ako budu imale manje turista u špicu sezone, te zemlje će svakako imati bolje vreme od nas van sezone", dodaje Kirstges.

Olivije Ponti iz konsultantske kuće Forward Keys rekla je da za Euronews da je situacija ohrabrujuća za destinacije poput Španije, Grčke i Italije, koje bi trebalo da imaju relativno dobru sezonu uprkos svemu.

"Zašto? Zato što su rezervacije za letnju sezonu napravljene u prvoj polovini godine, tako da će aktuelni događaji uglavnom uticati na rezervacije u poslednjem trenutku, a to je manjina", kaže i dodaje da je da je situacija ipak teža na mestima poput Rodosa i Sicilija gde se ovog leta beležio veliki talas otkazivanja rezervacija.

Međutim, izgledi za prijatnijim letnjim vremenom prilično su skromni.

"Generalno, moramo biti spremni da će postajati još toplije i suvo", kaže stručnjak za klimu Hans-Martin Fusel iz Agencije za životnu sredinu EU/EEA u Kopenhagenu.

"Toplotni talasi se ne završavaju posle jednog, dva ili tri dana, već imaju tendenciju da traju mnogo duže"

Klima se menja i na podneblju Srbije, pa Vladimir Đurđević za Tanjug kaže da će Zemlja do 2050. godine biti toplija za jedan stepen, što znači da se i u Srbiji u budućnosti mogu očekivati temperature i više od 45 stepeni.

"Kod nas su leta poslednjih godina izuzetno topla. Leto je inače sezona u toku godine kada su kod nas najviše porasle temperature gledajući te trendove globalnog zagrevanja koje su posledica klimatskih promena. Kada gledamo pojedinačna godišnja doba, vidimo da leta imaju najveći porast temperatura, minimalnih dnevnih i srednjih dnevnih i maksimalnih dnevnih, čak gledajući celu planetu, region u kom se Srbija nalazi je region koji ima rekordni porast letnjih temperatura", naglasio je on i dodao je prosečna julska temperatura u Beogradu ove godine bila za oko četiri stepena viša od vrednosti iz sredine prošlog veka.

Važan ekonomski faktor - turisti iz SAD

Prema Evropskoj komisiji za putovanja, evropsko tržište je u usponu. Što se tiče broja putnika koji dolaze u Evropu, ova godina je već dostigla 95 odsto od ukupnog broja putnika u 2019, navodi se u podacima.

Visoka potražnja se zadržava uprkos tvrdoglavoj inflaciji i rastućim putnim troškovima. Za to su zaslužni ponajviše turisti iz SAD, koji imaju koristi od povoljnog kursa. Prema podacima ETC-a, Portugal (+79 odsto), Turska (+78) i Crna Gora (+43) doživljavaju veliki porast turista iz SAD.

Generalno, vlada i trend ka zemljama koje nude dobru vrednost za novac. Procene ETC-a za putovanja do i uključujući maj 2023. godine, pokazale su da četiri zemlje posebno imaju koristi od toga. To su Srbija - sa rastom od 27 odsto u tekućoj godini, Bugarska (+21), Crna Gora (+12) i Turska (+9).