Švedski psihijatar za Euronews Srbija o zavisnosti od mobilnih telefona: Mi smo hakovani, treba da povratimo svoju moć

Komentari

Autor: Euronews Srbija

29/06/2023

21:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Zašto danas sve više ljudi ima simptome depresije, anksioznosti i izloženosti hroničnom stresu? Odgovor na to pitanje daje knjiga "Izlogujte svoj mozak", čiji je autor švedski psihijatar Anderš Hansen. Analizirajući 70-ak naučnih istraživanja, na 200 stranica, jednostavnim jezikom objašnjava- zašto smo toliko vezani za naše pametne telefone, šta se dešava u našem mozgu kada skrolujemo stranice društvenih mreža i na kraju - kako da se tome odupremo?

"Doktor za mozak" za Euronews objašnjava da ogroman činilac u tome predstavlja nagli tehnološki razvoj, koji naš biološki sklop ne može da isprati.

"Najvažnija stvar koju možete da saznate o ljudima je da smo još uvek lovci i sakupljači. Mozak se nije promnio deset, ili čak 20 hiljada godina. Još uvek smo adaptirani naživot u savani, život gde je malo voća i mnogo opasnosti, a ovaj svet u kome živimo sa pametnim telefonima, strujom, automobilima je zapravo veoma čudan svet za ljude. Veoma mali broj ljudi je svestan toga", kaže Hansen.

Ne treba da se prilagođavamo tehnologiji, već obrnuto

Ovaj specijalista psihijatrije u Stokholmu, stažirao je na Institutu Karolinska, ima master diplomu Stokholmske ekonomske škole i autor je nekoliko knjiga o mozgu. Knjige su mu prevođene na 33 jezika i dobitnik je nagrade švedske Mense 2018, kao i Big Health Award za 2017. godinu. Priznanja su mu dodeljena i za govorništvo. Tokom 2019. godine vodio je TV emisiju "Tvoj mozak", u kojoj su gostovali stručnjaci poput Stivena Pinkera, Roberta Sapolskija, dr Suzan Grinfild i Ričarda Dokinsa.

Hansen kaže da su male šanse da će ljudski mozak ikada uspeti da se prilagodi tehnologiji.

"Ne mislim da treba da ga prilagodimo, već tehnologija treba da se prilagodi nama. Zašto su telefoni tako zavodljivi - zbog brojnih mehanizama u našoj psihologiji i našim mozgovima koji su iskoristile brojne kompanije, jer najvrednija stvar danas nije dolar ili jen, niti evro ili bitkoin. To pažnja ljudi. I brojne kompanije se trkaju za privlačenjem naše pažnje, i veoma su dobre u tome. Zbog toga provodimo pet, šest, sedam sati dnevno na mobilnom telefonu. Zato mislim da je fer reći da smo - hakovani. I da je potrebno da povratimo našu moć. Ne treba da se prilagođavamo tehnologiji, već da tehnologiju prilagodimo nama", objašnjava psihijatar.

Najstarija "droga" - dopamin

Hansen u svojoj knjizi telefone i društvene mreže upoređuje sa drogom, zbog toga što kod mnogih ljudi bude zavisnost. Glavni "krivac" je dopamin, hormon nagrade i motivacije koji preplavljuje mozak kad god osoba uradi nešto što joj donosi zadovoljstvo

"Dopamin je poznat kao neka vrsta molekula pritiska, ali u stvarnosti je ovo mnogo kompleksnije. Dopamin nam govori na šta treba da obratimo pažnju, fokusira našu pažnju. Ako sam gladan i vidim hranu, nivo dopamina raste u mom mozgu", objašnjava stručnjak.

On opisuje jedan zanimljiv eksperiment sa pacovima, kojima su naučnici davali sok svaki put nakon što oglase neki alarm. Posle izvesnog vremena, kod pacova je rastao nivo dopamina u mozgu, svaki put kada čuju taj zvuk, u iščekivanju nagrade.

"Ako imate ovaj ton uz sok samo ponekad - dakle ne dobijete ga uvek - onda nivo dopamina raste još više. I to je veoma čudno. Zašto bi neizvesni sok bio bolji od soka koji je izvestan, iz perspektive mozga? To je inače razlog zbog kog se kockamo. Volimo neizvesnost nagrade. I razlog je verovatno to što su mnoge stvari u prirodi po definiciji neizvesne. Ne znate da li ćete naći voće na drvo na koje se penjete, ne znate da šta ćete uloviti kada krenete u lov na životinje. Dakle, mozak nagrađuje neizvesne ishode kako bi nas naterao da tragamo za resursima", kaže naš sagovrnik.

Upravo to su iskoristile društvene mreže, tvrdi on.

"Ako objavite fotografiju na Fesjbuk i vaši prijatelji označe da im se ona sviđa, vi ne vidite 'lajk'iste sekunde kada oni kliknu na dugme. Fejsbuk sakuplja lajkove i dozira njihovo prikazivanje kako bi ste se konstantno vraćali na svoj telefon i proveravali da li ste možda dobili novu nagradu, da li su ljudi možda kliknuli na dugme 'sviđa mi se'. I to je samo jedan od mnogo, mnogo, mnogo mehanizama u našim mozgovima koji kompanije koriste da nas stvore zavisnima od telefona", upozorava Hansen.

"Danas je najvrednija stvar ljudska pažnja"

Drugim rečima, društvene mreže napravljene su tako da stimulišu dompamin i da nas tako vežu za ekrane.

"Danas je najvrednija stvar, kao što sam rekao, ljudska pažnja. I ako ste ikada pokušali da odete na korisnički servis na Fejsbuku, videli ste da je to veoma teško naći, jer vi niste korisnik Fesjbuka - vi ste proizvod Fejsbuka. Oni koriste tu platformu da privuku vašu pažnju i to prodaju oglašivačima", ističe stručnjak.

On upoređuje način na koji društvene mreže funkcionišu sa industrijom automobila, u kojoj je neophodno stalno unositi inovacije, kako bi vozila bila bolja i primamljivija.

"Istu logiku koriste kompanije društvenih mreža - njihovi proizvodi su naša pažnja i sve su bolji u njenom privlačenju. Zato tako mnogo vremena provodimo uz digitalne medije, a posledica je manje vremena za druge stvari. Ne spavamo koliko smo nekada spavali, ne bavimo se sportom, i manje se družimo u pravom životu. To nas, mislim, čini podložnijima za anksioznost i depresiju", objašnjava Hansen.

Kako se osloboditi zavisnosti od telefona

Srećom, nije sve tako crno, jer je mozak "preplavljen" dopaminom usled preterane izloženosti društvenim mrežama moguće vratiti u normalu. Međutim, baš kao sa slatkišima, koji sličnim neurološkim putevima utiču na lučenje dopamina, treba da znamo kada da prestanemo da ih jedemo, to važi i za upotrebu interneta.

"Bombone ili slatkiši su kao atomska bomba za mozak. Kada ih pojedemo, mozak misli da smo se popeli na najbolje drvo puno slatkog voća u savani i govori nam da pojedemo sve. Onda shvatite da morate da napravite otklon od toga jer ćete pojesti sve i završiti sa dijabetesom. Istu logiku možemo da primenimo na digitalne uređaje. Ne možete da ih imate oko sebe sve vreme, zato što su toliko primamljivi. Ako imate bilo kakav problem sa spavanjem, ne nosite ih u spavaću sobu na stočić pored kreveta. Ako idete na poslovne sastanke ne stavljajte telefon na sto, ili još bolje ostavite ga u drugoj prostoriji. Zato što su neodoljivi, vrištaće za vašom pažnjom", naglašava Hansen.

Najjednostavniji savet je da ne nosite telefon na bilo koje mesto, gde je potrebno da imate nepodeljenu pažnju, ali Hansen sa čitaocima svoje knjige deli i niz zanimljivih trikova kako da ublaže dejstvo upotrebe društvenih mreža na lučenje dopamina. Jedan je taj da se ekran telefona prebaci u crno-beli režim, kako bi delovao dosadnije.

"To je samo jedan od mnogo saveta kako da povratimo kontrolu nad ovom stvari. Mislim da ste shvatili, svi su do sada shvatili da je ceo svet postao zavistan od digitalnih sprava i da plaćamo veliku cenu toga. Mislim da stvaranje distance između vas i digitalne tehnologije je jedan važan korak, a drugi korak je da naučite više o mozgu. Što više učite o ovome, više ćete menjati svoje ponašanje. Učite više o sebi i učite više o tome kako vas koriste brojne kompanije. I onda ćete preuzeti neke mere, mislim, gotovo automatski. To je ogromna moć biologije", naglašava profesor.