Amerika se suočava sa "krizom mentalnog zdravlja" dece i mladih - nadležni za to krive društvene mreže

Upotreba društvenih mreža kod dece i tinejdžera može da spredstavlja "veliki rizik od narušavanja" njihovog mentalnog zdravlja i blagostanja, glasi upozorenje šefa Službe javnog zdravlja Sjedinjenih Američkih Država dr Viveka Murtija. Vodeći zdravstveni portparol Vlade SAD objavio je u utorak novi savetodavni dokument, kojim je pozvao tehnološke kompanije, zakonodavce i roditelje da "hitno reaguju" i zaštite decu i adolescente od ove opasnosti.

"Zaključak je da nemamo dovoljno dokaza da potvrdimo da su društvene mreže zapravo dovoljno bezbedne za našu decu, a važno je da roditelji to znaju", rekao je Murti za Associated Press.

Savetodavna objava na 25 strana deo je dugoročnog istraživanja o onome što šef Službe javnog zdravlja vidi kao veliku krizu mentalnog zdravlja kod mladih koja se povezuje sa sveprisutnom upotrebom društvenih mreža. I do 95 procenata tinejdžera u Americi uzrasta između 13 i 17 godina koriste društvene mreže, a više od trećine kaže da to čine "gotovo konstantno".

Izveštaj pokazuje da postojeća kontrola pristupa deci ne daje rezultate. Iako većina sajtova pristup nudi starijima od 13 godina, ispostavilo se da skoro 40 odsto dece između 8 i 12 godina ipak redovno koristi društvene mreže, piše Guardian.

Broj dece i mladih koji se suočavaju sa depresijom i anksioznošću porastao za 30 posto

Prethodno je Bela kuća i sama upozorila na postojanje "krize mentalnog zdravlja mladih bez presedana". Broj dece i adolescenata koji se suočavaju sa depresijom i anksioznošću porasta je gotovo 30 posto poslednjih godina, a društvene mreže pokazale su se kao važan faktor koji je tome doprineo.

profimedia

Bela kuća formira novu radnu grupu koja će se baviti decom i njihovom bezbednošću i zdravljem u onlajn prostoru, a njen zadatak biće da prepozna potencijalne opasnosti društvenih platformi i nađe rešenje za te probleme koje će ponuditi tehnološkim kompanijama.

Studije pokazuju da 35 posto pripadnika takozvane generacije Z provodi više od dva sata dnevno na društvenim mrežama.

Briga zbog efekata koje popularne aplikacije imaju na decu raste poslednjih godina. Uzbunjivačica Frensis Hagen je 2021. godine razotkrila da Facebook i Instagram znaju da usmeravaju mlade ljude ka štetnim sadržajima, uključujući i one materijale koji promovišu anoreksiju i da su ciljali decu mlađu od 13 godina.

Jedna interna studija koju je sprovela kompanija Meta, u čijem su vlasništvu Facebook i Instagram, pokazala je da se kod 14 posto tinejdžerki koje su koristile Instagram javile intenzivnije misli o samoubistvu, dok je 17 posto njih posvedočilo da je kod njih upotreba te platforme pojačala poremećaje ishrane.

U jeku otkrića koje je Hagen objavila, Meta je pauzirala sa planovima da pokrene dečju verziju Instagrama. 

Pozitivne strane društvenih mreža ostaju u senci rizika

Murti je za AP rekao: "Priznajem da tehnološke kompanije preduzimaju korake kojima svoje platforme pokušavaju da učine zdravijim i bezbednijim, ali to jednostavno nije dovoljno".

Njegove preporuke ističu ključne osobine perioda adolescencije zbog kog su deca uzrasta između 10 i 19 godina vrlo osetljiva na pritisak vršnjaka. U tom periodu formira se njihov osećaj samovrednovanja, ali se tada najčešće javljaju i prvi znaci problema sa mentalnim zdravljem, poput depresije. 

Izveštaji pokazuju da su osobe koje koriste društvene mreže manje zadovoljne svojim životom, a to naročito važi za devojčice uzrasta između 11 i 13 godina i dečake od 14. do 15. godine.

Unsplash

Murti kaže da pristup aplikacijama može da ima pozitivne strane, poput zajedništva i osećaja povezanosti sa onima koji imaju slična interesovanja i identitet, što može biti naročito važno LGBTQ+ omladini, koja se tako međusobno lakše pronalazi. 

Od svih starosnih grupa korisnika društvenih mreža u Americi, najviše su adolescenti isticali da se osećaju prihvaćenije na društvenim mrežama i da tu pronalaze podršku u teškim trenucima.

Ipak, takvi pozitivni indikatori trenutno su u senci faktora rizika, upozorava Murti. 

Dugoročna studija koja je obuhvatila decu uzrasta između 12 i 15 godina pokazala je da adolescenti koji provode više od tri sata na društvenim mrežama imaju dva puta veći rizik od problema sa mentalnim zdravljem, uključujući depresiju i anksioznost. Brojke iz 2021. sugerišu da je prosek u toj starosnoj grupi trenutno tri i po sata.

Preterana upotreba društvenih platformi takođe može da dovede do kompulsivnog ili nekontrolisanog ponašanja, da dovede do problema sa snom, što zatim menja neurološki razvoj mozga adolescenata. Mogu da nastupe simptomi depresije i suicidalne misli, stoji u savetodavnoj objavi Službe javnog zdravlja.

Unsplash

Murti sada poziva tehnološke kompanije da budu otvorenije prema javnosti i da na prvo mesto stave zdravlje i bezbednost svojih mladih korisnika, naročito prilikom kreiranja novih proizvoda. Takođe ima poruku za roditelje: "Nije u svakoj porodici moguće sprečiti dete da koristi društvene mreže ili možda to nekima i odgovara. Ali povlačenje granica oko upotrebe tih mreža u životu vašeg deteta, tako da postoji više prostora i vremena koje je zaštićeno i bez tehnologije, može biti od velike koristi".

Podsećamo, istraživanje koje je sprovedeno u Srbiji i još 19 zemlja Evrope, pokazuje da čak 77 odsto dece u našoj državi smatra da boravak na internetu igra bitnu ulogu njihovom u životu. Podatak koji posebno upada u oči je da Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina koja koriste društvene mreže, a čak 45 odsto dece uzrasta od devet do 11 godina reklo je da koriste društvene mreže svaki dan.

Više o tome kako domaći stručnjaci gledaju na ovakav trend možete pročitati u odvojenom tekstu.