Naučnici veruju da su rešili misteriju čudnih simptoma među školarcima širom Meksika: Prva onlajn masovna histerija

Naučnici su uspeli da razreše slučaj koji je u septembru 2022. uznemirio meksičku javnost. Tada su učenici koji su međusobno bili udaljeni stotinama kilometara imali gotovo identične simptome: halucinacije, nesvestice, povraćanje i mučninu kojima nije bio poznat uzrok, piše portal Businessinsider. Teorije su se nizale, ali na kraju se ispostavilo da je u pitanju primer prve masovne onlajn histerije.

Scene iz septembra prošle godine u više meksičkih škola nalikovale su na scene iz nekog filma sa neobjašnjivim misterijima: 12-godišnja devojčica Esmeralda ušla je sa drugaricom u školski toalet, međutim u nekoliko trenutaka obe bez svesti padaju na pod.

To nije sve. U sat vremena još devet devojaka i jedan dečak iz njihove škole takođe su kolabirali u učionicama ili u školskom dvorištu. Nakon toga, još 22 učenika prijavili su neobične simptome koji su podrazumevali mučninu i povraćanje. Neki od njih, poput Esmeralde, grčili su se na na podu škole. 

Međutim, ono što je takođe unelo dodatnu nevericu je to što su se sva deca već sutradan osećala bolje i mogla da nastave sa pohađanjem nastave.

Dve nedelje kasnije u srednjoj školi koja se nalazi oko 200 kilometara od Esmeraldine škole desila se ista stvar: onesvestilo se 68-ero dece. 

Prema njihovim svedočenjima, veći broj njih je osetio mučninu i povraćanje. Četiri dana nakon ovog, drugog incidenta, dogodio se još jedan u istoj školi. Tada se osnesvestila 18-godišnja devojka.

To nije sve. Esmeralda je ponovo imala nove simptome. Osetila je da joj je loše kada je ponovo  ušla u toalet svoje škole. Kako je rekla, ovog puta je osetila neobičan miris koji podseća na  paljevinu. Počelo je da joj se vrti, pomislila je da vidi krv i nakon toga je pobegla na otvoreno. Posle ovoga, njena škola je zatvorena, i tada je počela velika istraga.

Sledeća dva meseca Meksikanci su pratili nove misteriozne nesvestice i mučnine u šest različitih srednjih škola. Ukupno je zabeleženo 227 slučajeva. Uglavnom su se svi brzo oporavili, samo je nekoliko učenika bolovalo do nekoliko nedelja.

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador redovno je izveštavao o velikoj istrazi. Od septembra prošle godine do sada razvijeno je nekoliko teorija šta bi moglo da  stoji iza masovnog padanja u nesvest  u meksičkim srednjim školama koje su međusobno udaljene više stotina kilometara.

Niz teorija ali bez konkretnog odgovora

Uprava škole i nadležni u Esmeraldinoj školi najpre su posumnjali na drogu. Detaljno su je pretražili, ali nisu našli nikakve opijate. 

S obzirom na to da je Esmeralda prijavila miris nalik izgorelom lišću, posumnjali su na marihuanu. Međutim, svi testovi Esmeralde na razne opijate bili su negativni. 

Neki studenti rekli su da su videli prah boje senfa u školskom toaletu. Jedna od devojaka ispričala je kako je osećala kao da joj mravi hodaju ustima. Nadležni su tada posumljali da je uzrok možda kokain. Sumnje su "pale" i na školske sendviče, torbe s hranom… 

Međutim, toksikološki nalazi nisu otkrili ništa, pa su doktori zaključili kako se radi o kolektivnom napadu panike, što su neki roditelji dece obijali da prihvate.

Deca su testirana na različite droge - marihuanu, kokain, razne opijate, metamfetamin, amfetamin…  Rezultati testiranja nisu utvrdili vezu između droga i misterioznih nesvestica.
Tada su teorije počele da se nižu: inhaliranje dimom ili nekih isparenja, retka bakterijska infekcija, trovanje veštačkim đubrivom, ugledni El Pais uveo je u priču "nepoznatu supstancu" koja se "možda skriva u izvorima vode".

Deo medija sumnjao je na curenje gasa. S vremenom se fokus ponovo vratio na droge i zastrašujuću ulogu meksičkih narko-kartela. Hipoteza o zlodelima narko-kartela bazirala se na prvim slučajevima iz Čiapasa, kraja gde je krijumčarenje vrlo intenzivno. 

Nakon toga su nadležni saopštili kako traže čoveka s velikom tetovažom koji je viđen u blizini škole neposredno pre incidenta. Jedan ugledni advokat sugerisao je teoriju da su nesvestica i mučnine posledica ritualne inicijacije za narko-kartel ili bande.

Devojke koje su pale u nesvest, uključivši Esmeraldu, najednom su tretirane kao delinkventkinje. Teorije i glasine su bile brojne, ali čvrsti zaključci i dalje nisu stizali. Otpočelo je kolektivno ispitivanje devojaka koje su pale u nesvest. 

Ispitivanje je vodio psiholog, a deci su uzeti otisci prstiju. Istraživala se i moguća transmisija vazduhom. "Najčvršći dokaz" bila je činjenica da je četvero bilo pozitivno na kokain, ali to nije objasnilo što se dogodilo s njih još 64 koji su na testiranju bili negativni.

Racionalno objašnjenje epidemiologa

Čovek koji je ponudio racionalno objašnjenje je meksički epidemiolog Carlos Alberto Pantoja Melendez, koji je prvo rušio teoriju po teoriju: uverljiva većina učenika bila je negativna na droge, nelogičnim su se pokazale ideje o streptokoku s obližnjih farmi, udarima vrućine i slično. 

Nije bilo dokaza za oralni unos toksina. Jedini preostali logični zaključak bio je – masovna histerija ili masovna psihološka bolest. Carlos Alberto Pantoja godinama je skupljao dokaze masovnih psiholoških oboljenja.  Stvorio je bazu s 3.500 primera, od koji neki datiraju još iz Srednjeg veka. 

Napisao je 60 naučnih radova na temu masovnih histerija. Na kraju je još stručnjaka, poput Simona Vesleja – profesora s Kings koledža  London, potvrdilo Pantojinu tezu.

U Švedskoj su, na primer, zabeleženi brojni slučajevi dece izbjeglica sa sindromom rezignacije. U 2011. u Njujorku veći broj učenika počeo se nekontrolirano da se trza. Od 2016. do 2018. u Nepalu učenike su hvatali masovni napadi plača i vikanja. Više od 1000 dece 1962. godine u Tanzaniji nije moglo da prestane da se smeje mesecima.

Epidemiolozi su utvrdili kako su učenici u različitim delovima Meksika imali informacije preko grupa na društvenim mrežama o prvim incidentima. 

Pantoja Melendez procenjuje kako je uspeo da zabeleži prvi slučaj masovne histerije koja se širila online, a za svoju tezu dobio je podršku još naučnika, kao što je dr Robert Bartholomev, profesor psihologije sa Univerziteta u Auklandu. On je konstatovao kako je komunikcija učenika preko aplikacija i društvenih mreža ili WhatsApp uzrok nesvestica devojaka u Meksiku kao i  da se radilo o očiglednom repliciranju simptoma.

Prvi znakovi da društvene mreže mogu širiti slučajeve masovne histerije pokazali su se za vrijeme lokdauna u Velikoj Britaniji i još nekim zemljama kad je kod tinejdžera uočena pojava tikova nakon što su na TikToku gledali video zapise o ljudima s Toureteovim sindromom.