Da li se ponovo nešto "kuva" u Siriji: Izrael traži demilitarizaciju juga

Komentari

Autor: Euronews, BBC, Tanjug

26/02/2025

07:01

Da li se ponovo nešto "kuva" u Siriji: Izrael traži demilitarizaciju juga - Copyright Tanjug/AP

veličina teksta

Aa Aa

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zahteva potpunu demilitarizaciju velikog dela južne Sirije. Ova izjava, kako piše BBC, mogla bi učiniti sukob između Izraela i novog liderstva u Siriji, nakon svrgavanja predsednika Bašara al-Asada, verovatnijim.

U govoru pred izraelskim vojnim kadetima u nedelju, Netanjahu je rekao da Izrael neće dozvoliti snagama Hajat Tahrir al-Šam (HTS) - islamističkoj grupi koja je predvodila svrgavanje Asada - niti novoj sirijskoj vojsci koja se formira da "uđu u oblast južno od Damaska".

"Mi zahtevamo potpunu demilitarizaciju južne Sirije u provincijama Kuneitra, Dera i Sveida od snaga novog režima. Takođe, nećemo tolerisati bilo koju pretnju zajednici Druza u južnoj Siriji", dodao je Netanjahu.

Takođe je rekao da će izraelske snage ostati na neodređeno vreme unutar sirijske teritorije koju su zauzele od pada Asada u decembru prošle godine - što bi predstavljalo pomak u izraelskoj strategiji.

Do sada je Izrael svoju akciju ulaska u demilitarizovanu zonu pod kontrolom UN-a na Golanskoj visoravni opisivao kao privremenu meru za obezbeđivanje bezbednosti Izraelaca s druge strane.
Činilo se da je razlog bio da se spreče ekstremističke grupe da se spuste do Golana u vakuumu moći.

Međutim, sa poslednjim komentarima, prenosi BBC, Netanjahu je jasno stavio do znanja da veruje da novi vlasti u Siriji - sa njihovim poreklom u džihadizmu - mogu predstavljati sličnu opasnost.

Izrael je zauzeo većinu Golanske visoravni od Sirije tokom rata na Bliskom istoku 1967. godine i kasnije je anektirao. Ovaj potez nije bio međunarodno priznat, iako su to učinile Sjedinjene Američke Države 2019. godine.

Novoimenovani privremeni predsednik Sirije, lider HTS-a Ahmed al-Šara, pokušao je da uveri Izrael da ne želi sukob i da je spreman da poštuje dugotrajni sporazum o razdvajanju između dve zemlje, koji je zaključen nakon još jednog rata 1973. godine. Takođe je naglasio da neće dozvoliti da Sirija bude korišćena kao baza za napade protiv Izraela.

Međutim, Šara je takođe pozvao Izrael da se povuče iz tampon zone koju je zauzeo, dok pokušava da potvrdi suverenitet u celom rascepkanom pejzažu Sirije. Očigledno je da Netanjahu ne veruje ovim uveravanjima.

Kao i veći deo međunarodne zajednice, izraelski premijer čeka da vidi da li će Šara u stvarnosti sprovesti svoj umeren i pomirljiv stav, i kroz dela, a ne samo da ostane na rečima, prenosi BBC.

Iz perspektive novog sirijskog liderstva, oslobađanje zemlje od uticaja svih stranih sila koje su se borile za poziciju tokom dugih godina građanskog rata smatra se ključnim za obezbeđivanje pozitivnije budućnosti za zemlju i odlučujući raskid sa prošlošću.

Neki strani akteri, poput Irana i Rusije, bar trenutno vide smanjenje uticaja koji su nekada imali.

Pod predsednikom Donaldom Trampom, Sjedinjene Američke Države bi takođe mogle dodatno da se povuku iz Sirije - što je bila uloga koja je pomogla da se podrže snage predvođene Kurdima na severoistoku zemlje.

Međutim, postoji rastući uticaj Turske - koja je pružila ključnu podršku HTS-u u njegovoj munjevitoj kampanji protiv Asada. Koliku ulogu Turska odluči da igra moglo bi biti odlučujući faktor u tome kako će Sirija razvijati u post-Asadovoj eri.

Međutim, Izrael bi mogao predstavljati neposredniji izazov za nezavisnost novog liderstva Sirije.

Imati izraelske trupe koje sve više narušavaju teritoriju zemlje - kao i sprovođenje brojnih napada na ciljeve povezane sa onim što je preostalo od Asadovog vojnog arsenala - ne uklapa se u viziju ponovo ujedinjene, suverene države koju Šara pokušava da uveri Sirijce, kako unutar tako i izvan zemlje - da njegovo liderstvo može da obezbedi.

Netanjahuov potez da zabrani sirijskim snagama slobodno delovanje unutar granica zemlje mogao da bude jedan korak previše koji bi nova vlast u Damasku mogla da podnese, ma koliko nekonfrontacionu sliku pokušavali da zadrže.

"Istorijska prilika za obnovu zemlje"

Inače, privremeni predsednik Sirije izjavio je da njegova zemlja ima "istorijsku priliku" za obnovu. On je to rekao na samitu nacionalnog dijaloga koji se održao u Damasku, te je naglasio da bi Sirija trebalo da se izgradi samostalno, ističući da je trenutna prilika izuzetna i da mora da se iskoristi u interesu sirijskog naroda, preneo je Rojters.

Takođe je pozvao na ujedinjenje različitih naoružanih grupa pod jedinstvenim vojnim komandovanjem, tvrdeći da "snaga zemlje leži u njenoj jedinstvenosti".

Na samitu su učestvovali delegati podeljeni u šest radnih grupa, koje su raspravljale o ključnim pitanjima kao što su tranziciona pravda, ustav, izgradnja državnih institucija, lična sloboda, ekonomski model zemlje i uloga civilnog društva.

Cilj samita je da iznese preporuke koje će pomoći u oblikovanju ustavne deklaracije i pripremi osnovne principe za novi politički poredak u Siriji. Nova privremena vlada trebalo bi da preuzme vlast 1. marta. Iako proces predstavlja pomak u odnosu na prethodnu vladavinu porodice Asad, kritičari su ukazali na nedostatak inkluzivnosti, navodeći da manjine, kao i kurdske i druge opozicione grupe, nisu bile pozvane na samit.

Podsetimo, pedesetogodišnja vladavina Sirijom porodice Asad okončana je sredinom decembra prošle godine, nakon što je bivši sirijski premijer Muhamed al Džalali predao vlast pobunjenicima, koji su za svega 10 dana prešli put od Alepa do Damaska, ostvarivši cilj koji je zacrtan još 2011. godine.

Svrgnuti predsednik Sirije Bašar al Asad rekao je da je bio u Damasku do jutra 8. decembra, dana kada su pobunjenici predvođeni grupom Hahar Tahrir al Šam (HTS) zauzeli glavni grad, kao i da nije postojao plan da napusti državu. On je, u prvom saopštenju nakon odlaska iz Sirije objavljenom na društvenim mrežama, naveo da u danima kada su opozicione snage napredovale sa severa Sirije ka Damasku nije nameravao da podnese ostavku i da nije razmišljao o tome da traži azil.

Kako je tada dodao, iz Damaska je prvo otišao u rusku bazu Hmeimim kod priobalnog grada Latakija, gde je saznao da su pobunjenici zauzeli Damask.

Dodao je da su njegovoj evakuaciji u Rusiju prethodili kolaps vojske i paralisanje državnih institucija.