Kako je Asadova porodica stekla bogatstvo: Put kaptagona od "droge džihadista", do "državnog projekta" Sirije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

24/12/2024

15:41

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Nekada poznat kao "droga džihadista", kaptagon se, nakon svrgavanja sirijskog predsednika Bašara al Asada, smatra jednim od glavnih izvora prihoda bivšeg režima, koji ga je navodno masovno proizvodio i krijumčario u zemlje regiona.

U medijima su se pojavile informacije da je Asadova Sirija bila najveći izvoznik kaptagona, čija je proizvodnja organizovana na najvišem državnom nivou.

U pitanju je sintetički narkotik takođe nazivan "kokainom za siromašne", koji se prodaje u obliku tableta. Geografski gledano, ta droga nije bila naročito rasprostranjena i poznata van Bliskog Istoka i zalivskih zemalja.

Počela je da se razvija u 60-im godinama prošlog veka, ali tada je služila kao lek za borbu protiv narkolepsije i protiv poremećaja pažnje. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija je u 80-im godinama upozorila na ozbiljne nuspojave i probleme zavisnosti, pa se od tada kaptagon našao na listi narkotika.

Reč je o drogi koja je posebno popularna među omladinom u Jordanu i Saudijskoj Arabiji, a za čiju se distribuciju, odnosno 80 odsto ukupne svetske proizvodnje, optužuje Sirija i svrgnuti Asadov režim. Treba napomenuti da su svi ovi navodi bazirani na izveštajima medija i izjavama islamista koji su zbacili Asada, te da još uvek ne postoje proverljivi podaci.

Navodno je baš Sirija bila plodno tlo za kaptagon zbog svoje razvijene farmaceutske industrije, koja je imala značajan udeo u ekonomiji i zapošljavala desetine hiljada ljudi. Naime, Sirija je izvozila lekove u više od 50 zemalja širom sveta, tako da je imala dovoljno snažnu farmaceutsku infrastrukturu.

Drugi razlog je činjenica da je od Arapskog proleća 2011. kada je buknuo rat na teritoriji Sirije, ta zemlja bila pod oštrim sankcijama Zapada zbog navodnih kršenja ljudskih prava. Ekonomija je bila prilično devastirana i navodno je proizvodnja i distribucija kaptagona bila neka vrsta vanredne ekonomske grane.

Ne treba zaboraviti da su američke trupe ušle u Siriju krajem 2015. i instalirale baze na ključnim strateškim pozicijama na istoku zemlje. Pod kontrolom SAD i njima odanih pobunjeničkih grupa našla se trećina zemlje, sa kompletnim rezervama sirove nafte i velikom većinom plodnog zemljišta u slivu reke Eufrat. Bez sopstvene nafte i sa nedovoljnom proizvodnjom hrane, Sirija je drastično osiromašena i postala zavisna od uvoza i donacija žita, energenata i drugih potrepština iz Rusije i Irana.

Tu strategiju najbolje je opisala šefica odeljenja Pentagona za Bliski istok administracije Džozefa Bajdena Dejna Strol.

Ona je dodala da se američka ekonomska pomoć preusmerava na kurdske oblasti, a da je “ostatak Sirije u ruševinama”.

“A ono što Rusi žele i ono što želi Asad je ekonomska rekonstrukcija. To je nešto što Sjedinjene Države u suštini mogu da kontrolišu, preko međunarodnih finansijskih institucija i naše saradnje sa Evropljanima”, rekla je Strol 2019. godine, zalažući se za blokiranje bilo kakve ekonomske pomoći Damasku.

Inače, pre nego što je kaptagon doveden u vezu sa Sirijom, Bugarska je početkom 90-ih, sve do 2000-ih, bila jedan od glavnih proizvođača i distributera te droge.

Osim ove pomenute farmaceutske infrastrukture u Siriji, u te aktivnosti je navodno bila uključena i sirijska vojska, konkretno Četvrta oklopna divizija kojoj je komandant bio Asadov brat Maher al Asad. Pojavljivale su se i fotografije kako su pobunjenici otkrili vojne objekte, skladište, vazduhoplovne i pomorske baze gde su se skladištile količine droge i koje su se iz luke u Latakiji, ili nekim drugim kanalima slale u pravcu Evrope, Turske i Afrike.

Zanimljivo je da je britanski jutjuber Bendžamin Rič, sa popularnog kanala Bold and Bankrupt, nedavno posetio jednu od fabrika kaptagona, sada pod kontrolom islamista Hajat Tahrir al Šama (HTS), i u njoj snimio mašine za mešanje, kao i ogroman broj kuglica naftalina. Kako su mu objasnili borci HTS-a u svaku kuglicu naftalina sakrivaju se po dve tablete kaptagona i tako se švercuju preko granice.

Takođe, pominje se i da je Hezbolah bio povezan sa trgovinom kaptagonom i da je on pružao logističku podršku. Deluje da je i Asadov režim na ovaj način imao vezu i sa lukom u Bejrutu koja ima daleko veće kapacitete od luka u Latakiji i Tartusu, i da je to omogućavalo mnogo lakši prodor na svetsko tržište. Ta priča naravno bila ispod radara zbog rata i zbog svih dešavanja u Siriji.

Jordan i Saudijska Arabija su zbog toga navodno imali ozbiljne probleme. Dolazilo je do pograničnih incidenata u sprečavanju šverca te vrste droge, a jedan od uslova za povratak Sirije u Arapsku ligu 2023. godine bilo je upravo obuzdavanje, odnosno suzbijanje trgovine i proizvodnje pomenute droge.

Nova vlast na čelu sa HTS-om i njenim liderom Mohamedom al Golanijem, koji se sada predstavlja orvim imenom Ahmed al Šara, najavila da će da očisti Siriju od kaptagona, ali je pitanje da li imaju volju jer je u pitanju jako unosna trgovina. Neki podaci Svetske banke kažu da su godišnji prihodi od trgovine kaptagonom iznosili oko pet milijardi dolara, što je veliko "parče kolača" u situaciji sa kakvom se zemlja suočava.

Pentagon označio Islamsku državu kao masovnog proizvođača kaptagona

Kaptagon je u svetskoj javnosti postao popularan sa usponom Islamske države jer su ga džihadisti navodno masovno koristili. Prema izveštaju Penatagona iz juna 2018. dok je još uvek besneo rat sa ID, u samo jednoj zapleni na jugu Sirije pronađeno je droge u vrednosti od 1,4 miliona dolara, koja je pripadala ID-u.

"Uprkos fasadi islamske čistoće Islamske države, njeni teroristi su poznati kao korisnici droge i trgovci drogom. U šteku je bilo više od 300.000 tableta kaptagona, ilegalne droge kojom često trguju i koriste pripadnici ID", pisalo je u izveštaju od pre šest i po godina, bez pominjanja Asada.

Al Golani (Al Šara) je i sam bio pripadnik Islamske države, kojeg je 2011. u Siriju iz iraka poslao pokojni vođa Al Kaide u Iraku i ID-a Abu Bakar al Bagdadi. Tamo je Al Golani osnovao Džabhat al Nusru, od koje je kasnije nastao HTS.