Atina u stanju pripravnosti: Diplomatski manevri Ankare u Siriji izvor su novih izazova u Istočnom Mediteranu

Zvanična Atina je u stanju pripravnosti i spremnosti da interveniše prema partnerima i saveznicima u slučaju da se ostvari scenario određivanja Ekskluzivne ekonomske zone (EEZ) između Turske i Sirije, s ciljem, kako navode, da se potkopaju interesi Kipara u Istočnom Mediteranu.

Grčki premijer Kirjakos Micotakis i predsednik Kipra Nikos Hristodulidis obavestili su juče kolege iz Evrope o razgovorima koji se vode o tursko-sirijskom sporazumu i određivanju EEZ zone u istočnom Sredozemlju, piše "Kathimerini".

Nakon završetka Evropskog saveta, Micotakis i Hristodulidis informisali su svoje kolege "o temi koja se pominje u turskim medijima i ukazuje na to da bi mogla biti određena neka vrsta EEZ između Turske i Sirije, koja bi zanemarila neosporna suverena prava Kipra". Ipak, naglašeno je da je ova informacija za sada u okviru "novinskih informacija", dok je Micotakis podsetio da je i tursko-libijski sporazum proglašen protivpravnim od strane EU.

U suštini, za Atinu je diskusija na ovu temu još uvek prerana, s obzirom na to da je realnost na terenu u Siriji potpuno fluidna. Ukratko, zemlja još uvek nema jasno, barem prelazno, upravljačko uređenje, dok ostaju pitanja kako će izgledati unutrašnja struktura.

AP Photo/Burhan Ozbilici

Inače, kada je juče tokom Evropskog saveta u Briselu na red došla Sirija, Micotakis se izjasnio u prilog teritorijalnoj celovitosti Sirije, naglašavajući da nova vlada treba da bude "pre svega inkluzivna i da podrži i zaštiti prava svih verskih manjina". Podcrtao je da u toj diskusiji "Evropa treba da nastupi sa jedinstvenim stavom i da će Grčka imati ključnu ulogu u oblikovanju evropskog pristupa pitanjima koja se tiču Sirije".

Sličnu taktiku diplomatske pripravnosti sledi i Nikozija, imajući prethodno iskustvo sa ponašanjem Ankare, koja je i u prošlosti pokušala da sabotira čak i postojeće sporazume Kipra sa Egiptom i Izraelom.

Šta je plan Turske?

Tanjug/Strahinja Aćimović

Nakon brojnih izveštaja u turskim medijima, Ankara prvi put "političku" dimenziju daje pitanju mogućeg sporazuma o određivanju EEZ između Turske i Sirije. Bivši ministar odbrane Turske Hulusi Akar, koji je sada predsednik odbora za nacionalnu odbranu turskog parlamenta, istakao je da će "teritorijalna suverenost Turske porasti ukoliko se potpiše sporazum o pomorskoj jurisdikciji sa Sirijom".

Akar je u intervjuu naveo da "nakon izbora nove vlasti u Siriji i uspostavljanja reda u zemlji, Turska može da preduzme korake u vezi sa pomorskom jurisdikcijom". Turska je brzo otvorila svoju ambasadu u Damasku kako bi ojačala diplomatske odnose sa Sirijom brže od drugih zemalja. U novoj eri, mogući sporazum o EEZ sa Sirijom proširiće morsku teritoriju Turske u Mediteranu.

Mogući plan uključuje strategiju za jačanje uticaja Turske na obalske zemlje Bliskog Istoka prilikom određivanja morskih zona, čime bi Ankara praktično dobila pristup severnoj polovini Istočnog Mediterana. Ovaj plan nije nov - Ankara je ranije već nudila jurisdikcije koje joj ne pripadaju, iz delova Kiparske ekskluzivne ekonomske zone (EEZ), Egiptu i Izraelu, uprkos tome što nije uspela da postigne svoj cilj.

Krah režima Asada i zamena za nešto što je još uvek prilično nejasno, naveli su Ankaru da promoviše scenarije o određivanju EEZ sa Sirijom, uzimajući u obzir maksimalistički stav Turske da Kipar kao ostrvo ne može imati EEZ. Stoga, Turska može da odredi EEZ ne samo kao zemlja sa susednim obalama, već i kao zemlja sa suprotnim obalama. "Kathimerini" piše da jedan pogled na mapu jasno pokazuje da Ankara želi da odredi EEZ na osnovu pretpostavke da morski prostor zapadno od okupiranog poluostrva Karpašija na Kipru pripada turskoj jurisdikciji.

Sporazum koji kasnije ne bi bilo moguće promeniti

Tanjug/AP/Omar Albam

Ovo je prvi put da neki član turske vlade pominje sporazum sa Damaskom. U Ankari postoje vladini krugovi, ali i nacionalisti, koji smatraju da je privremena vlada u Siriji veoma prijateljski nastrojena prema Ankari, te da je to trenutak kada se mogu stvoriti fakti koji se ne mogu promeniti pre nego što se situacija promeni. Sporazum o EEZ koji je Turska potpisala s Libijom 2019. godine smatra se dobrim primerom za imitaciju. Cilj ovog mogućeg sporazuma jeste ograničenje EEZ Kipra - čak i u slučaju postizanja dogovora o rešavanju Kiparskog pitanja, Ankara će imati određene fait accompli koji neće moći da se promene u Istočnom Mediteranu.

U međuvremenu, generalni komandant specijalnih snaga Drugog korpusa Nacionalne armije Sirije, Šejf Abuakir Polar, komandant Sulejman Šah brigade Mohamed Kasim i predsednik Federacije udruženja sirijskih Turkmena Tarik Sulo Dževič posetili su predsednika Stranke nacionalne akcije, Devleta Bahčelija. Opozicija smatra da ova poseta pokazuje bliske kontakte Ankare sa onima koji su srušili režim Asada u Siriji.

U isto vreme, televizijska mreža NOW izvestila je da je pušteno na slobodu šest članova Islamske države koji su imali veze sa terorističkim napadom na aerodrom "Ataturk", u kojem je poginulo 45 ljudi. Svi su bili osuđeni na 46 doživotnih kazni. Prema mreži, odluka o puštanju doneta je prošle nedelje. Pitanje koje novinari postavljaju jeste "da li je ova odluka povezana sa Golanijem u Siriji".

Predsednik Republikanske narodne stranke Ozgur Ozel, tvrdi da je odluka o puštanju na slobodu doneta zbog promene vlasti u Siriji i ustupanja moći islamistima. Agencija za borbu protiv dezinformacija turskog predsedništva nije demantovala činjenicu o puštanju na slobodu članova Islamske države, ali je naglasila da oni "nisu bili izvršioci terorističkog napada" na aerodrom "Ataturk" 2016. godine.