Igre 
Libanski parlamentarac za Euronews Srbija: Asadov režim više od 50 godina predstavljao izvor nestabilnosti za Liban
Komentari21/12/2024
-20:35
U svetlu nedavnih dramatičnih dešavanja u Siriji, sve se više priča o povezanosti Hezbolaha i režima Bašara al-Asada, pa su sve zastupljenija i pitanja o budućnosti ove organizacije, ali i stabilnosti Libana. Prevrat u Siriji otvorio je novo poglavlje u složenoj političkoj igri na Bliskom istoku, gde se interesi i strategije prepliću na način da oblikuju sudbinu čitavog regiona.
Samo tri dana pre pada Bašara al Asada u Siriji, novi lider libanskog Hezbolaha Naim Kasem obratio se putem snimka sa nepoznate lokacije i najavio sistem kompenzacije za sve Libance čije su kuće uništene u izraelskim napadima.
Rekao je da će Hezbolah davati 14.000 dolara godišnje po porodici, svima čije su kuće uništene u Bejrutu i njegovim predgrađima, kao i 12.000 dolara onima izvan libanske prestonice.
Kasem je novac nazvao "poklonom Hezbolahu" od strane Irana.
Međutim, sposobnost Hezbolaha da ispuni svoja obećanja može biti otežana događajima u Siriji. Rute snabdevanja Hezbolaha protežu se zapadno od njegovog pokrovitelja Irana, kroz Irak i Siriju do Libana. U poslednjim nedeljama ove rute su pretrpele velike poremećaje usled izraelskih vazdušnih napada na granične prelaze između Sirije i Libana, borbi pobunjenika širom Sirije i, pre svega pada sirijskog predsednika Bašara al-Asada - saveznika Irana i Hezbolaha.
Osim toga, pobunjenička grupa koja je predvodila svrgavanje Bašara al-Asada sa vlasti, Hajat Tahrir al-Šam (HTS) nekada je bila povezana sa Al Kaidom i ima istoriju sukoba za Hezbolahom. Nakon što je počeo građanski rat u Siriji 2011. godine, HTS - sunitska muslimanska grupa, infiltrirala se u Liban, sukobljavajući se sa šiitskim muslimanima iz Hezbolaha koji su se borili na suprotnoj strani u sirijskom sukobu.
profimedia
Da bi se bolje razumeo uticaj sirijskog režima na Liban u prethodnih 50 godina, potrebno je da se vratimo u jun 1976. godine kada je Sirija poslala više od 25.000 vojnika preko granice kako bi okončala libanski građanski rat. Premda je prisustvo vojnika trebalo da bude privremeno, produženo je na više od četiri decenije.
Povezane vesti
Do trenutka kada je libanski građanski rat završen 1991. godine, Sirija je imala poputnu kontrolu nad teritorijom Libana, kao i nad njegovim unutrašnjim i spoljnim poslovima.
U februaru 2005. godine, libanski premijer Rafik Hariri - koji se javno protivio sirijskoj hegemoniji u Libanu - ubijen je u napadu u koji su Asad i visoki sirijski zvaničnici navodno bili umešani. Ubistvo Haririja pokrenulo je Kedarsku revolouciju kada je stotine hiljada libanskih građana izašlo na ulice zahtevajući momentalni odlazak sirijskih snaga.
Iako su sirijske snage napustile Liban, Asadov režim je nastavio da se meša u politiku zemlje uz pomoć Hezbolaha, koji se razvio u političko-vojnu organizaciju i ušao u vladu 2008. godine. Od tog trenutka, Hezbolah je blokirao svaku odluku koja nije služila interesima Sirije i Irana.
"Asadovi su više od 50 godina izvor nestabilnosti za Liban"
Raza el Haž iz najveće hrišćanske partije Libanske snage i član libanskog parlamenta u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je pad Bašara al Asada uklonio taj "izvor velike nestabilnosti" koji u velikoj meri utiče i na Liban u poslednjih u poslednjih 50 godina, što je gotovo polovina vremena otkako Liban postoji kao nezavisna država.
"Već više od 50 godina, režim porodice Asad je bio izvor nestabilnosti i za Liban jer nije bio ideolog koji je prepoznao i verovao u postojanje nezavisne države sa suverenitetom i priznatom granicom koja se zove Liban. Ova situacija je omogućila režimu da iskoristi svaku međunarodnu priliku i svaku političku krizu u regionu da upostavi kontrolu i nad Libanom, što je režim Asadovih radio od 1990. do 2005. godine", rekao je El Haž za naš portal.
privatna arhiva
Sa Hezbolahovim porazom u Libanu i padom sirijskog režima, "iranizacija" regiona je, barem za sada, obustavljena. Ipak, nema sumnje da su 54 godine vladavine porodice Asad u Siriji, ostavile dug trag razaranja u susednom Libanu.
Libanski parlamentarac ističe da je Sirijski režim bio "prelazni most, koridor i sedište" za iransko naoružanje u regionu, posebno za Hezbolah.
Povezane vesti
"Danas, sa padom sirijskog režima, prekida se vitalna arterija između Irana i Hezbolaha kroz Irak i Siriju", kaže El Haž i nastavlja:
"Hezbolah ne može dalje da funkcioniše kao vojni krak i oružje Irana u regionu. Mora da se prizna da su ovaj projekat i ideologija de fakto propali"
profimedia
El Haž kaže da ako Hezbolah želi da nastavi svoj politički rad, mora i da se transformiše u političku stranku poput svih ostalih i da se angažuje u političkom radu iz te perspektive.
"Ako bi Hezbolah pokušao da održi legitimitet svog oružja ili zadržao ono što je ostalo od njega pod bilo kojim imenom, kako bi tu moć koristio kao politčku snagu za stvaranje unutrašnje političke koristi, to nećemo dozvoliti", kaže.
Ističe da se sat ne može vratiti unazad, te da je potvrđeni sporazum o prekidu vatre stavio Liban pod međunarodni nadzor koji se više ne može izbeći.
"Stoga, ili se mora sprovesti sporazum o prekidu vatre ili se rizikuje da se Septembarski rat završi na još razorniji način", dodaje.
"Sirijske frakcije nemaju interes da dolaze u Liban"
U pograničnom regionu Libana, mnogi brinu da bi HTS borci ponovo mogli da pređu granicu. A dodatnu opasnost za Hezbolah predstavlja prisustvo izraelskih trupa poslatih da zauzmu sirijsku teritoriju, što praktično znači da Izrael motri na Hezbolah i sa juga, i sa istoka.
Ipak, El Haž ne vidi da sirijske frakcije imaju bilo kakav interes ili svrhu da dođu u Liban.
"Ono što se desilo u Siriji deo je međunaordnog i regionalnog plana da se obuzda iransko naoružanje u regionu i uspostavi i održi stabilnost", kaže i nastavlja:
"Moramo rasporediti libansku vojsku duž cele granice i to je osnovna funkcija vojske. Ako dođe do bilo kakvih pokušaja upada ili ilegalnog prelaženja granice (od strane sirijskih frakcija), vojska će kontrolisati tu situaciju"
Privatna arhiva
Budući da u Siriji živi blizu pola miliona Hrišćana, El Haž kaže da bi odnos nove vlasti prema njima trebalo da bude međunarodni prioritet.
"Verujem da je osnovno uspostaviti demokratski sistem u Siriji koji garantuje slobodu svih komponenti sirijskog naroda", rekao je on.
Govoreći o trenutnoj situaciji u Libanu koji je u poslednjih pet godina razoren ekonomskom krizom, a potom i Septembarskim ratom Hezbolaha i Izraela, El Haž kaže da je pre svega potrebno izabrati novog predsednika koji će biti suveren i reformistički lider.
"Neko ko će sprovoditi međunarodne rezolucije i ko je sposoban da obnovi državu na čvrstim temeljima u smislu pravilnih ustavnih okvira na prvom mestu, a zatim i političkih reformi, kao i ekonomskih i administrativnih reformi na nivou javnih sektora"
Ističe i da je potrebno usopstaviti prosperitetnu ekonomiju i socijalnu mrežu kako bi država mogla da povrati svoju ulogu i obezbedi socijalnu pravdu za sve ljude.
"Verujem da idemo u pravom smeru i da Liban po prvi put u poslednjih nekoliko decenija ima stvarnu priliku da izgradi nezavsinu i prosperitetnu državu", zaključuje El Haž u razgovoru za Euronews.rs.
Komentari (0)