Golani će rasformirati jedinice, molba i za Britaniju: Kako će izgledati Sirija pod vođstvom Hajat Tahrir al-Šama?

Vođa saveza islamista koji je preuzeo vlast u Siriji Abu Mohamed al-Golani juče je obavestio javnost da će naoružane jedinice biti "rasformirane" i da će njihovi borci postati deo vojske nove vlasti koja je svrgnula sa bivšeg predsednika Bašara al Asada.

"Jedinice će biti rasformirane, a borci će se pridružiti Ministarstvu odbrane", naglasio je Golani, koji sada koristi svoje pravo ime Ahmad al Šara u izjavama koje su objavljene putem Telegrama od strane saveza u kojem dominantnu ulogu igra sunitska organizacija Hajat Tahrir al Šam (HTS).

Golani je juče, u razgovoru sa britanskim diplomatama u Damasku takođe istakao da smatra neophodnim i ukidanje međunarodnih sankcija kako bi se izbeglice vratile u zemlju nakon 13 godina rata, a pošto je vlast u Siriji preuzela alijansa islamističkih grupa, predvođenih HTS-om.

Zašto se HTS izdvojio u odnosu na druge?

Nakon što je devet dana imao kontrolu nad većim delom Sirije, HTS se suočava sa stvarnim izazovima ovog poduhvata. Rat protiv Asadovih snaga pokazao se kao niži nivo prepreke, a sada je potrebno da oni koje je Zapad proglasio teroristima reše probleme koji se tiču svakodnevnog života civila pre nego što se i sami suoče sa društvenim ili drugim pobunama.

Ključni element koji je Hajat Tahrir al Šam (HTS) prvobitno privilegovao u odnosu na ostale oružane grupe u Siriji jeste to što se od 2021. transformisala u nešto mnogo drugačije od Al Kaide koja ju je dovela do izražaja, kao i od Sirijske nacionalne armije koja izgleda ostaje verna začecima ISIS-a. Način na koji je HTS funkcionisala u pogledu svoje vojne reorganizacije i način na koji je Al Šara, odnosno Al Golani upravljao Idlibom daje naznake o tome kako će pokušati da upravlja i Sirijom.

Tanjug/AP/Omar Albam

Idlib, koji su snage HTS-a držale pod apsolutnom kontrolom od 2017. godine, čisto je ruralni grad i oblast u Siriji. Njegova siromašna osnova nije pak, uticala na metode HTS-a. U početku, džihadisti se nisu povukli, a što je najvažnije, nisu ubili nijednog od javnih funkcionera provincije. Tražili su od njih da se odreknu Asada i ostanu na svojim pozicijama imajući na umu zajedničko dobro. Stvorili su 11 lokalnih "ministarstava" za populaciju od 1,5 miliona ljudi i pokušali da ubrzaju procese koji se odnose na transakcije između vlasti i građana. Što se tiče odbrane, stvorili su vojsku sastavljenu uglavnom od ljudi iz regiona koji poznaju lokalni teren.

Kada je ekonomija u pitanju, shvatili su da je najvažnije "vlasništvo" u toj oblasti maslinovo ulje i uveli su porez od pet odsto direktno od prizvođača presa za ulje. Način na koji su upravljali lokalnim populacijama značajno se razlikovao od praksi ISIS-a što im je očigledno donelo značajnu podršku - barem u apsolutnim brojkama.

Od 2021. do danas, kada su uspeli da preuzmu kontrolu nad celom zemljom, populacija u Idlibu se udvostručila, pošto HTS nije imala nikakav problem da integriše i manjine koje su očajnički želele da pronađu sigurnost, bilo da su iz Nacionalne armije ili sa strane turskih trupa. Idlib danas takođe ima značajnu zajednicu Druza i Kurda, sa kojima HTS blisko sarađuje u poslednje tri godine.

Upravljanje prema modelu Idliba

Međutim, Hajat Tahrir al-Šam se razlikuje od drugih frakcija u Siriji po još jednom ključnom elementu. HTS podržava privatnu inicijativu i nastoji da je ojača. HTS je u Idlibu osnovala i do danas ima pod kontrolom privatnu telekomunikacionu kompaniju. Dajući kontrolu i sredstva privatniku iz tog područja, džihadistička organizacija je omogućila signal na mobilnim telefonima čak i u najudaljenijim delovima provincije. Danas, samo 10 dana nakon pada Asada i njihove velike pobede, da

li su nalog za proširenje tog mrežnog sistema i na druge, do juče teško dostupne, tačke na sirijskoj teritoriji.

Tanjug/AP/Omar Albam

HTS je sarađivala sa Turskom u  mnogim oblastima tokom proteklih godina, ali izgleda da nije pripadala grupama koja je dobijala veliki deo novca i oružja iz Ankare. Naprotiv, Sirijska nacionalna armija je od Redžepa Tajipa Erdogana dobila najveći deo, bez željenih rezultata. Ipak, čini se da je HTS od Turske primila drugačiju "donaciju na poklon". Tokom poslednje tri godine Hajat Tahrir al-Šam je pozivala sve visoke oficire Asadove vojske da dođu i pridruže se njenom cilju.

Organizacija je nudila amnestiju za "lošu prošlost" i garantovala mesta u svojoj vojsci. Zbog tog poziva i reputacije koju je HTS izgradila upravljanjem Idlibom, stotine visokih oficira prihvatilo je ponudu i u veoma kratkom roku su pružili HTS-ovoj vojsci disciplinu, organizaciju i, što je najvažnije, oružje iz arsenala režima. Turci, bez previše otkrivanja na raznim nivoima, uspeli su da "ulože" u dva od tri "konja" u trci za period koji će uslediti u regionu.

Danas, Hajat Tahrir al-Šam zasigurno planira da upravlja celom zemljom prema modelu Idliba, iako se nekima to može činiti "smešnim". Prema informacijama koje izvor organizacije prenosi američkim medijima, ako je HTS uspela da obezbedid 15 miliona dolara mesečnih prihoda iz najnerazvijenijih područja zemlje, verovatno će naći način da osigura višestruko veće iznose za celu zemlju.