Tek u petak čula je za rat u Ukrajini: Španska sportistkinja provela 509 dana u pećini bez kontakta sa svetom

Španska ekstremna sportistkinja Beatris Flamini oborila je svetski rekord nakon što je provela više od 500 dana u pećini, bez kontakta sa spoljnim svetom, znajući da ni pod kojim okolnostima neće napustiti svoj novi dom, čak ni u slučaju smrti bliske osobe. 

Zaglavljena u pećini koja se nalazi 70 metara ispod zemlje na jugu Španije, Flamini je uspela da savlada izazov koji je postavila samoj sebi, a kada je prošlog petka izašla iz pećine i ponovo se pridružila spoljašnjem svetu, morala je da nosi naočare za Sunce, kako bi svoje oči zaštitila od svetlosti. 

"Dobro sam se snalazila sama sa sobom, mogla sam da ostanem još malo", rekla je Flamini smejući se i dodala "ali bilo mi je potrebno tuširanje".

Godinu dana, četiri meseca i 22 dana živela je potpuno odvojena od sveta. Beatris nije imala vesti o bilo čemu što se dešava spolja, čak ni svest o tome koliko je dana prošlo u mračnoj pećini.

EPA-EFE/Alba Feixas

Njen izazov je bio da vidi da li može da preživi u onome što ona naziva "samodovoljnošću", kao i da snimi dokumentarni film u produkciji španske kompanije Dokumalia.

Od povratka Flamini leči tim psihologa i lekara koji prate i procenjuju njeno stanje, kako bi joj pomogli da se ponovo prilagodi životu iznad zemlje.

Beatris nije mogla da odgovori na pitanja Euronewsa, pošto je njen tim zabrinut za njeno zdravlje.

Umesto toga, njen trener David de Antonio je za Euronews objasnio njenu situaciju i rekao da je "važno shvatiti da je Beatris, kada je napustila pećinu, odjednom prešla sa nulte na stopostotni kontakt i da joj to nije pomoglo".

"Cela ova avantura će se završiti kada se ona bude osećala dobro, na ovo gledam kao da smo se popeli na Everest. Trenutno smo na vrhu i sada moramo da siđemo", dodaje de Antonio. 

Više od 500 dana bez kontakta sa spoljnim svetom

Beatris Flamini nije prva koja je pokušala da živi u pećini tako dugo. Pre nego što se upustila u ovo iskustvo, odlučila je da doda još prepreka kako bi svoje iskustvo učinila jedinstvenim.

Jedna od njih bila je da ostane sama u pećini, bez ikakve predstave o vremenu, pa tako Flamini sve vreme nije imala pojma koji je dan ili koliko je sati.

Jedini tehnološki uređaji koje je imala u pećini bili su kamera kojom je beležila svoje iskustvo i računar sa ograničenim operativnim sistemom. Uređaj je imao ruter i Beatris ga je koristila kako bi timu saopštila svoje osnovne potrebe. Mogla je da traži vodu ili hranu kada je osetila da joj je potrebna. 

Hranu, sijalice i baterije donosili su joj članovi lokalne speleološke grupe, sa kojom se prethodno dogovorila oko mesta na kome će zalihe biti ostavljene, kako bi mogla da ih pokupi a da pritom ne vidi nikoga. Kada je bilo potrebno, sakupljali su i njen otpad.

profimedia

Njena ishrana se zasnivala na hrani za bebe, a povremeno su joj donosili posebne poslastice, poput komadića voća ili avokada.

"Pošto nije imala predstavu o vremenu, nije mogla da ima rutinu. Nije znala kada da jede ili spava. Nije mogla da izračuna da li je ručala pre sat ili dan, takođe nije znala da li je spavala deset minuta ili deset sati", rekao je njen trener de Antonio.

Jedina stvar koja joj je omogućila da na neki način prati vreme bio je njen menstrualni ciklus. 

Beatris nije svakodnevno komunicirala sa timom, ali su psiholozi koristili poruke kako bi procenili njeno mentalno zdravlje i znali kako je. Ovo je bio jedini kontakt koji je imala sa spoljnim svetom.

Niko ništa drugo nije znao, čak ni njena porodica. Tokom svog iskustva morala je da prevaziđe teške situacije. Patila je od slušnih halucinacija i izjavila da je zbog toga što je pećina bila tiha, njen "mozak izmišljao stvari", čak je s vremena na vreme čula i krikove.

Mada, Flamini kaže da je najgora od svega bila invazija muva.

"Muve su ušle, počele da polažu larve, ja to nisam mogla da kontrolišem, progutale su me", rekla je Flamini. 

Još jedan izazov došao je u obliku tehničkog problema

U toku ovog iskustva, sportistkinja je kratko izašla iz pećine, na šest dana zbog tehničkih problema.

Nakon 300 dana, Flamini je "buku rutera osećala u svom mozgu", aludirajući na uređaj koji je u pećini koristila kako bi održavala komunikaciju sa svojim timom.

Kampovala je šest dana na ulazu u pećinu, dok uređaj nije bio popravljen. 

Posle ovog nepredviđenog događaja, vratila se u pećinu iako se njen tim plašio da nakon izlaska neće želeti ponovo da se vrati unutra.

"Mozak uvek traži izgovore kako bi odustao, a ovaj incident je zakomplikovao stvari jer je mogao da bude savršen izgovor da Beatris odustane", kaže de Antonio.

"Kada nešto radite prvi put, lakše je da se odlučite na taj korak, jer ne znate u šta se tačno upuštate. Ono što je komplikovano jeste da ponovite istu stvar znajući protiv čega se borite. Činjenica da je ona nastavila njen izazov, iako je znala šta je čeka, pokazuje njenu neverovatnu snagu volje“, dodaje de Antonio.

Zbog svoje neverovatne odlučnosti, Flamini je uspela da završi ovu avanturu.

Kako teče proces oporavka? 

Tek nakon izlaska iz pećine u petak, Flamini je saznala za rat u Ukrajini, ali vest koja ju je najviše pogodila bila je smrt kraljice Elizabete II.

"Rekli su mi da je umrla", rekla je Flamini u neverici medijima.

Dobrovoljna izolacija je učinila svoje, a De Antonio kaže da su pre nego što je sportistkinja ušla u pećinu, radili na planu kako da posledice izolacije budu što manje.  

"Sa psiholozima je radila na tome kako da predvidi situacije koje je mogu zadesiti unutar pećine", kaže De Antonio.

Napravili su i plan treninga kako ne bi izgubila fizičku formu, iako je već bila u dobroj formi.

profimedia

Niko nije toliko dug vremenski period proveo bez svetlosti, a pitanje koje njeni treneri sada postavalju jeste kako da povrate njen prirodni ritam na zdrav način. 

De Antonio na proces oporavka ove sportistkinje gleda kao na eksperiment.

"Pošto ovako nešto niko nije uradio, nemamo primer koji bismo sledili. Doktori nikada neće naići na slučaj kao što je njen, pa gledaju slične kako bi mogli da je leče", dodaje de Antonio. 

Ovih 500 dana u mraku trener opisuje kao "kontrolisano ludilo" i kaže da je "pećina veoma neprijateljsko mesto, koje nije u skladu sa ljudskim životom". 

Flamini kaže da ni u jednom trenutku nije razmišljala o odustajanju, a njen trener se pita kako je uspela.

"Ne znam šta joj je prolazilo kroz glavu, ne znam da li je ikada razmišljala o odustajanju, to će morati da nam kaže u budućnosti", rekao je De Antonio.