Sudbina devojčice sa čuvene fotografije: Njen lik je simbol tragedije izbeglica, a nije ni znala da je postala poznata

Lik Šarbat Gule, desetogodišnje izbeglice iz Avganistana, koja se našla na legendarnoj naslovnici "National Geographic" magazina 1985. postao je simbol tragedije Bliskog istoka. 

Fotografiju je napravio američki fotograf Stiv Mekari u izbegličkom kampu u Pakistanu, gde je Gula sa svojom porodicom živela posle sovjetske okupacije Avganistana. Udali su je kada je imala samo 13 godina, a muž joj je umro samo pet godina kasnije od hepatitisa c. Kasnije će od iste bolesti izgubiti i jednu od svoje tri ćerke.

profimedia

Mekari je godinama pokušavao da pronađe devojčicu koja ga je proslavila, ne znajući joj čak ni ime. Uspeo je nakon sedamnaestogodišnje potrage, kada se ponovo sreo s njom u udaljenom planinskom selu. Šarbat tada nije imala pojma da je njeno lice postalo poznato širom sveta. 

U Pakistanu je živela 35 godina, ali je kao i mnoge izbeglice, imala lažna dokumenta, koja su joj omogućavala da školuje decu, ali su je na kraju zbog toga uhapsili. Šarbat je sedam dana provela u zatvoru, a onda još sedam u bolnici, jer se zbog loših higijenskih uslova i ona zarazila hepatitisom C. 

"To je bio najteži period u mom životu", rekla je ona svojevremeno za BBC.

Iako su pakistanske vlasti, otkrivši da je reč o čuvenoj "avganistanskoj devojčici", kasnije predlagali da ostane, Šarbat je želela da se ipak preseli u Avganistan. 

"Bilo nam je fino u Pakistanu, imali smo dobre komšije, našu Paštunsku braću. Ali nisam mogla da zamislim da će se na kraju vlada Pakistana ovako odnositi prema meni", rekla je ona, naglasivši da bi se u tu zemlju vratila samo da obilazi grobove svog muža i ćerke.

Nakon povratka u Avganistan, Šarbat je primio tadašnji predsednik Ašraf Gani.

"Ukazali su mi poštovanje i toplu dobrodošlicu. Bog ih blagoslovio", rekla je ona tada, nakon što joj je vlada obećala finansijsku pomoć da kupi kuću u Kabulu. 

Posle nekoliko godina čekanja, dobila je svoju kuću i uredila je po svom ukusu, ali je ispričala da vodi računa o tome koga pušta u svoj dom, budući da su je mnogi konzervativni Avganistanci osuđivali zbog toga što se pojavila u medijima.

Ona je među samo 17 procenata avganistanskih žena koje imaju imovinu na svoje ime, a njena budućnost ponovo je neizvesna, nakon što su Talibani zauzeli Kabul.