"Umetnost dokolice" za generaciju zed: Šta nam mladi poručuju TikTok trendom "truljenja u krevetu"
Komentari21/04/2024
-16:45
Još pre sto godina Herman Hese napisao je "Umetnost dokolice", delo koje slavi introspekciju, mirovanje i uživanje u malim stvarima, nasuprot megalomanskom svetu užurbanosti, hiperproduktivnosti i kompetitivnosti. Veliki pisac, pritom, nije bio jedini umetnik i filozof koji je ukazivao na značaj "nerađenja ničega" - u dokonosti su uživali i brojni drugi, uključujući Oskara Vajlda, Anrija Matisa, Bertranda Rasela i veliku Hanu Arent. Nemački pisac romantizma Fridrih fon Šlajgel, na krilima čuvene italijanske fraze "dolce far niente", koja opisuje ležernost ne samo italijanskog, nego i svih mediteranskih naroda, jednom rekao: "Lenjost je jedan božanski fragment bogolikog postojanja, koji je čoveku ostavljen iz raja".
I dok su stari mislioci u dokolici pronalazili plodno tle za nove ideje, deluje da je savremeno doba svojim ubrzanim tempom gurnulo u zapećak tu značajnu metodu, sve dok s nje prašinu nije stresla nova generacija, a zatim je okrenula naglavačke.
Mnogi mediji već neko vreme pišu o trendu "bed rotting"-a, odnosno "truljenja u krevetu", koji je na TikToku prikupio na stotine miliona pregleda. Čak i oni koji nisu upućeni u TikTok trendove verovatno su čuli za "goblinski režim", "starijeg brata" ovog pokreta, koji je Oksfordski rečnik čak proglasio za reč godine 2022. I jedan i drugi podrazumevaju dugotrajno leškarenje u krevetu i "nerađenje ničega", odnosno uživanje samo u onim aktivnostima koje zahtevaju minimalno učešće, a maksimalan užitak, kao što su gledanje serija, beskrajno skrolovanje na društvenim mrežama i grickanje omiljenih grickalica. Što je najvažnije, to mogu da (ne)rade bez ikakve griže savesti.
Za veliki broj pripadnika generacije zed, to je način da se izmaknu iz sveta opsednutog produktivnošću i uspehom i sebi daju neophodan predah koji se već neko vreme popularizuje kao "self care" metoda, odnosno način brige o sebi. Međutim, mnogi njihovi stariji savremenici u takvom "negovanju sebe" vide samo potvrdu uveliko ukorenjenih stereotipa o ovoj generaciji kao "lenjoj", "sebičnoj", "opsednutom samougađanjem".
Da li je reč o buntu protiv terora ambicioznosti ili je reč o ispraznoj modi, koja će otići u zaborav zajedno sa "cimet izazovom"?
Da li su mladi jednostavno "lenji"?
Dok se generacija zed još igrala u pesku, njihovi prethodnici milenijalci, poznati i kao generacija Y, ulazili su na tržište rada u vreme najveće svetske ekonomske krize još od vremena Velike depresije. Za one sa Balkana, to je nakon kratkog predaha početkom dvehiljaditih bio samo nastavak mučnih devedesetih koje su ostavile neizbrisiv trag na njihovom detinjstvu.
Takve okolnosti i kontinuirana borba za preživljavanje, dovela je do toga da psiholozi milenijalce nazovu "burn out" odnosno "sagorelom" generacijom. Za mnoge od njih, kao i za pripadnike generacije X i čuvene "bumere" (pripadnike bejbi bum generacije), koji su vaspitavani tako da na rad i marljivost gledaju kao na vrhunsku vrednost, "bed rotting" je samo još jedan dokaz da je omladina "nepopravljivo lenja".
Sociološkinja Milica Vesković Anđelković za Euronews ističe da je ukorenjivanju takvih stereotipa značajno doprinela promena vrednosnih obrazaca u društvu.
"Nekada su deca odgajana da budu samostalnija, a danas je kultura roditeljstva nekako ponovo usmerena na decu. To im negde daje osećaj sigurnosti, ali s druge strane ih čini pomalo i zavisnim od drugih. Osim toga, zahvaljujući napretku tehnologija i obrazovanja, manje su šanse da će ih starije generacije videti da rade neke manuelne poslove", objašnjava Vesković Anđelković.
Drugi razlog zbog kog starije generacije mlade doživljavaju kao "lenje" je to što su dešavanja sa društvenih mreža jednostavno vidljvija od onih iz stvarnog života, podseća naša sagovornica.
"Pogrešno je tumačiti mlade ljude samo prema onome što vidimo na društvenim mrežama i preko raznih rijliti programa, koji su nažalost dostupniji, nego što je to slučaj sa informisanjem o tome šta naši mladi rade u nauci. Ljudi iz tog medijskog diskursa i onoga o čemu se češće govori izvode pogrešne zaključke o njihovoj neproduktivnosti i tome da nemaju ambicija, tako da je moj utisak da bi pažnju trebalo da usmerimo na pozitivne tekovine omladine u Srbiji, kojih zaista ima puno, ali o kojima se slabo govori. Naravno, to je pitanje šire kulture, a možda i političkog cilja", kaže sociološkinja.
Njeno mišljenje deli i psihološkinja i osnivačica Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković, dodajući da su trendovi poput "truljenja u krevetu" način da se skrene pažnja na činjenicu da se nove generacije, koje tek izlaze na tržište rada, suočavaju sa nikad većim pritiskom.
"Tržište je nikad kompetitivnije, a pritom je svima na dlanu gotovo ceo svet. Danas se za iste pozicije mogu prijaviti ljudi iz celog sveta. Trendovi kao što je 'bed rotting' može biti njihov gard prema visokim zahtevima društva i očekivanja porodice", kaže naša sagovornica.
Najanksioznija generacija
Drugim rečima, ko predugo gleda TikTok i Instagram objave mladih influensera, lako može da zaboravi činjenicu da se generacija zed smatra najanksioznijom generacijom sadašnjice. Iza lepih, mladih lica i izvajanih tela pored savršeno organizovanih polica frižidera krije se veliki stres, toliki, da su 33 savezne države Amerike tužile Metu, matičnu kompaniju Facebook-a i Instagrama, zbog navodne štete koju su ove platforme nanijele mentalnom i fizičkom zdravlju mladih.
Stres među omladinom proširio se svetom, pa je tako prema prošlogodišnjem izveštaju o položaju i potrebama mladih Krovne organizacije mladih Srbije, više od 72 posto osoba starosti između 15 i 30 godina u našoj zemlji često se susreće sa stresom, a preko 52 procenta pati od anksioznosti.
Učesnici istraživanja, kojim je ukupno obuhvaćeno 1.209 osoba, naveli su niz izvora stresa - obaveze iz svakodnevnog života, školu, fakultet, posao, ali i dešavanja u zemlji.
Mirković objašnjava da su takvi rezultati posledica i niza drugih faktora.
"To su efekti informacionog spama, pritiska svih tih trendova i povratnih informacija koju dobijaju s društvenih mreža. Tu je i promovisanje nekih vrednosti, koje su mladim ljudima, naročito u tim godinama, nedostižne", objašnjava Mirković.
Sve postojeće probleme u životu mladih ljudi samo je dodatno pojačala pandemija kovida 19, kada je postalo jasno da ipak nije neophodno skinuti pidžamu i obući odelo, da bismo započeli svoj radni dan.
"Sada je stasala cela jedna generacija kojoj je to servirano kao super model. Pripadnici generacije zed će rad od kuće definisati kao slobodu. Međutim, ljudi su društvena bića, a interakcija putem ekrana ne može da zadovolji naše potrebe za direktnom komunikacijom - da gledamo nekog u oči, da osetimo toplinu njegove kože, da odemo zajedno na ručak...", objašnjava psihološkinja.
Kako zaista brinuti o sebi bez "truljenja u krevetu"
I mada se mnogi stručnjaci slažu sa misliocima s početka ovog teksta, da je "nerađenje ničega" s vremena na vreme odličan način da povratimo snagu, dobijemo nove ideje i više uživamo u malim stvarima, izuzetno je važno pravilno doziranje.
Mirković kaže da je umesto "truljenja u krevetu" kao lek protiv stresa i pritisaka društva, mnogo konstruktivniji boravak u prirodi.
"Potrebno je da svi mnogo više vremena provodimo u prirodi i sa drugim ljudima. Potreban je i kvalitetan san, zatim rad na nekim zadacima koji su ostvarivi, a čijim obavljanjem podstičete osećaj ličnog postignuća", objašnjava psihološkinja.
U borbi protiv stresa i osećaja preopterećenosti, izuzetno je važna i fizička aktivnost, a naša sagovornica savetuje svakodnevne šetnje u trajanju od najmanje pola sata.
"To je već jedna mala količina radosti, a tu je i umetnost i kulturni sadržaji. Umetnost i postoji da bi ljude relaksirala u svakodnevnici. Kultura je izvor prave slobode. Umesto ležanja u krevetu kao pokazivanja kontre sistemu, mnogo je bolje oplemeniti dušu i dati joj hranu da može da se nosi sa promenama u svetu", zaključuje za Euronews Srbija Ana Mirković.
Komentari (0)