Mark Zakerberg izazvao buru na internetu zbog porodične fotografije: "Ako on krije svoju decu, zašto ih mi pokazujemo"
Komentari16/07/2023
-22:30
Prosečan roditelj podeli na društvenim mrežama oko 1.500 fotografija svog deteta i to pre njegovog petog rođendana, pokazuju istraživanja neprofitne organizacije "Parent Zone" iz Velike Britanije. Međutim, tom društvu nije se priključio Mark Zakerberg, tvorac Fejsbuka i vlasnik nekoliko najpopularnijih društvenih mreža na svetu, koji brižljivo čuva identitet svoje dece. On je na svom Instagramu objavio porodičnu fotografiju sa suprugom Prisilom Čen i njihovim ćerkama Maksimom (7), Avgust (5) i bebom Aurelijom, s tim da je starijim devojčicama lica sakrio emodžijima.
Ta fotografija izazvala je pravu buru na internetu, gde su mnogi roditelji osudili "licemerstvo" izvršnog direktora kompanije "Meta", budući da su njegove mreže Fejsbuk i Instagram dugo pod lupom zbog načina na koji se bavi privatnošću korisnika, naročito onih najmlađih.
Za Katarinu Jonev, autorku vodiča za roditelje "Bezbednost dece na internetu i društveni mrežama", koja se od 2015. aktivno bavi politikama sajber bezbednosti, Zakerbegova objava je poruka ostalim roditeljima da i oni treba da rade isto.
"Čovek koji je vlasnik najpopularnijih društvenih mreža koje broje milijarde korisnika i ističe da su podigli mere bezbednosti koje se tiču dece, prvi je koji lica svoje dece ne pokazuje. To nam mnogo govori o tome da itekako treba da obratimo pažnju, jer nam se indirektno šalje poruka da očito postoji niz opasnosti kada je reč o objavljivanju samog lika deteta. Ako od direktora najvećih društvenih mreža stiže takva poruka, onda mi zaista treba da je uzmemo za ozbiljno i da se prosto prevaspitamo i zapitamo zašto bismo mi forsirali sopstvenu decu na društvenim mrežama koje su očigledno nebezbedne", kaže Jonev za Euronews Srbija.
Koje su opasnosti deljenja dečjih fotografija
Objava Marka Zakerberga imala je snažan odjek naročito zbog toga što stručna javnost tek poslednjih godina počinje da ima uvid u to kako drutšvene mreže utiču na decu i mlade i na sve opasnosti koje vrebaju.
Lik čelnika "Mete" pre dve godine našao se na instalaciji ispred Parlamenta u Londonu na kojoj se vidi kako surfuje po novcu noseći zastavu na kojoj piše: "Znam da škodimo deci, ali me baš briga", okružen likovima tužnih tinejdžera.
Instalacija je podignuta u vreme kada je pred Parlamentom svedočila uzbunjivačica iz "Fejsbuka" Frensis Hogen, koja je uzdrmala javnost tvrdnjama da je društvena mreža više puta davala prednost profitu nad suzbijanjem govora mržnje i dezinformacija. Ona je objavila interne dokumente koji su pokazali da je kompanija bila svesna toga da Instagram šteti mentalnom zdravlju mladih korisnika. To dovodi do pitanja kako na mentalno zdravlje dece utiče to što njihove fotografije na društvenim mrežama objavljuju njihovi roditelji.
Stručnjaci još od nastanka društvenih mreža upozoravaju na potencijalne opasnosti koje deljenje ličnih informacija, a time i fotografija, može imati na najmlađe. Bilo šta što objavite na bilo kojoj društvenoj mreži je sadržaj nad kojim istog trenutka gubite kontrolu, upozorava Jonev.
"Postovanjem slike ne možete nikoga da sprečite da je iskoristi, preuzme, skrinšotuje ili koristi na neki drugi način koji ne biste želeli", ističe naša sagovornica.
Kako dodaje, najčešće negativne strane objavljivanja fotografija deteta su krađa slika i zloupotreba u marketinške svrhe.
"Dešavaju se i ucene roditelja, pre svega ucena za novac, a neke fotografije se mogu konzumirati kao seksualno zadovoljavajući sadržaj za pedofile i tako prodavati i razmenjivati po različitim grupama i neprimerenim sajtovima. Slika nagog deteta se na crnom tržištu kupuje za tri do pet centi. Ovo je užasna činjenica i to je stvarnost koju treba da uzmemo u obzir. To je organizovan biznis koji kriminalcima donosi dobit već godinama unazad", kaže analitičarka za sajber terorizam i edukatorka dece i odraslih o opasnostima na internetu.
Ona takođe podseća da se neretko dešava da ispod fotografija ili u inboksu roditelja nađe pregršt uvreda i ružnih komentara, koji jednog dana mogu da dođu i do deteta, povrede ih i utiču na njihovo samopouzdanje.
"Postaviće se verovatno pitanje zašto Mark Zakerberg nije sakrio lik bebe, a jeste starijih ćerki. Naime, lik bebe se menja s godinama, tako da će kasnije biti teško prepoznati je na osnovu te slike, a ona takođe još nema tu vrstu socijalizacije koju imaju njegova starija deca. Postoji niz bezbedonosnih rizika po njegovu stariju decu, pre nego po bebu i on je toga očigledno svestan. Ako on krije decu, treba da se zapitamo zašto ih mi pokazujemo", podseća Jonev.
Prihvaćenost u društvu
Istraživanja koja se bave motivacijom ljudi da dele privatne fotografije svoje dece na internetu nisu mnogobrojna, ali postoje. Malezijska studija utvrdila je da mladim majkama mnogo lakše padaju stresovi u prvim danima nakon dolaska bebe na svet, ukoliko na društvenim mrežama, objavljuju fotografije dece i dobijaju na njih pozitivne komentare.
Ako izuzmemo slučajeve gde ljudi zarađuju od deljenja fotografija svoje dece, kao što je to slučaj sa influenserima koji se bave prikazivanjem porodičnog života, jedna turska studija pokazuje da motiv može biti osećaj društvene prihvaćenosti, naročito kod onih koji svoju decu (ili unuke) doživljavaju kao lični uspeh. Ljudima je važno i da na društvenim mrežama dobiju potvrdu da kao roditelji obavljaju dobar posao, a najbolji način za to je da sa svojim pratiocima podele sliku svoje dece.
Međutim, upravo Zakerbergov primer pokazuje da bi tom porivu roditelji trebalo da se odupru, smatra Jonev.
"Osim toga, Bil Gejts kao direktor 'Majkrosofta', svojoj deci nije dozvoljavao da imaju mobilne telefone pre 14 godine. Stiv Džobs, koji je napravio Ajfon, takođe deci nije dozvoljavao da imaju mobilne telefone, a kada su im dozvolili, deca su morala da prate stroga uputstva koja se tiču korišćenja mobilnih telefona i tehnologija u njihovom sopstvenom domu. To nam dovoljno govori zapravo da su tehnološki giganti i oni koji pokreću tehnološke inovacije očito mnogo svesniji toga kakav uticaj na decu može imati korišćenje tih tehnologija ako nije kontrolisano, ali u javnosti se očito ne bave toliko podizanjem svesti kada su druga deca u pitanju", ističe naša sagovornica.
Možemo li bezbedno deliti fotografije dece?
Iako podvlači da je najefikasniji način da nam deca budu bezbedna na internetu taj da ne objavljujemo njihove fotografije, Jonev kaže da od toga ne moramo potpuno da se odreknemo.
"Ono što prvo moramo da uzmemo u razmatranje jeste kako dete izgleda na slici. Prečesto viđamo fotografije dece u nedoličnim pozama ili čak nage, pa se stiče utisak da zbog društvenih mreža i trke za lajkovima pojedini roditelji zaboravljaju da postoje trenuci koji treba i moraju da ostanu privani", kaže ekspertkinja za oblast bezbednosti na internetu koja je do sada održala više od 300 predavanja širom Srbije i regiona o ovoj temi.
Ona podvlači i da fotografija deteta koju objavimo uvek bude takva da se lice nikada ne vidi u potpunosti.
"Lice deteta nikada ne treba da bude istaknuto onako kako bi moglo da se vidi na fotografiji za pasoš. Uvek je mudro ili da prebacimo ruku preko deteta, zagrlimo ga ili nešto slično, tako da fotografija ne može da se iseče i da se sa nje izdvoji samo lik deteta. Ona tada ne može da ima isti kvalitet ukoliko se kropuje i time je manja šansa da se zloupotrebi", objašnjava Jonev.
Ponekad je jednostavno dovoljno da se zapitate šta vaše dete ima od toga što će njegova slika biti objavljena na vašem profilu.
Lija Planket, autorka knjige "Sharenthood" i stručnjakinja za iskustvo učenja i inovacije na Pravnom fakultetu Univerziteta Harvard, smatra da je skrivanje dečjeg lica znak da mu dajete kontrolu nad sopstvenim narativom na internetu.
"Svaki put kada objavljujete nešto o svojoj deci, uzimate im deo slagalice koju oni slažu pričajući o tome ko su i ko žele da postanu. Na greškama se učimo i odrastamo bolje nakon što smo ih napravili. Ako izgubimo privatnost tinejdžera i želju dece da se igraju i istražuju, da žive i kroz pokušaje i greške, lišićemo ih mogućnosti da se razvijaju i da pričaju priče - pod svojim uslovima", navodi Planket.
Veštačka inteligencija donosi nove probleme
Stručnjaci takođe upozoravaju da ćemo se u godinama koje dolaze sve češće suočavati sa problemima koje donosi veštačka inteligencija. Već sada postoje indicije da bi ta tehnologija mogla da se koristi za praćenje promena na licu tokom odrastanja mališana i da će u budućnosti moći da poveže svako dete, čak i bebu, sa njihovom slikom iz starijeg doba.
Naša sagovornica upozorava na već postojeće aplikacije kao što je DeepFake, koja na osnovu samo jedne fotografije može da napravi video.
"To je nešto što već sad predstavlja veliki problem. Prosto, pitanje je kako od toga možemo da se zaštitimo, jer na osnovu slike, neko može da napravi jako neprimeren video", kaže Jonev.
Komentari (1)
str
17.07.2023 07:43
"Stručnjaci još od nastanka društvenih mreža upozoravaju na potencijalne opasnosti koje deljenje ličnih informacija, a time i fotografija, može imati na najmlađe. Bilo šta što objavite na bilo kojoj društvenoj mreži je sadržaj nad kojim istog trenutka gubite kontrolu, upozorava Jonev." Tacno. Dakle, ne treba prozivati one koji kriju decu, vec one koji postabljaju njihove fotografije. A budale prozivaju odgovorne roditelje, oni im smetaju, a ne njihovi neodgovorni postupci...