Zbog čega je TikTik na toliko lošem glasu u SAD i zapadnim zemljama: Najčešće se navode tri razloga
Komentari20/03/2024
-21:29
Kina je napala nacrt zakona koji se nalazi u američkom Kongresu, a koji bi na kraju mogao dovesti do zabrane TikToka u SAD, nazivajući ga nepravednim.
To je najnoviji potez u dugogodišnjoj raspravi o sigurnosnim strahovima vezanim za aplikaciju koja je u vlasništvu kineske kompanije, piše BBC.
Zvaničnicima, političarima i određenim kategorijama osoblja u mnogim zapadnim zemljama je zabranjeno da instaliraju tu aplikaciju na svoje službene telefone.
Koje su tri najveće sajber brige vezane za TikTok i kako kompanija na njih odgovara?
1. TikTok prikuplja "prekomernu" količinu podataka
TikTok tvrdi da prikupljanje podataka putem aplikacije "odgovara praksama industrije".
Kritičari često optužuju TikTok da prikuplja ogromne količine podataka. Izveštaj o sajber sigurnosti objavljen u julu 2022. godine od strane istraživača kompanije Internet 2.0, koji su proučavali izvorni kod aplikacije, navodi se kao dokaz.
Istraživači su zaključili da TikTok vrši "prekomerno prikupljanje podataka". Analitičari su naveli da TikTok prikuplja informacije poput lokacije, o tome koji se uređaji koriste i koje druge aplikacije se nalaze na njima.
Međutim, sličan test koji je sproveo Citizen Lab je zaključio da "u poređenju sa drugim popularnim platformama društvenih medija, TikTok prikuplja slične vrste podataka radi praćenja ponašanja korisnika".
Slično tome, izveštaj Georgia Institute of Technology iz prošle godine je naveo: "Ključna činjenica je da većina drugih društvenih mreža i mobilnih aplikacija radi iste stvari."
2. TikTok bi mogao biti korišćen od strane kineske vlade za špijuniranje korisnika
TikTok tvrdi da je kompanija potpuno nezavisna i "nije dostavila podatke korisnika kineskoj vladi i ne bi to učinila ni kad bi bilo traženo".
Iako to nervira stručnjake za privatnost, većina nas prihvata da predajemo velike količine privatnih podataka kao deo dogovora koji sklapamo sa društvenim mrežama.
U zamenu za to što nam pružaju svoje usluge besplatno, oni sakupljaju informacije o nama i koriste ih za prodaju oglašavanja na svojoj platformi ili prodaju naše podatke drugim firmama koje pokušavaju da se reklamiraju na internetu.
Problem koji kritičari imaju sa TikTokom je što vlasništvo nad njim ima tehnološki gigant ByteDance sa sedištem u Pekingu. Druge aplikacije, na primer, Facebook, Instagram, Snapchat i YouTube takođe prikupljaju slične količine podataka, ali sve su to američke kompanije.
Godinama su američki zakonodavci, zajedno sa većinom ostalog sveta, pretpostavljali određeni nivo poverenja: da će podaci prikupljeni od strane ovih platformi biti korišćeni na bezbedan način koji neće ugroziti nacionalnu bezbednost.
Izvršna naredba Donalda Trampa iz 2020. godine tvrdila je da sakupljanje podataka od strane TikToka može omogućiti Kini da "prati lokacije federalnih zaposlenih i saradnika, pravi dosijee sa ličnim informacijama za ucenjivanje i sprovodi korporativnu špijunažu".
Do sada, dokazi ukazuju na to da je ovo samo teoretski rizik - ali strahovi se rasplamsavaju zbog nejasnog dela kineskog zakona usvojenog 2017. godine.
Član sedam Zakona o nacionalnoj obaveštajnoj službi Kine navodi da sve kineske organizacije i građani treba "da podrže, pomognu i sarađuju" u obaveštajnim naporima zemlje.
Ova rečenica često se navodi od strane ljudi koji su sumnjičavi ne samo prema TikToku, već i prema svim kineskim kompanijama.
Zašto SAD želi da zabrani TikTok?
Međutim, istraživači sa Tehnološkog instituta Džordžija tvrde da se ova rečenica izvlači iz konteksta i napominju da zakon takođe sadrži odredbe koje štite prava korisnika i privatnih kompanija.
Od 2020. godine, izvršni direktori TikToka ponavljaju uveravanja da kinesko osoblje ne može pristupiti podacima korisnika van Kine.
Međutim, 2022. godine, ByteDance je priznao da su nekoliko zaposlenih u Pekingu pristupili podacima najmanje dva novinara u SAD i Velikoj Britaniji kako bi pratili njihove lokacije i proverili da li se sastaju sa TikTok zaposlenima za koje se sumnja da su dostavili određene informacije medijima.
Portparolka TikToka kaže da su zaposleni koji su pristupili podacima otpušteni.
Firma tvrdi da podaci korisnika nikada nisu bili smešteni u Kini i gradi centre za obradu podataka u Teksasu za američke korisničke podatke, kao i na lokacijama u Evropi za podatke njihovih građana.
U EU je kompanija otišla mnogo dalje od ostalih društvenih mreža i angažovala nezavisnu cyber-security kompaniju koja nadgleda sve kompletno korišćenje podataka na svojim evropskim lokacijama. TikTok kaže: "Podaci naših evropskih korisnika su zaštićeni u posebno dizajniranom sigurnom okruženju i mogu im pristupiti samo odobreni zaposleni uz strogi nezavisni nadzor i verifikaciju".
3. TikTok bi mogao da bude korišćen za "ispiranje mozga"
TikTok se bori protiv ovih optužbi tvrdnjom da njihova pravila zajednice "zabranjuju dezinformacije koje mogu naneti štetu našoj zajednici ili širem javnom interesu, što uključuje angažovanje u koordinisanom neautentičnom ponašanju".
U novembru 2022. godine, Kristofer Vrej, direktor Federalnog istražnog biroa (FBI), je rekao američkim zakonodavcima: "Kineska vlada bi mogla da kontroliše algoritam preporuka koji se može koristiti za operacije uticaja". Ova tvrdnja je mnogo puta ponovljena.
Ovi strahovi su dodatno rasplamsani činjenicom da je sestrinska aplikacija TikToka, Douyin - koja je dostupna samo u Kini - pod jakom cenzurom i navodno je dizajnirana da promoviše obrazovni i pozitivan sadržaj koji će postati viralan među njenom mladom korisničkom bazom.
Sve društvene mreže su snažno cenzurisane u Kini, sa armijom internet policije koja briše sadržaj koji kritikuje vladu ili izaziva političke nemire.
Na početku uspona TikToka, bilo je slučajeva visokoprofilne cenzure na aplikaciji: jednoj korisnici u SAD joj je suspendovan nalog zbog razgovora o tretmanu muslimana u od strane Pekinga. Nakon snažnog javnog negodovanja, TikTok se izvinio i vratio nalog.
Od tada ima malo slučajeva cenzure, osim kontroverznih odluka moderiranja sa kojima se suočavaju sve platforme.
Istraživači iz Citizen Laba su uporedili TikTok i Douyin. Zaključili su da TikTok ne primenjuje istu političku cenzuru.
"Platforma ne sprovodi očiglednu naknadnu cenzuru", zaključili su istraživači 2021. godine.
Analitičari Georgia Institute of Technology takođe su pretraživali teme poput nezavisnosti Tajvana ili šala o kineskom premijeru Si Đinpingu i zaključili: "Video snimci iz svih ovih kategorija lako se mogu naći na TikToku. Mnogi su popularni i široko deljeni".
Teorijski rizik
Opšta slika, dakle, ukazuje na teoretske strahove - i teorijski rizik.
Kritičari tvrde da je TikTok "Trojanski konj" - iako deluje bezopasno, mogao bi se pokazati kao moćno oružje tokom vremena sukoba, na primer.
Aplikacija je već zabranjena u Indiji koja je 2020. godine preduzela akciju protiv TikToka i desetine drugih kineskih platformi.
Međutim, zabrana TikToka u SAD mogla bi da ima ogroman uticaj na platformu, budući da se obično saveznici SAD često pridržavaju takvih odluka.
To je bilo očigledno kada su SAD uspešno predvodile pozive za blokiranje kineskog telekomunikacionog giganta Huawei u 5G infrastrukturi - opet zasnovane na teoretskim rizicima.
Vredno je napomenuti da su ovi rizici jednosmerni. Kina ne mora da brine zbog američkih aplikacija, jer pristup tim aplikacijama za kineske građane već godinama nije dostupan.
Komentari (0)