Igre 
Da nema 29. februara, kalendar bi postao besmislena stvar: Priča o "prestupnom danu" i najdužoj godini svih vremena
Komentari29/02/2024
-13:01
Svi znaju da godina traje 365 dana, osim ako je prestupna, što je slučaj i sa ovom 2024. One su podsetnik da se naši kalendari ne poklapaju u potpunosti sa prirodnim vremenskim ciklusima, odnosno periodom koji je Zemlji potreban da napravi pun krug oko Sunca.
Usklađivanje kalendara sa kretanjem nebeskih tela zahteva ozbiljnu "gimnastiku", pa tako na svake četiri godine februar dobije jedan dan više. Drugim rečima, zahvaljujući današnjem 29. februaru, 2024. imaće 366 dana.
Zašto su nam potrebne prestupne godine
Da je Zemlji nekim slučajem potrebno tačno 365 dana da obiđe krug oko Sunca, 29. februara ne bi ni bilo. Međutim, solarna godina traje 365,2422 dana, tako da 365. dana Zemlja zapravo još nije napravila punu kružnicu.
Taj nedostatak od 0,2422 dana možda deluje zanemarljivo, ali ukoliko ga ne bismo uzimali u obzir i računali svaku godinu kao da ima tačno 365 dana, za 300 godina 1. januar "padao" bi u jesen, dok bi posle šest vekova stizao u leto.
Unsplash/Rohan
To se i dogodilo u Rimskom carstvu u poslednjim decenijama stare ere, kada je kalendar za puna dva meseca bio u neskladu sa godišnjim dobima. Kako bi se kalendar ponovo "naštimovao", Julije Cezar pribegao je krajnjim merama.
Najduža godina u istoriji
Cezar je 46. godine pre nove ere proglasio da će godina imati 445 dana, kako bi se kalendar ponovo uskladio sa godišnjim dobima. U istoriji je ta godina ostala zabeležena kao "godina zbunjenosti" - annus confusionis, ali je mudri vladar od tada uveo novi kalendar (i danas poznat kao julijanski) koji je dodao po jedan dan februaru na svake četiri godine.
Ipak, time se muke s kalendarom nisu završile. Julijanski kalendar i dalje predstavlja godine koje u proseku traju 365,25 dana - što je svakako bolje od ranijeg računanja, ali se i dalje ne poklapa sa solarnom godinom.
Profimedia
Povezane vesti
Do 16. veka greška je godini dodala primetnih 10 dana. To je navelo papu Grgura XIII da zameni julijanski kalendar gregorijanskim, koji je ustanovio savremeni raspored prestupnih dana i vratio godišnja doba na mesto, propisavši da posle 4. oktobra 1582. dolazi 15. oktobar.
Kako su u davnoj prošlosti narodi računali vreme
Drevne kulture bile su svesne da se godine ne dele tačno prema danima ili lunarnim mesecima, tako da su nalazili različita rešenja.
Hinduistički, kineski i hebrejski kalendari imali su prestupne mesece, kako bi bili u skladu s godišnjim dobima.
Drevni Egipćani imali su godinu od 365 dana, ali je Ptolomej III napravio kalendar sa prestupnom godinom 238. pre nove ere, mnogo pre Julija Cezara.
Unsplash/Eric Rothermel
Najuspešniji u tome bio je persijski astronom Omar Kajam koji je čak pet vekova pre pape Grgura XIII izračunao da godina traje tačno 365,24219858156 dana i osmislio detaljan raspored prestupnih godina, kako bi kalendar bio usklađen sa prirodnim ciklusima. Ruski istoričari matematike Adolf Juškevič i Boris Rozenfeld analizirali su Kajamov kalendar i ocenili da je tačniji od gregorijanskog.
Pored prestupne godine, postoji i "prestupna sekunda"
Ipak, postoji još precizniji način računanja vremena, a za njega su zaduženi atomski satovi.
Reč je o časovnicima zasnovanim na atomima cezijuma, a njihova preciznost meri se greškom od jedne sekunde na 1,4 miliona godina. O tome da sve s tim vremenom kako treba brine se Međunarodna služba za Zemljinu rotaciju i referentne sisteme, a agenti službe dodaju sekundu s vremena na vreme, kako bi merenje bilo savršeno usklađeno.
Povezane vesti
Poslednju "prestupnu" sekundu dobili smo u novogodišnjoj noći, 31. decembra 2016. a ona je solarni dan uskladila sa univerzalnim vremenom.
Za razliku od prestupne godine, prestupna sekunda je nepredvidljiva, jer se Zemljina rotacija nepravilno menja u zavisnosti od meteoroloških prilika, gravitacijskog "plesa" sa Mesecom i sporih kretanja vrele magme u njenom središtu.
Komentari (0)