Više štete nego koristi: Kada bi moglo da se ukine letnje računanje vremena i u kojoj bi zoni bila Srbija

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/01/2023

15:02

Više štete nego koristi: Kada bi moglo da se ukine letnje računanje vremena i u kojoj bi zoni bila Srbija - Copyright Pexels

veličina teksta

Aa Aa

Iako se godinama govori o globalnom ukidanju pomeranja sata, nema nikakvih naznaka da ovog proleća nećemo "izgubiti" jedan čas kada uđemo u letnje računanje vremena. Uprkos rezultatima brojnih istraživanja koji pokazuju da je uticaj ovog sistema na potrošnju zanemarljiv, ali da pomeranje kazaljki može da ima zdravstvene posledice po ljude, čini se da i dalje ne postoji odlučnost da tokom cele godine koristimo zimsko računanje vremena – zašto?

Evropska komisija je predstavila svoj predlog za ukidanje pomeranja sata u septembru 2018. nakon javnih konsultacija u kojima je ogromna većina od 4,6 miliona građana Unije podržala ukidanje te prakse. Poslanici su u prvoj polovini 2019. stavili pečat na taj predlog, ali od tada se na Starom kontinentu ništa nije promenilo.

Naravno, povratak na "staro" računanje vremena, spominje se i u drugim zemljama. Štaviše, pojedine države su već ukinule pomeranje kazaljki, među kojima je poslednji Meksiko koji se ove godine, kako je rekao predsednik te države, vraća "na Božiji sat".

Najpoznatiji primer zemlje koja je odbacila letnje računanje vremena je Rusija, država koja se prostire kroz 11 vremenskih zona. Predsednik Vladimir Putin odbacio je praksu letnjeg računanja vremena 26. oktobra 2014. godine.

Čak su i dve američke države – Arizona i Havaji odustale od pomeranja sata, i usvojile zimsko kao stalno računanje vremena. Kanadske provincije Saskačevan i Jukon su, sa druge strane, u međuvremenu usvojile trajno letnje računanje vremena.

Zapravo, činjenica je da svega oko 70 država i dalje poštuje ovu praksu. U većem delu Azije (uključujući Japan, Kinu i Indiju...) i Južne Amerike satovi se neko vreme ne pomeraju, a ova praksa nikada nije ni bila uvedena u Africi, piše Vašington post.

U Evropi računanje vremena političko pitanje

Okončanje prakse pomeranja sata zapravo zahteva mnogo odluka, budući da je vreme zapravo političko pitanje. Zemlje Beneluksa, Francuska i Španija su savršeni primeri za to.

Trenutno postoje tri vremenske zone u Evropi, a velika većina zemalja, među kojima je i Srbija, koristi srednjoevropsko vreme kao standard. Pored toga, deset zemalja koristi istočnoevropsko vreme, a tri zapadnoevropsko vreme.

Logično, vreme treba postaviti na osnovu meridijana. Velika Britanija je zato u nultoj vremenskoj zoni, dok se Francuska i Španija, kroz koje takođe prelazi meridijan, nalaze u vremenskoj zoni +1.

Ovakva postavka datira iz Drugog svetskog rata. Kada su nacističke trupe napale Holandiju, Belgiju i Francusku, zahtevale su da pređu na nemačko vreme. Prebacivanje sata nazad nakon poraza nacističke Nemačke, smatrano je previše komplikovanim. Španski diktator Francisko Franko je u međuvremenu uskladio svoju zemlju sa nemačkim vremenom nakon sastanka sa Adolfom Hitlerom.

Ukoliko zemlje Unije treba da se opredele za to da li će zadržati zimsko ili letnje računanje vremena, na pregovaračkom stolu će se odmah naći pitanje vremenskih zona.

"Na državama članicama je da odrede zakonsko vreme koje žele da primene, jer to u velikoj meri zavisi od geografske situacije zemlje", rekao je zvaničnik iz Evropske komisije za Euronews.

O ovoj temi se u Evropi poslednji put razgovaralo u drugoj polovini 2019. godine. Ariadna Guel iz Barselonske institucije za promenu vremena za zdravije društvo ističe za Euronews da bi bilo potrebno da ovu temu Komisija stavi na dnevni red. U tom slučaju, dodaje, letnje računanje vremena bi moglo da se ukine do 2025. godine, jer će verovatno biti potrebna godina-dve posle sporazuma za prilagođavanje.

Barselonska institucija je takođe predstavila svoj predlog o vremenskim zonama, na osnovu koje bi Evropa, umesto u tri, trebalo da bude podeljena u četiri vremenske zone.

"Ove četiri vremenske zone su one koje najbolje usklađuju naše društveno vreme, naš sat, sa onim što nazivamo prirodnim vremenom – dakle možemo da kažemo da je to geografski tačno vreme", objasnio je Guel.

Prema ovom predlogu, Srbija bi ostala u centralnoevropskoj zoni, a njoj bi se priključila i Grčka, te bi to bile sve promene koje se tiču Istoka. Međutim, na zapadnoj strani kontinenta, zemlje Beneluksa, Francuska i Španija delile bi vremensku zonu sa Ujedinjenim Kraljevstvom, a Portugal, Republika Irska i Island bi se prebacili u vremensku zonu -1.

Kratka istorija letnjeg računanja vremena

Letnje računanje vremena uvedeno je u Nemačkoj 1916. godine, kako bi se tokom Prvog svetskog rata štedeo ugalj korišćen za osvetljavanje. Potom je više od 140 država uvelo tu praksu, ali se broj tih zamalja za nekoliko godina značajno smanjio.

Premda su se mnogi vratili na pomeranje kazaljki tokom 1970-ih godina, s početkom ovog veka naučna istraživanja su dokazala da pomeranje sata ima loš uticaj na zdravlje, a ne menja u velikoj meri potrošnju.

Izveštaj američkog Ministarstva saobraćaja otkrio je da je letenje računanje vremena u toplom vremenskom periodu smanjilo upotrebu električne energije za jedan odsto, ali nije imalo uticaja na grejanje domova.

Jedna evropska studija je pokazala i da je potrošnja energije za osvetljenje blago smanjena, dok je potrošnja grejanja porasla za devet odsto. Izveštaj Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja otkrio je da, dok je energija za osvetljenje smanjena, uštede su nadomešćene povećanjem potražnje za grejanjem i hlađenjem.

Istraživanje iz 2016. godine u kojem je ispitana povezanost između pomeranja na letnje računanje vremena i saobraćajnih nezgoda pokazuje da je od 2002. do 2011. godine prelazak na letnje računanje vremena izazvao preko 30 smrtnih slučajeva, uz materijalnu štetu od 275 miliona dolara godišnje.

Dr Radmila Šehić rekla je u prethodnom razgovoru za Euronews Srbija da prelazak na letnje računanje vremena može da ima težak uticaj na organizam, posebno zbog izgubljenog vremena sna.

"Menjanjem vremena se remeti bioritam koji reguliše celokupne funkcije tela, narušava se unutrašnja harmonija. Da bi se bioritam nivelisao i vratio u normalu potrebno je izvesno vreme koje bi trebalo da traje do nedelju dana, a nakon toga, u ovom slučaju, možemo da uživamo u njegovim benefitima, tačnije u dužem danu", objašnjava dr Šehić.

Kaže da se kroz njenu praksu, dugu 40 godina, pokazalo da tegobe najčešće osete ljudi koji imaju neko hronično oboljenje, kao i deca, jer njima treba mnogo više sna.

"Organizam svakako reaguje, a najčešće se to primećuje kroz poremećaj sna, dnevne pospanosti, gubitke koncentracije, glavobolje, osećaje preskakanja srca, malaksalosti, razdražljivosti i značajnog pada raspoloženja. To ne bi trebalo da vas zabrinjava, jer je sasvim normalno da organizam reaguje", dodaje dr Šehić.