Igre 
Počelo letnje računanje vremena: Doktorka Šehić za Euronews Srbija objašnjava koje su posledice "ukradenog sata"
Komentari27/03/2022
-08:01
Protekle noći počelo je letnje računanje, a kazaljke na satu pomerene su sa dva na tri sata. To znači da su mnogi spavali sat vremena kraće, a stručnjaci kažu da bi posledice tog "ukradenog sata" mogli da osećamo do nedelju dana. Kazaljke na časovnicima lako se pomeraju, ali ne i ljudski bioritam kao i "socijalni sat" koji se odnosi na dnevne obaveze. Zbog toga treba postepeno prilagođavati telo na promenu koja samo na prvi pogled izgleda naivno, kaže za Euronews Srbija doktorka opšte medicine Radmila Šehić.
Dr Šehić smatra da nam mnogo teže pada promena na letnje računanje vremena, jer kako kaže, taj jedan sat manje sna ima veliki uticaj na organizam.
"Menjanjem vremena se poremeti bioritam koji reguliše celokupne funkcije tela, narušava se unutrašnja harmonija. Da bi se bioritam nivelisao i vratio u normalu potrebno je izvesno vreme koje bi trebalo da traje do nedelju dana, a nakon toga, u ovom slučaju, možemo da uživamo u njegovim benefitima, tačnije u dužem danu", objašnajva dr Šehić.
Kaže da se kroz njenu praksu, dugu 40 godina, pokazalo da tegobe najčešće osete ljudi koji imaju neko hronično oboljenje, kao i deca, jer njima treba mnogo više sna.
"Organizam svakako reaguje, a najčešće se to primećuje kroz poremećaj sna, dnevne pospanosti, gubitke koncentracije, glavobolje, osećaje preskakanja srca, malaksalosti, razdražljivosti i značajnog pada raspoloženja. To ne bi trebalo da vas zabirnjava, jer je sasvim normalno da organizam reaguje", dodaje dr Šehić.
"Poseban stres za organizam"
Kako kaže, prelazak na letnji režim računanja vremena predstavlja poseban stres za organizam, jer smo, dodaje, svesni da ćemo od sada spavati kraće.
"Ovde najviše trpi nedostatak sna i to ima većina. Zbog toga se često javaljaju depresivna raspoloženja, ali ona nisu ozbiljnijeg karatektera i brzo prođu. Međutim, naša praksa je pokazala i da se u to vreme u ordinacije Hitne pomoći javlja dosta ljudi zbog poremećaja srčanog ritma ili čak nekih neuroloških ispada. Njih je dosta manje, ali i oni pre svega treba da znaju da je to privremenog karaktera. U svakom slučaju, mi kao lekari tada treba da reagejumo i savetujem svakom da ukoliko se tako oseća, da se obrati najbližoj ambulanti", kaže ona i dodaje ipak većina ovu promenu oseti, ali je "iznese na nogama" i bez potrebe za lekarskom intervecijom.
Povezane vesti
Dr Šehić kaže da prosečan san traje od šest do devet sati, u zavisnosti od čoveka, ali da u svakom slučaju je sada potrebno nadoknaditi taj jedan izgubljen sat koji je nekima, naglašava, često i potreban da bi se osećali kompletno odmorni.
"Potrebno je da uskladite svoj novi odlazak na spavanje i prilagodite ga novom satu. Na taj način povratićete taj sat koji vam je bio potreban. Zdrava i redovna hrana, šetnja po suncu takođe mogu dosta da prijaju organizmu", kaže ona.
Iako na prvi pogled deluje da je reč o "samo" sat vremena i da to nije velika stvar. Naučnici su zapravo dugo upozoravali na zdravstvene rizike koje nosi ovakvo računanje vremena. Inače, pomeranje sata, kako su pokazala neka istraživanja, može da utiče i na porast broja saobraćajnih nesreća, zbog umora i nedostatka koncetracije.
U Evropi bez konačne odluke o ukidanju pomeranja kazaljki
Evropski parlament je 2019. godine podržao predlog direktive kojom se od 2021. na nivou EU ukida polugodišnje pomeranje sata. To zapravo ne bi značilo da se uvodi neko "jedinstveno vreme" i da se letnje računanje vremena ukida automatski, već stopira praksu usklađivanja vremena na evropskom nivou i omogućava članicama da se same odluče da li će zadržati "zimsko" ili "letnje" vreme. Odluka o usklađivanju kazaljku na satu donesena je radi boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija.
Međutim, ovakvu odluku nije lako doneti, jer da bi jedna država članica "prelomila" potrebno je da uzme više faktora u obzir, između ostalog i geografski položaj.
Kako je preneo Euractiv, u EU postoje tri vremenske zone i najveća je srednjoevropska od Poljske na istoku do Španije na zapadu. Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone trajno prešle, na primer, na letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.
U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3.15, a u Berlinu u 3.44.
Povezane vesti
S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi na primer Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.
Države poput Francuske, te one na severu Evrope saglasne su da bi ovo trebalo ukinuti, ipak Italija želi da trenutni sistem ostane kakav jeste. Razlog za to je što zemlje na jugu Evrope, na primer Italija i Španija, na ovaj način "produžavaju dan" što onda dovodi do uštede energije i manjih računa za struju. Sever Evrope, na primer, takve benefite ne vidi.
Kako piše The Local, istraživanje sprovedeno 2018. godine pokazalo je da je da bi oko 80 odsto Evropljana glasalo za ukidanje pomeranja kazaljki, te da bi većina ispitanika radije ostala na "letnjem režimu".
Srbija je, inače, počela da koristi letnje računanje vremena prvi put u martu 1983, a kazaljke su usklađene sa Evropkom unijom, odnosno pomeraju se u martu i oktobru.
Komentari (0)