Tvorac vakcine AstraZeneka upozorava svet: "Moramo da radimo na vakcinama protiv još opasnijih virusa za koje već znamo"

Čuvena prof. Sara Gilbert, koja je stvorila vakcinu Oksford/AstraZeneka upozorila je svet da bi narednu i mnogo goru pandemiju mogao da izazove mutacija ozloglašenog Nipa virusa iz Indije, ukoliko se svet što pre ne okrene pravljenju vakcina za druge viruse za koje znamo da postoje u prirodi.

Štaviše, pre nešto više od mesec dana zvaničnici na jugu Indije imali su pune ruke posla u sprečavanju potencijalnog izbijanja epidemije Nipa virusa, nakon smrti dvanaestogodišnjeg dečaka.

On je, naime primljen u bolnicu u Kožikodeu, gradu u indijskoj državi Kerala sa simptomima groznice i upale mozga, a ubrzo mu je dijagnostikovana infekcija virusom Nipah od čijih je posledica preminuo 5. septembra.

Nakon njegove smrti, zvaničnici su požurili da identifikuju i izoluju ljude koji su bili u bliskom kontaktu sa dečakom. Do 6. septembra identifikovano je 188 kontakata, od kojih se 20 smatra bliskim i ti ljudi su stavljeni u karantin, navodi CBC News. Već 7. septembra, osam bliskih kontakata je bilo negativno na virus.

Međutim, najmanje dva zdravstvena radnika koja su bila u kontaktu sa dečakom počela su da pokazuju simptome virusne infekcije i bila su hospitalizovana dok su čekali potvrdu infekcije. Zvaničnici su takođe zatvorili područje u radijusu od 3,2 kilometara od dečakove kuće kako bi istražili potencijalnu epidemiju.

Simptomi Nipa virusa

Nipa virus se prirodno nalazi u voćnim slepim miševima iz roda Pteropus, mada može preći i na druge životinje, uključujući i ljude, podaci su svetskih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Virus uzrokuje oticanje mozga poznatije kao encefalitis, a simptomi mogu uključivati groznicu i glavobolju, nakon čega slede pospanost, dezorijentacija i konfuzija. Prema CDC-u, ljudi koji su zaraženi virusom mogu pasti u komu u roku od 48 sati od pojave simptoma.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Nipa je visoko smrtonosan virus, sa stopom smrtnosti od 75 odsto. To je mnogo više od stope smrtnosti od kovida 19, za koju se procenjuje da je oko 2 odsto.

AP Photo/Shijith. K

Ipak, virus Nipa je mnogo manje zarazan od koronavirusa koji izaziva kovid 19. Na primer, procenjuje se da varijanta koronavirusa delta ima osnovni reprodukcioni broj, ili R0 od oko sedam, što znači da svaka zaražena osoba širi virus na prosečno sedam drugih ljudi. Nasuprot tome, R0 za virus Nipa je oko 0,5, podaci su Centra za zdravstvenu sigurnost "Džons Hopkins".

Inače, ovaj virus je prvi put otkriven 1999. godine, kada je izazvao epidemiju u Maleziji i Singapuru na farmama svinja, kada je preminulo više od 100 ljudi, navodi CDC. Od tada je virus uglavnom izazivao epidemije u Bangladešu i Indiji.

"Požurimo sa vakcinama pre nego što bude kasno"

Tvorac oksfordske vakcine protiv koronavirusa (AstraZeneka) prof. Sara Gilbert rekla je da, za sada, ne postoji vakcina za virus koji izaziva oticanje mozga. Kako kaže, ako se virus ikada razvije tako da bude infektivniji, kao što je to kovid naučio, posledice po čovečanstvo bi bile velike.

"Sada su svi svesni kako se SARS-CoV-2 proširio svetom. Mutirao je, evoluirao je i došli smo do delta varijante koja je veoma prenosiva. Ako dobijemo delta varijantu Nipa virusa, onda bismo odjednom imali visokoprenosiv virus sa 50 odsto smrtnosti", rekla je.

Tokom jednog događaja na Festivalu književnosti u Čeltenamu, dr Gilbert je rekla da se njen tim bori za prikupljanje novca potrebnog za razvoj vakcina protiv već poznatih bolesti, ali i onih koje tek treba da se pojave.

Pre početka rada na vakcini Oksford/AstraZeneka u januaru prošle godine, dr Gilbert je istakla da je radila na vakcinama protiv virusa Nipa, Lasa gorznice i MERS-a.

AP Photo/Shijith. K

Međutim, njen rad je krenuo "unazad" od pandemije.

"U pandemiji smo naučili da možemo brže i bolje. Želimo da primenimo te lekcije, ali i dalje moramo da obezbedimo sredstva za to. Potrebne su nam zalihe vakcina protiv ovih patogena za koje već znamo, jer kako će izgledati ako odjednom dođe do velike pandemije Nipe koja počinje da se širi svetom? To znamo godinama i počeli smo da pravimo vakcinu pre pet godina, ali ona još nije gotova"

Nipa je na vrhu liste deset prioritetnih bolesti koje je SZO identifikovala kao potencijalne izvore budućih epidemija, a 2018. godine su saopštili da "postoji hitna potrebna za ubrzanim istraživanjem i razvojem virusa Nipa".

Nedavna epidemija je bila peta u Indiji od 2001. godine, a druge su bile u jugoistočnoj Aziji.

Slučajevi zaražavanja nastavljaju uglavnom u kontaktu sa bolesnim svinjama ili konzumiranjem voća zagađenog pljuvačkom ili urinom zaraženih slepih miševa. Postoji potencijal da su mesta poput Kambodže, Indonezije, Madagaskara, Filipina i Tajlanda u opasnosti jer su poznata kao staništa velikog broja slepih miševa.