Igre 
Doživeti stotu uz dobru hranu i društvo: Koja je tajna dugovečnosti stanovnika "plavih zona"
Komentari08/12/2024
-12:08
Šta je to što povezuje Okinavu u Japanu, Sardiniju u Italiji, Ikariju u Grčkoj, Lomalindu u Kaliforniji i Nikoju na Kostarici? Sem toga što je reč o ostrvima, povezuje ih i broj dugovečnih stanovnika koji na njima boravi, a većina njih živi više od 85 godina. Ova mesta nazivaju se još i "plavim zonama", a taj termin je osmislio novinar "Nacionalne geografije" Den Batner, koji je dugo istraživao tajne dugovečnosti na ovim mestima.
U narativu o "plavim zonama", koji je inspirisao bezbrojne naučne studije, navodi se "devet moćnih principa", kojih se tamošnji stanovnici spontano pridržavaju.
- Pokret je deo svakodnevnog života i to ne kao ciljani trening.
- Posedovanje osećaja svrhe.
- Efikasno upravljanje stresom.
- Pravilo neprejedanja, odnosno jedenja do 80 posto sitosti.
- Dominantno biljna ishrana. Meso se jede ne češće od pet puta mesečno.
- Umerena konzumacija alkohola, obično domaćeg crvenog vina i to u društvu.
- Osećaj pripadanja zajednici.
- Porodica na prvom mestu, bez socijalne izolovanosti.
- Biranje pravog "plemena", odnosno suživot sa ljudima koji žive zdravo, dovodi do toga da svi žive zdravije živote.
Unsplash/Mike Cox
Reč je, dakle, o tradicionalnim zajednicama, koje se hrane lokalnom hranom, bave poljoprivredom i oslanjaju jedni na druge. Zato je mnoge iznenadilo, kada se na listi "plavih zona" našla i jedna od tehnološki najrazvijenijih zemalja sveta, koja je daleko od pastoralne idile mediteranskih naselja.
Otkud Singapur na listi
Broj stogodišnjaka u Singapuru udvostručen u periodu od 2010. do 2020. godine. Dok je prosečan životni vek ljudi rođenih 1960. godine u toj zemlji bio samo 65 godina danas je čak 86, a tako veliki skok stručnjaci tumače kao rezultat ciljane politike i investicija.
Unsplash/PoloX Hernandez
Singapur je prvi region sveta koji je dodat na listu "plavih zona" u poslednjih nekoliko decenija, a izdvaja se od ostalih na listi po tome što se dugovečnost njegovih stanovnika pripisuje boljoj edukovanosti i tehnološkom napretku, pre nego davno ustanovljenim kulturnim tradicijama, kao što je to slučaj na Ikariji u Grčkoj ili Nikoji u Kostarici.
Ivan Marinković iz Centra za demografiju sa Instituta društvenih nauka za Euronews Srbija objašnjava da je posmatranje "plavih zona" kao mesta gde zahvaljujući tradicionalnom načinu života ljudi žive neobično dugo, pomalo romantizovano.
"Preduslov dugovečnosti svuda na svetu razvijena zdravstvena zaštita i jak program prevencije. Tek kada se ispune ti osnovni uslovi, možemo ići na viši nivo da govorimo o određenim drugim kvalitetima kao što su klimatski, pripadanje zajednici, kvalitet ishrane na određenom području, veza sa prirodom", kaže naš sagovornik.
Povezane vesti
On navodi primer skandinavskih zemalja, koje su prethodnih nekoliko decenija prednjačile u Evropi kada je reč o očekivanom trajanju života.
"Međutim, u poslednjih nekoliko godina Južna Evropa poprima mesto lidera, zato što je nivo zdravstvene zaštite sada na približno sličnom nivou kao što je to u skandinavskim zemljama. Onda je tu prisutan i kvalitet više koji se odnosi na klimu i podršku u starosti, odnosno porodične veze, kao nešto što pomaže i doprinosi da ljudi u Španiji, južnom delu Francuske i severnom delu Italije, najduže žive", kaže Marinković.
Kao primer toga da je dostupnost adekvatne zdravstvene zaštite ključ dugovečnosti, stručnjak za demografiju ističe činjenicu da i u Srbiji najduže očekivano trajanje života imaju stanovnici Beograda i Pančeva.
"Nije dovoljno biti u prirodi i okružen čistim vazduhom da bismo živeli dugo. Sve vreme kojim se ja bavim mortalitetom, ja to nisam prosto mogao da zaključim. Sve ostalo su romantičarske težnje", smatra naš sagovornik.
Ishrana je ipak važna
Ipak, teorija o plavim zonama se dobrim delom poklapa sa brojnim naučnim otkrićima o koristima koje po ljudski organizam ima takozvani mediteranski način ishrane, koji se prema mišljenju mnogih zdravstvenih organizacija povezuje sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, karcinoma, demencije i mnogih drugih uzročnika smrti.
Unsplash/Aaron Burden
Nutricionistkinja Branka Mirković za Euronews Srbija objašnjava da se na trpezama stanovnika plavih zona nalazi autohtona hrana, puno voća i povrća, semenke, integralne žitarice i malo mesa i ribe - upravo sastojci mediteranske ishrane. Ukoliko neko odluči da je isproba, treba da u obzir uzme i svoje godine.
"Za stariju populaciju se predviđa 50 posto namirnica sirovog porekla - znači sveže salate, voće, povrće, ceđeni sokovi, orasi, lešnici, bademi i maslinovo ulje. Hranu treba lagano termički obrađivati. Moramo da znamo šta su probiotičke kulture i kako naša creva funkcionišu, jer su zdrava creva, dobar imunitet. Važno je i jesti polako, jesti u društvu i ne prejedati se", ističe naša sagovornica.
Povezane vesti
Genetika je bitna, kaže nutricionistkinja, ali ističe da to ne znači da ljudi dobre genetike ne treba da brinu o svom zdravlju.
"Sve mora da se neguje. Možete da upropastite i najbolju genetiku", upozorava Mirković.
Ona navodi primer toga da je izuzetno važno raditi na edukaciji ljudi u tom pravcu.
"Pacijenti mi dođu pa mi kažu: 'Ostala mi je jedino kašika, nemojte da mi branite da jedem'. Nije to u pitanju da branimo, nego to da hoćete da se krećete, da vas ništa ne boli, da budete zdravi, da vam mozak um, telo rade, a onda morate da se odreknete nekih stvari. To je suština. Onaj ko jede i uključi svest, taj će biti zdrav. I ako nemamo dovoljno dobru zdravstvenu zaštitu, ne treba odustati od nekih principa. Promene navike u ishrani mogu da budu veoma jednostavne, prilagodljive, da ne koštaju mnogo, ali da daju na kvalitetu života", ističe nutricionistkinja.
Komentari (0)