Zoonoze bi mogle izazvati dvanaest puta više smrtnih slučajeva 2050. godine, nego pandemija koronavirusa

Većinu modernih epidemija izazvali su patogeni koji se prenose sa životinja na ljude, a naučnici upozoravaju da bi takve infekcije mogle da postanu češće s klimatskim promenama.

Četiri tipa bolesti koje se prenose sa životinja na ljude šire se "eksponencijalno" i mogle bi da ubiju 12 puta više ljudi 2050, nego što je to bio slučaj 2020, pokazala je nova studija.

Istraživači su pronašli obrazac među sve češćim epidemijama, nakon što su analizirali podatke prikupljane tokom šezdeset godina, a otkriće su objavili u časopisu "BMJ Global Health".

Najnovije epidemije izazvali su patogeni koji se prenose sa životinja na ljude, poznati kao zoonoze. U njih se ubrajaju infekcije koje izazivaju posrednici, poput krpelja i komaraca, kontakt sa područjem na kom životinje žive, konzumacija zaražene hrane ili vode, kao i direktni kontakt sa životinjama.

Virus koji izaziva kovid 19 takođe je poznat kao zoonoza, jer je moguće da se prenese sa životinja na ljude, a naučnici razmatraju mogućnost da je to možda i najverovatnije objašnjenje porekla epidemije. 

profimedia

U studiji koju su objavili istraživači američke kompanije "Ginkgo Bioworks" analizirani su istorijski trendovi širenja zoonoza iz različitih izvora koja su dostigla velike razmere, piše Euronews.

Ispostavilo se da klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem mogu da dovedu do porasta takvih bolesti, ali je njihov uticaj na svetsko zdravlje teško okarakterisati, rekli su oni. Njihova nova analiza pokazala je da se broj takvih epidemija povećava za gotovo pet posto godišnje, dok se broj registrovanih smrtnih slučajeva izazvanih tim bolestima povećava za 8,7 posto godišnje.

"Ako se trend opažen u ovoj studiji nastavi, mogli bismo da očekujemo da ti patogeni izazovu četiri puta više epidemija i dvanaest puta više smrti 2050. u poređenju sa 2020", poručili su istraživači.

Procene su "najverovatnije konzervativne"

Oni su proučavali podatke o više od 3.000 slučajeva izbijanja epidemija i fokusirali se na period između 1963. i 2019. Analizirali su četiri tipa zoonoza koje izazivaju filovirusi (kao što su ebola i Marburg), SARS koronavirus 1 (izaziva SARS), Nipa virus (izaziva otok mozga) i mačupo (prouzrokuje bolivijsku hemoragičnu groznicu).

Istraživači su prepoznali 75 proširenih zaraza u 24 zemlje, gde su izazvali više od 17.000 smrtnih slučajeva, a najveći broj pripisuje se filovirusima u Africi.

profimedia

Procene su najverovatnije "konzervativne" kažu istraživači, jer su koristili specifične kriterijume za patogene i izostavili podatke o kovid 19 pandemiji, koja je "po razmerama nekoliko puta veća od ostalih događaja".

"Naša procena istorijskih dokaza sugeriše da serija nedavnih epidemija izazvanih širenjem zoonoza nije odstupanje niti slučajnost, nego sled višedecenijskog trenda u kom takve epidemije postaju veće i češće", napisali su oni.

Naučnici dodaju da bi, ukoliko se trend nastavi, moglo da dođe do porasta rizika od infektivnih bolesti na svetskom nivou.

Iako postoje brojni programi nadzora i kontrole rizika, istraživači kažu da još nemamo "idealan paket mera" koji bi nas učinio spremnim na pandemije.

"Ono što je jasno, međutim, iz istorijskih trendova, je da je potrebna hitna akcija, kako bismo se bavili velikim i rastućim rizicima po svetsko zdravlje", poručili su autori studije.