"Korteks" iz 3D štampača: Nova tehnika mogla bi u budućnosti da leči povrede mozga

Naučnici su razvili novu tehniku zasnovanu na matičnim ćelijama koja bi mogla da pomogne ljudima sa povredama mozga. Istraživači Univerziteta u Oksfordu "odštampali" su trodimenzionalne nervne ćelije koje podržavaju cerebralni korteks, odnosno spoljašnji sloj mozga zadužen za jezik, pamćenje, razmišljanje i donošenje odluka.

Kada su te ćelije presađene u uzorke moždanog tkiva miševa, integrisale su se u tkivo domaćina bez problema, a ovo važno otkriće objavljeno je u stručnom časopisu "Nature Communications".

"Ovaj napredak označava značajan korak unapred u proizvodnji materijala sa punom strukturom i funkcijom prirodnog moždanog tkiva", kaže vođa studije dr Jongčen Đin iz Odeljenja za hemiju Univerziteta u Oksfordu.

"Rad predstavlja jedinstvenu priliku da istražimo kako funkcioniše ljudski korteks i, na duže staze, daje nadu da ćemo moći da pomognemo osobama koje su pretrpele povredu mozga", dodao je stručnjak.

Nema leka za povrede mozga

Povrede mozga često izazivaju kontaktni sportovi, traume i šlog, a uglavnom dovode do trajnog oštećenja cerebralnog korteksa. Iako milioni ljudi imaju neki vid povrede, efikasnih tretmana nema.

Unsplash

Terapije regeneracije koje koriste matične ćelije pacijenta da "poprave" oštećeno tkivo, jedna su od opcija koje se istražuju, ali do sada nije pronađen način da se one navedu da se na adekvatan način povežu sa prirodnim tkivom.

Kako je naučnicima pošlo za rukom da razviju ovaj tretman?

Istraživači su koristili tehniku poznatu kao "kapljično štampanje" i od "biomastila" napravljenog od matičnih ćelija kreirali dvoslojnu strukturu. 

Matične ćelije imaju potencijal da se pretvore u ćelije bilo kog tipa ljudskog tkiva i mogu jednostavno da se prikupe iz tela samih pacijenata, a da ne izazovu bilo kakav odgovor imunog sistema.

Istraživači su zatim testirali tkiva tako što su ih presadili u uzorke mozgova miševa i otkrili da se dobro integrišu sa postojećim ćelijama, a sada žele da unaprede svoj metod, kako bi odštampana tkiva bolje podržavala ljudski mozak.

"Razvoj ljudskog mozga je delikatan proces sa kompleksnom koreografijom. Naivno je pomišljati da možemo da rekreiramo kompletan ćelijski razvoj u laboratoriji", kaže za Euronews profesor Zoltan Molnar iz Odeljenja za fiziologiju, anatomiju i genetiku Univerziteta u Oksfordu, koji je učestvovao u ovoj studiji.

Ipak, rezultati su znak ključnog napretka u formiranju "osnovnih funkcionalnih jedinica cerebrealnog korteksa", dodaje stručnjak.

U budućnosti, moždana tkiva proizvedena na takav način mogla bi da pomognu u lečenju povreda mozga, testiranju novih lekova i proučavanju razvoja i funkcionisanja mozga.