Bolest Marburg usmrtila osmoro ljudi u Ruandi: Šta se zna i koliko je opasan virus koji je prvi put izolovan u Beogradu?

Komentari

Autor: Euronews

02/10/2024

18:39

Bolest Marburg usmrtila osmoro ljudi u Ruandi: Šta se zna i koliko je opasan virus koji je prvi put izolovan u Beogradu? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Osmoro ljudu u Ruandi umrlo je od posledica izbijanja virusa Marburg, a kako je saopštilo Ministarstvo zdravlja te zemlje, potvrđeno je još 26 slučajeva. Ovo je prvi put da je virus Marburg, koji ima visoku stopu smrtnosti i potiče iz iste porodice virusa kao i ebola, otkriven u zemlji.

Većina smrtnih slučajeva do sada je zabeležena među zdravstvenim radnicima, rekao je ministar zdravlja Sabin Nsanzimana, a u prestonici Kigaliju prijavljeno je najviše zaraženih.

Kako piše Euronews, ne postoji odobrena vakcina ili antivirusni tretman za Marburg virus, koji izaziva groznicu i druge simptome slične eboli, kao što su umor, dijareja i povraćanje. Takođe, reč je o virusu koji se prenosi direktnim kontaktom preko telesnih tečnosti na ljudima i površinama.

Prošle godine, epidemija Marburga izbila je u Tanzaniji i Ekvatorijalnoj Gvineji i rezultirala smrću oko 40 ljudi. U Gani su tokom epidemije 2022. godine umrla dva člana iste porodice.

Šta je Marburg virus?

Marburg virusna bolest, ranije poznata kao Marburg hemoragična groznica, je teška, često fatalna bolest kod ljudi. Ime je dobila po gradu u Nemačkoj gde su prvi slučajevi zabeleženi 1967. godine.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, prenosi se na ljude kontaktom sa velikim ljiljcima (podred reda slepih miševa), prirodnim domaćinom virusa, a zatim se prenosi sa čoveka na čoveka kontaktom putem telesnih tečnosti na zaraženim ljudima, površinama i materijalima.

Početni simptomi počinju naglo, sa visokom temperaturom, glavoboljom i umorom, bolovima u mišićima. Trećeg dana bolesnici mogu imati dijareju, bolove u stomaku, mučninu i povraćanje. Između petog i sedmog dana mnogi pacijenti obično razvijaju teške "hemoragijske manifestacije", što znači krvarenje, a smrti slučajevi obično uključuju neki oblik krvarenja, često na više područja.

U fatalnim slučajevima, do smrti obično dolazi oko osam ili devet dana nakon pojave prvih simptoma.

Koliko je ovaj virus smrtonosan?

Ovo je izuetno opasan virus, sa prosečnom stopom smrtnosti od oko 50 procenat, iako je ona varirala od 23 do 90 odsto u prethodnim epidemijama, u zavisnosti od soja virusa i pružene zdravstvene nege.

Prvi slučajevi virusa zabeleženi su 1967. godine u Nemačkoj (u Marburgu i Frankfurtu), kao i u Beogradu, u tadašnjoj Jugoslaviji.

Ove rane epidemije bile su povezane sa laboratorijskim radom sa afričkim majmunima uvezenim iz Ugande. Od tada je bilo još desetak velikih epidemija, uglavnom u južnoj i istočnoj Africi, sa slučajevima prijavljenim u Angoli, Demokratskoj Republici Kongo, Ekvatorijalnoj Gvineji, Jeniji, Južnoj Africi, Tanzaniji, Ugandi i sada Ruandi.

Iako ne postoje specifični tretmani za ljude zaražene virusom Marburg, niz terapija i vakcina je u razvoju.

SZO, inače, navodi Marburg među patogenima koji bi mogli da izazovu sledeću pandemiju, što ga čini glavnim prioritetom za razvoj vakcine. SZO je 2023. okupila stručnjake za procene kancididata najperspektivnije vakcine za zaštitu od bolesti. Ovog leta naučnici sa Univerziteta Oksford pokrenuli su prva ispitivanja sa ljudskim učesnicima za testiranje vakcine.

Beograd (nezvanično) prvi izolovao virus

Virusolog dr Ana Gligić u razgovoru za Euronews Srbija još 2021. godine ispričala je kako je to izgledalo davne 1967. godine kada upravo ona bila na čelu tima koji je izolovao i okarakterisao ovaj virus.

"Uvozili smo majmune iz Ugande za proizvodnju polio virusa. Majmuni su stizali preko Londona, bili su u nekom hostelu jedan dan, a onda su iz istog kontigenta rasopređeni u Marburg, Frankfurt i Beograd. Uvek je pravilo da ostanu u karantinu dva meseca, dakle za to vreme se nije smelo ništa sa njima kako bismo videli da li će ispoljiti neku bolest koja bi ušla u vakcinu protiv dečje paralize", rekla je ona tada.

Kako je nastavila, majmuni su po dolasku u Srbiju odjednom počeli da umiru. Veterinar koji je radio sa 200 pristiglih majmuna, odlučio je da uradi obdukciju i, nažalost, pod punom opremom došao u kontakt sa krvlju majmuna.

"Zarazio se i, srećom ostao živ jer je smrtnost od ovog virusa 90 odsto. To je najsmrtonosniji virus koji trenutno postoji na planeti", rekla je dr Gligić.

Kako je marbuška hemoragijska groznica tada bila nepoznanica, dr Gligić je istakla da su skoro narednih godinu dana radili istraživanja kako bi shvatili o čemu se radi i čime se to veterinar zarazio.

"Mi smo prvi na elektronskom mikroskopu dijagnostikovali i videli o čemu se radi. Umesto da odmah prijavimo novi virus, bili smo u strahu jer je njegova veličina bila 1.000 nanometara, a najveći koji smo mi do tada videli bila je variola vera 200 nanometara. Dok smo smišljali šta ćemo da radimo, stigli su rezultati iz Marbuga", navela je ona.