"Na početku smo revolucije": Da li će mozgovi iz laboratorije preuzeti svet veštačke inteligencije?

Komentari

Autor: Euronews Next/Aylin Elci

16/09/2023

22:25

"Na početku smo revolucije": Da li će mozgovi iz laboratorije preuzeti svet veštačke inteligencije? - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Kako se istraživanje generativne veštačke inteligencije (AI) brzo razvija, neki naučnici već rade na sledećoj velikoj stvari - računarima koji rade sa "stvarnim mozgom", što je polje poznato kao biokompjuting.

Trenutni modeli veštačke inteligencije koriste mreže od nekoliko stotina miliona izuzetno pojednostavljenih neurona, i zahtevaju značajnu količinu energije. Ljudski mozak, međutim, koristi manje energije za održavanje veza među skoro 90 milijardi neurona.

Ako sadašnje kompanije za veštačku inteligenciju žele da repliciraju broj veza u ljudskim mozgovima, trebaće im nuklearna elektrana, smatraju stručnjaci. To je zato što su generativni modeli veštačke inteligencije sintetički i moraju da se napajaju električnom energijom da bi neuroni međusobno komunicirali.

Biokompjuting predlaže fundamentalnu promenu paradigme korišćenjem stvarnih, bioloških neurona.

"Na početku smo revolucije", rekao je za Euronews Next dr Fred Džordan, izvršni direktor i suosnivač kompanije "Final Spark".

On i njegov kolega dr Martin Kuter su 2014. godine osnovali jednu od prvih biokompjuterskih kompanija na svetu.

Danas je to jedna od tri korporacije koje rade u ovoj oblasti, zajedno sa "Cortical Labs" u Australiji i "Koniku" u SAD.

"Izgradnja računara koji razmišlja"

Biokompjuteri su mašine koje koriste žive neurone koji mogu da razmišljaju poput ljudskih i stvaraju ideje van sopstvenog iskustva. Oni se razlikuju od AI programa kao što je ChatGPT, koji mogu dati odgovore samo na osnovu znanja koje imaju u sopstvenoj bazi podataka.

"Od kada sam bio tinejdžer, moj san je bio da napravim kompjuter koji razmišlja", rekao je Džordan, koji je pre tri godine odlučio da je kombinovanje veštačke inteligencije i neuronauke, "polja koja se obično ne susreću", način da se postigne taj cilj.

"Obrada informacija u mozgu je neverovatno složena, a današnji digitalni računari jednostavno nisu dorasli tom poslu. Pomislili smo, pošto hardver nije dovoljan, da ga zamenimo živim neuronima ili softverom", dodao je.

Džordan i njegov tim rade sa neuronima dobijenim metodom razvijenom pre 15 godina, koja transformiše ćelije ljudske kože u matične ćelije, a zatim u neurone.

Međutim, još niko nije uspeo da napravi biokompjuter koji prolazi Tjuringov test, koji procenjuje da li je mašina inteligentna i da li može da prevari korisnika kako bi on pomislio da je u pitanju čovek.

Koliko je daleko odmaklo istraživanje?

Kompanija "Final Spark" radi sa hiljadama neurosfera (3D strukture živih neurona koji su prototipovi biokompjutera, sa manje neurona i stabilnosti) u kojima 10.000 neurona živi 100 dana - to je vremenski period tokom kojeg Džordan i njegov tim pokušavaju da shvate kako da obuče te neurone.

Cilj je navesti neurosfere da ostvare "korisne zadatke", kao što su učenje i pamćenje informacija (ovo se takođe naziva neuroplastičnost), stimulisanjem neurona putem elektroda. Ovo nije lak podvig, jer je svaka neurosfera drugačija.

Za sada, neurosfere "Final Sparka" mogu da skladište samo jedan bit informacija, "kao kvantni računar od pre 15 godina". Najveći konkurent kompanije nedavno je dospeo na naslovne strane u međuvremenu, zbog podučavanja živih neurona kako da igraju pong.

Iako biokompjuterstvo još uvek ne preuzima svet, Džordan se nada da će se istraživanje ubrzati.

U narednim mesecima, "Final Spark" će se udružiti sa univerzitetima širom sveta kako bi studenti mogli da sprovode sopstvene testove stimulacije elektroda na daljinu i pokušaju da doprinesu istraživanju neuroplastičnosti.

"Nadam se da ćemo sledeće godine uspeti da savladamo određene aspekte učenja. Trenutno se krećemo u zanimljivim i inovativnim pravcima", rekao je Džordan.

Šta može biokompjuting?

Najočiglednija upotreba bioračunarstva trenutno je zamena sintetičkih procesora koje koriste AI kompanije da bi smanjile potrošnju energije za "milion do deset milijardi puta", rekao je Džordan.

On se ovom prilikom pozvao na podatke profesora Tomasa Hartunga iz Džons Hopkinsa, koji radi na biokompjutingu sa zajednicom naučnika čiji je i "Final Spark" član.

AI kompanije moraju da povećaju kapacitete procesora za svaki novi model, a tu je i pitanje njihovog ugljeničnog otiska. Džordan je već u kontaktu sa desetinama kompanija u tehnološkoj industriji.