Igre 
Od "minimalnog rizika" do "neprihvatljivog": Kako Evropska unija planira da reguliše veštačku inteligenciju
Komentari13/11/2021
-22:14
Otključavanje telefona licem, korišćenje autokorekt funkcije, dobijanje filmske preporuke na vašoj omiljenoj platformi... sve su to primeri veštačke inteligencije (AI). Uprkos tome što zvuči futuristički, AI se svakodnevno koristi širom sveta, ali uz sve pogodnosti koje nosi, tu su i određeni rizici.
"Potencijal korišćenja veštačke inteligencije na korisne načine je ogroman: manje zagađenja, poboljšana medicinska nega, veće mogućnosti, bolje obrazovanje i više načina da se omogući građanima da se uključe u svoje društvo", rekla je u Evopskom parlamentu Margaret Vestager, evropska komesarka za tržišnu konkurenciju i digitalni razvoj, dodajući da AI može da se koristi još i za borbu protiv terorizma i unapređenje sajber bezbednosti.
1. Šta je veštačka inteligencija i zašto bi trebalo da brinemo?
Veštačka inteligencija je tehnologija koja omogućava mašinama da percipiraju, analiziraju i uče na primerima iz okoline. Uz pomoć tih informacija, mogu da predvide određene ishode i donesu sopstvene odluke kako bi postigle određene ciljeve.
Veštačka inteligencija, međutim, prikuplja iz okoline mnoge predrasude koje već postoje, tako da može da nosi sa sobom i velike rizike. Na primer, može da ugrozi privatnost ljudi, ili da pospeši diskriminaciju manjina.
2. Kakav je trenutni stav EU o veštačkoj inteligenciji?
"Što je veći rizik koji upotreba veštačke inteligencije može da nosi sa sobom, to će regulacija biti stroža", rekla je Vestager prošlog aprila, čime je definisala bazu predloga Evropske komisije za regulaciju AI.
Tekst deli AI u četiri kategorije na osnovu rizika koji može predstavljati za građane.
One tehnologije koje predstavljaju minimalan ili nikakav rizik za građane smatraju se "minimalnim rizikom", tako da će biti slobodne za korišćenje i nova pravila se neće odnositi na njih. Tu, na primer, spadaju "spam" filteri za vaše mejlove.
Povezane vesti
Sledeća kategorija je "ograničeni rizik", i tu će postojati obaveza transparentnosti, odnosno ljudi će moraju da budu obavešteni da su u interakciji sa AI - primer za to su tzv. "čet botovi".
U kategoriji "visokog rizika" mogla bi da se nađe tehnologija za prepoznavanje lica, pravne procedure i aplikacije za sortiranje CV dokumenata kod prijava za neki posao. U ovim slučajevima, veštačka inteligencija može da bude potencijalno štetna za korisnike, pa Evropska komisija očekuje da će takvi sistemi biti "pažljivo procenjeni pre nego što izađu na tržište".
Poslednja kategorija zove se, jednostavno, "neprihvatljivo". U njoj se nalaze svi oni AI sistemi koji su "jasna pretnja po bezbednost, prava i živote ljudi". Na primer, tu spadaju "društveni poeni" koje bi Vlade nekih država dodeljivale građanima, ili izvesne tehnike podsvesne manipulacije.
3. Da li će prepoznavanje lica postati stvarnost u Evropskoj uniji?
Prepoznavanje lica u bezbednosne svrhe jedna je od tema o kojima se najviše priča kada je u pitanju regulacija veštačke inteligencije.
Nedavna studija koju su naručili Zeleni iz Evropskog parlamenta pokazuje da, od 27 država članica, njih 11 već koristi veštačku inteligenciju. Između ostalih, tu spadaju Nemačka, Francuska, Mađarska, Holandija i Finska.
Komisija bi, prema klasifikaciji, ovo smatrala visokorizičnom upotrebom, ali nisu svi evroposlanici u potpunosti saglasni - neki traže potpunu zabranu, dok drugi smatraju da bi na stvari trebalo gledati malo drugačije.
profimedia
"Pozivamo na moratorijum na uvođenje sistema za prepoznavanje lica u svrhe sprovođenja zakona, pošto se tehnologija pokazala neefikasnom i često dovodi do diskriminatornih rezultata", rekao je sredinom oktobra poslanik u Evropskom parlamentu Petar Vitanov.
Povezane vesti
Na nedavnoj konferenciji za novinare, međutim, evropski poslanik Aksel Vos, koji je takođe odgovoran za jedan izveštaj o AI, rekao je da "čak i za prepoznavanje lica možete postaviti zaštitne mere kako bi moglo da se koristi, ali bez zloupotrebe".
Stručnjaci kažu da tehnologija prepoznavanja lica verovatno neće biti zabranjena zakonom, ali da će mnogo toga što se tiče regulacije biti na nacionalnim vladama.
Sara Čender, viši savetnik iz organizacije Evropska digitalna prava (EDRi), smatra da neka ministarstva u vladama zaista jesu za strožu regulaciju ovakve tehnologije, ali da su uglavnom ministarstva unutrašnjih poslova ta koja su protiv oštrijih zabrana.
Povezane vesti
4. Da li se može izbeći pristrasnost?
Kako su naglasili iz Evropske komisije, njihov cilj je da sistemi veštačke inteligencije "ne stvaraju ili reprodukuju pristrasnost", pa su tako zahtevi za one AI tehnologije koje se smatraju visokorizičnima "veoma strogi".
Čender insistira na tome da će mnogi sistemi veštačke inteligencije "povećati diskriminaciju zbog same svoje prirode, odnosno načina na koji funkcionišu".
"Sistemi koriste podatke i informacije iz prošlosti i pokušavaju da ih primene u budućnosti", rekla je Čender, što bi moglo da znači reprodukciju predrasuda i diskriminacija koje već postoje u društvu.
Dodaje, međutim, da je EK previdela jedan ključni problem: nedostatak mogućnosti građana da se žale. Kako je naglasila, građani čija bi prava potencijalno bila povređena moraju da imaju način da odu kod nadležnih organa kako bi se uverili da se njihova prava poštuju.
5. Šta je sa preteranom ili nedovoljnom regulacijom?
Između želje da postavi svetski standard i rizika od prekomerne regulacije koja bi sprečila dalji razvoj tehnologije, Evropska unija se suočava sa velikim izazovom kada je regulacija veštačke inteligencije u pitanju.
Iz Brisela se nadaju da će uspeti da nađu pravu meru i da će njihova regulacija biti prihvaćena širom sveta, kao što je to slučaj i sa GDPR (urednom o zaštiti podataka), a Vestager smatra da bi do problema moglo da dođe ukoliko EU ne uspe da učini tehnologiju bezbednom.
"Zabrinuta sam što rizikujemo da tehnologija ne bude dovoljno razvijena i da se ne koristi dovoljno, ukoliko ne regulišemo rizike kako treba", rekla je Vestager.
Komentari (0)