Moć veštačke inteligencije ubrzano raste: Postoje razni benefiti, ali su mnogi zabrinuti

Komentari

Autor: Euronews Srbija, J. Đurić

16/10/2021

19:40

Moć veštačke inteligencije ubrzano raste: Postoje razni benefiti, ali su mnogi zabrinuti - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Razvoj veštačke inteligencije (AI) ubrzano napreduje, a taj napredak vidljiv je i daleko van granica laboratorija. Veštačka inteligencija sve više "uvećava moć" tehnologije koja se primenjuje u raznim poljima - od razvoja lekova, pa do energetike, logistike ali i vojske, neki su od zaključaka novog izveštaja "State of AI" za 2021. godinu.

Veliki napredak koji je AI industrija ostvarila tokom 2021. godine možda najbolje ilustruje podatak da su trenutno u svetu registrovane 182 "AI kompanije jednorozi" (u pitanju su startap kompanije čija se vrednost procenjuje na više od milijardu dolara). Njihova ukupna vrednost je 1.3 biliona dolara, a najviše ih je u SAD (103), pa u Kini (35) i Ujedinjenom Kraljevstvu (10).

Najviše istraživanja dolazi iz Kine

U Kini je zabeležen i veliki skok kada je u pitanju objavljivanje kvalitetnih istraživanja u polju AI. Tako je ova zemlja od 1980. godine, kada nije imala nijedno istraživanje na ovu temu, došla 2021. godine do prvog mesta - veliki broj kvalitetnih AI istraživanja objavili su univerziteti iz ove zemlje (najviše ih ih je objavila Kineska akademija umetnosti).

Pomalo iznenađujuće, Brazil i Indija ove godine zapošljavaju trostruko više talenata u AI sektoru u poređenju sa 2017. godinom, što je jednako ili prelazi trend rasta Kanade i SAD. Istovremeno, oko 30 odsto kvalitetnih istraživačkih radova u Indiji napisale su žene, što je mnogo više nego u SAD i UK (15 odsto) i Kini (4 odsto).

Kada je reč o poljima na kojima se primenjuje AI, neki od najvažnijih rezultata uz pomoć ove tehnologije postignuti su u medicini. Britanska kompanija "Exscientia" zaslužna je za prva tri leka na svetu koje je dizajnirala AI, a koji su trenutno u prvoj fazi ispitivanja na ljudima. U pitanju je najveća biotehnološka i treća najveća biofarmaceutska kompanija u Velikoj Britaniji, posle GSK i Astrazeneke.

Pored lekova, ova kompanija je, u saradnji sa još jednom, unapredila i način lečenja onkoloških pacijenata, tako što se AI, na osnovu parametara, koristi za određivanje lekova svakom pojedinačnom pacijentu. U još nekim primerima, AI kompanije pomažu ljudima tako što njihovi proizvodi unapređuju proizvodnju lekova baziranih na proteinima ili skeniraju zaposlene na radnom mestu tako da se uoče potencijalni zdravstveni rizici.

Veštačka inteligencija i društveni odnosi

S obzirom na širok spektar industrija u koje je uključena, nije ni čudo što veštačka inteligencija ostavlja sve više traga i u društvenim odnosima.

Bišva naučnica iz Gugla, Timnit Gebru, napustila je ovu kompaniju nakon što je došlo do nepremostivog nesporazuma između nje i njenih nadređenih. Ona je napravila veliki pomak na polju AI tehnologije i okupila jedan od najraznovrsnijih timova na polju istraživanja.

U nekoliko navrata je upozoravala na to da je u "treniranje" nekih AI modela utkana pristrasnost, i da neka istraživanja ostavljaju velike posledice po okolinu. Džef Din, koji se nalazi na čelu Guglovog AI odseka, tvrdio je da istraživanja koja Gebru predvodi "nisu dovoljno dobra da bi bila objavljena".

Gebru je, nakon što je napustila kompaniju, rekla kako ju je "Din zapravo otpustio". Ova situacija šokirala je mnoge naučnike iz sveta istraživanja AI, pa je čak i protestno pismo potpisalo više od 2.500 zaposlenih u Guglu.

Dalje, istraživači sa Oksforda, Kornela i Univerziteta u Pensilvaniji su ispitali stavove 524 naučnika čiji su radovi korišćeni na najzvučnijim AI konferencijama, kako bi mogli da ih uporede sa javnim mnjenjem.

Ispitivani su stavovi poput verovanja u međunarodne političke i naučne organizacije, stavovi o vojnoj primeni AI, i tako dalje. Rezultati su pokazali da, uopšteno gledano, ovi istraživači ne veruju vojskama svojih zemalja, a da se 72 odsto njih protivi radu na smrtonosnim AI oružjima.

U još jednoj situaciji gde je uključen Gugl, kompanija "Deepmind" (podružnica Gugla za istraživanje veštačke inteligencije) zatražila je potpunu autonomiju, a njeni osnivači rekli su da "moćnu veštačku inteligenciju koju istražuju ne bi trebalo da kontroliše samostalno nijedna korporacija". Iz Gugla su ovo odbili, a jedan broj glavnih istraživača je napustio "Deepmind" i osnovao novu laboratoriju za proučavanje veštačke inteligencije.

Problemi u Evropi, Kini i SAD

U Evropi je trenutno najveći problem regulacija AI, ističe se u izveštaju. Autori su nabrojali i nekoliko prepreka za regulaciju sistema veštačke inteligencije: tehnički problemi (AI algoritmi i dalje nisu dovoljno istraženi), ekonomski problemi (ukoliko 10 odsto AI kompanija bude podleglo kriterijumima EU, to će 2025. godine koštati industriju između 1.6 i 3.3 milijarde dolara), i zakonski problemi (neki AI sistemi bi mogli da podležu regulacijama više od drugih, zbog načina na koji su definisali svoje poslove).

U Kini, zakon koji reguliše privatnost korinika interneta stupiće na snagu u novembru ove godine. Uz to, već je napravljen i Nacrt zakona koji bi trebalo da reguliše novu generaciju veštačke inteligencije - u pitanju je skup etičkih normi kojih bi trebalo da se pridržavaju sve AI kompanije. Sa druge strane, postavlja se pitanje na koje sve načine kineska vlada koristi veštačku inteligenciju za masovni nadzor i cenzuru stanovništva.

Kada su u pitanju SAD, tamo još ne postoji federalni zakon kojim se štiti privatnost podataka korisnika. Pre dve godine je postojao predlog "Zakona o odgovornosti algoritma", ali je on odbijen, i od tada nije bilo sličnih pokušaja. Svaka država unutar SAD može da donese sopstvene zakone u ovoj sferi, a do sada su to učinili samo Kalifornija, Kolorado i Virdžinija, mada i među njima postoje razlike kada je u pitanju nivo regulacije.

Od 42 savezne agencije u SAD, njih 20 poseduje ili koristi tehnologiju za prepoznavanje lica u svrhu sprovođenja zakona. Šest agencija je obrađivalo fotografije i video-snimke sa protesta nakon ubistva Džordža Flojda u maju 2020, dok su tri analizirale slike sa upada na Kapitol, 6. januara ove godine.

Izraelski dron korišćen u sugobu sa Palestinom

Da veštačka inteligencija ima sve više primena i u vojnoj industriji, pokazuje primer Izraela koji je koristio AI dronove u napadima na Gazu. Ove "rojeve" dronova kontrolisala je samo jedna osoba, a oni su se međusobno koordinisali uz pomoć veštačke inteligencije. Izraelska vojska nazvala je ovu operaciju "prvim svetskim AI ratom", i rekli su da je "prvi put, veštačka inteligencija predstavljala ključni faktor i silu koja umnožava moć u ratnim sukobima".

Neke druge velike svetske vlade, čini se, nisu zadovoljne trenutnim stanjem AI u vojsci. Tako su iz SAD rekli da "još uvek nisu spremni da se odbrane od napada koji bi eventualno koristili veštačku inteligenciju", a iz Velike Britanije poručuju da moraju da poboljšaju razvoj AI tehnologije "ili će njihovi suparnici biti u velikoj prednosti". EU je počela da hvata korak u ovoj oblasti započinjanjem nove faze razvoja "Vazdušnog borbenog sistema budućnosti" (FCAS) vrednog 100 milijardi evra - u pitanju je zajednički projekat Nemačke, Francuske i Španije.