Globalni izazovi oko autorskih prava: Tužbe protiv velikih kompanija zbog neovlašćenog korišćenja zaštićenog sadržaja

Grupa francuskih medija, koja obuhvata gotovo dve trećine tržišta medijskih ulaganja u zemlji, odlučila je da podnese tužbu protiv kompanije Meta, koju je osnovao Mark Zakerberg, zbog navodnog vršenja nelojalne konkurencije. Optužbe se odnose na to da Meta nije pribavila saglasnost korisnika za prikupljanje njihovih ličnih podataka, niti za prikazivanje ciljanih oglasa. Ovaj postupak, tvrde francuski izdavači, doveo je do gubitaka koji se mere stotinama miliona evra, a među pogođenim medijima nalaze se i neki od najmoćnijih francuskih medijskih konglomerata i oglašivača. 

Ovo nije prvi put da se velike tehnološke kompanije suočavaju sa tužbama. Pre oko dva meseca, federalni sud u američkoj državi Delaver presudio je u korist agencije Reuters koja je tužila manji start-up zbog neovlašćenog korišćenja materijala iz Reutersove baze podataka za treniranje svog modela veštačke inteligencije. Iako tačan iznos kazne još uvek nije utvrđen, očekuje se da će biti značajan. 

Pored toga, britanski autori, novinari i pisci nedavno su protestovali ispred sedišta kompanije Meta u Londonu, najavljujući tužbu zbog toga što je Meta navodno nelegalno koristila piratizovane knjige iz baze Library Genesis za treniranje svog modela veštačke inteligencije.

Naime, autori zahtevaju da se ovi podaci uklone iz modela, da im se nadoknadi šteta i da dobiju garancije da se ovakvi postupci neće ponoviti. Ovaj protest dobio je široku podršku u Velikoj Britaniji. 

Takođe, u Sjedinjenim Američkim Državama, pojedinci poput komičarke Sare Silverman i drugih autora tuže kompanije OpenAI i Microsoft zbog korišćenja njihovih dela bez dozvole za treniranje modela kao što je ChatGPT.

Autori tvrde da su njihove knjige neovlašćeno preuzete sa interneta, a da nisu bili pitani za saglasnost. Takođe, traje i tužba koju je New York Times podneo protiv OpenAI zbog sličnog razloga – navodnog neovlašćenog preuzimanja miliona članaka iz ovog medija, koje je OpenAI koristio za treniranje svojih jezičkih modela.

profimedia

Sudski postupak u ovom slučaju, koji traje skoro dve godine, nastaviće se jer je sud u martu 2025. godine odbio zahtev OpenAI za odbacivanje tužbe. 

I muzička industrija suočava se sa sličnim problemima, a i u tom sektoru postoje tužbe protiv velikih muzičkih platformi. Ove tužbe ukazuju na sve veći pritisak na tehnološke gigante da se usklade sa zakonodavstvom i pravilima zaštite intelektualne svojine, dok se budući pravni postupci verovatno neće smiriti. 

Veliki igrači su u pitanju i sa jedne i druge strane, jer su Universal Music Group, Sony Music Entertainment i Warner Records tužile različite AI kompanije. Muzičke servise Suno i Udio je upravo sa istim obrazloženjem, da neovlašćeno koriste i kopiraju zaštićene zvučne zapise kako bi trenirali svoje modele veštačke inteligencije. Iako se za svaki prekršaj traži do 150.000 dolara, ukupna tužba bi mogla da bude mnogo veća, nekoliko stotina miliona dolara. 

Veštačka inteligencija: Koristan alat ili pretnja?

Novinarka Euronews-a iz Brisela Sofija Kacenkov kaže da je činjenica da je reč o velikom problemu ali napominje da je ovo postao globalni izazov koji se odnosi na pitanje prava autora i njihovih dela u kontekstu razvoja veštačke inteligencije.  

Prema njenim rečima, "autori i umetnici koji žele da zaštite svoja dela, sada moraju da se usprotive. To je globalni deo većeg pokreta gde tehnološke kompanije koriste sadržaj sa interneta da obučavaju svoje AI modele."  Ona takođe naglašava da tužba koja je podneta u Francuskoj je samo deo šireg trenda.  

"Pre nekoliko dana evropske asocijacije koje predstavljaju hiljade izdavača i novinara iz Evrope tražile su snažniju zaštitu prava autora i veću odgovornost od strane tehnoloških gigant, a ovo se može očekivati i kao presedan za druge zemlje u EU," navodi Kacenkova.  

Upitno je kako će se zakonodavne strukture prilagoditi novim izazovima u vezi sa zaštitom autorskih prava u eri veštačke inteligencije. 

Pitanje kulture i jezika u Francuskoj takođe ima važnu ulogu u ovom procesu. Francuska je poznata po tome što je izuzetno posvećena zaštiti svog kulturnog identiteta i jezika, a ova tužba se može gledati kao još jedan korak u toj strategiji. 

profimedia

Kacenkova smatra da iako postoji snažna veza između kulturne zaštite i ove tužbe, ovaj spor pre svega odražava globalnu potrebu za regulacijom upotrebe zaštićenih materijala u obuci AI modela.  

"Francuska je, dakle, veoma glasna u vezi zaštite svog jezika i kulture, ali u osnovi ovo je globalni fenomen koji prevazilazi samo jednu zemlju," objašnjava ona. 

Do sada Meta nije reagovala na konkretne optužbe u Francuskoj, ali u Sjedinjenim Američkim Državama, slučaj Thomson Reuters protiv jednog pravnog entiteta, koji je koristio zaštićene sadržaje u obuci svog AI modela, može poslužiti kao pravni presedan.  U tom slučaju sud je stao na stranu Thomson Reuters-a, naglasivši da korišćenje zaštićenih materijala u komercijalne svrhe nije "pravična upotreba".  

Kacenkova dodaje da će slični slučajevi širom sveta oblikovati buduće zakonodavne prakse u vezi sa upotrebom sadržaja za obuku veštačke inteligencije. 

"Očekujemo da će se stvoriti standardi za ove prakse i možda će kompanije morati da obezbede bolju transparentnost o tome koji sadržaj koriste", kaže ona. 

Kada je reč o francuskoj politici, Kacenkova naglašava da je sada fokus na drugim pitanjima, dok političari podržavaju tužbu. 

Iako Francuska ima dugu tradiciju u zaštiti kulturnog identiteta, pitanje odnosa sa velikim američkim tehnološkim kompanijama postavlja se kao deo šireg političkog narativa. Kritičari zakona o veštačkoj inteligenciji smatraju da bi ove mere mogle potisnuti velike tehnološke firme iz Evrope.  

"Iako mnogi govore da bi Evropa mogla postati manje konkurentna u odnosu na Sjedinjene Države ili Aziju, krajnji cilj je da se autorima nadoknadi za korišćenje njihovog sadržaja," kaže. 

Euronews

Na kraju, pitanje koje se postavlja odnosi se na prirodu veštačke inteligencije u kontekstu novinarstva. Sofija Kacenkov smatra da AI može imati koristi, ali i opasnosti.  

"Veštačka inteligencija može da ima mnoge koristi, ali pravno uređenje je ključno. Jedna od stvari koja predstavlja ozbiljnu pretnju novinarstvu jeste širenje dezinformacija putem generativnih modela," objašnjava ona.  

Iako AI može biti koristan alat, smatra ona, regulacija je nužna kako bi se zaštitila intelektualna svojina i kvalitet novinarstva. 

Da li veštačka inteligencija piše saopštenja i obavlja zadatke Evropske komisije?

Međutim, ispotavlja se da AI ima svog udela i uradu pojedinih zvaničnika, naročito evropskih, Naime, kako reporter Euronews Srbija javlja iz Brisela, proteklih dana u foksu je vest da su dva zvaničnika iz Evropskog parlamenta izjavila za Politico da je predsednica Evropskog parlamenta, Roberta Mecola, postavila pitanje upotrebe veštačke inteligencije (AI) unutar Evropske komisije i zatražila zvanične odgovore.

Prema informacijama sa sastanka koji je održan iza zatvorenih vrata, Mecola je izrazila nezadovoljstvo brzinom i kvalitetom odgovora koje parlamentari dobijaju od komisije. Evropska komisija, kao predlagač zakona, ima obavezu da odgovori na pitanja poslanika, ali ne postoji zakonski okvir koji bi definisao rokove ili kvalitet tih odgovora.

Mecola je najavila da će prikupiti primere nedovoljnih odgovora i proslediti ih komisiji, a planira i da obavesti komesara za međuinstitucionalne odnose, Maraša Šefčovića.

Euronews

 

Zanimljivo je da su parlamentari izrazili sumnju da je komisija mogla koristiti modele veštačke inteligencije, poput ChatGPT-a, za generisanje odgovora. Iako je Evropska komisija odbila da komentariše korišćenje ovih alata, pitanje o tome ostaje otvoreno.

Shodno tome, postavlja se i pitanje da li je korišćenje veštačke inteligencije unutar komisije dovoljno regulisano. Komisija, s jedne strane, podstiče korišćenje internih verzija alata poput ChatGPT-a za zadatke koji ne uključuju poverljive podatke. Međutim, zabrana je na korišćenje AI generisanih odgovora u zvaničnim dokumentima ili pravno obavezujućim aktima.

U međuvremenu, kritike iz Evropskog parlamenta prema Komisiji ukazuju na dubok razdor među institucijama EU, a nezadovoljstvo zbog prekomerne moći izvršne vlasti raste. Postavlja se pitanje da li će istraga pokazati da su prekršena interna pravila Komisije, ili da li je došlo do korišćenja ChatGPT-a u svrhu davanja odgovora poslanicima, što bi moglo izazvati daljnje posledice. Iako je ovo pitanje još uvek u fokusu novinarskih istraživanja, zvanični odgovori na ovu temu iz Evropske komisije izostaju.

AP/Virginia Mayo

S druge strane, u kontekstu trgovinskih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, Evropska unija se suočava sa izazovima zbog dominacije američkih tehnoloških kompanija. Evropska komisija, već nekoliko godina, sprovodi stroge regulacije koje se odnose na tržište digitalnih usluga, primenjujući visoke novčane kazne na tehnološke gigante koji ne poštuju evropske zakone.

U najavi je moguće donošenje novih mera, uključujući one koje bi mogle ciljati američke tehnološke gigante kao odgovor na trgovinski sukob sa SAD. Evropska unija će verovatno nastaviti da koristi ovu politiku kako bi osigurala ravnotežu i konkurenciju na tržištu.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.