Poslednji sati "Titanika": Novi detaljni 3D model otkriva stvarne uzroke potonuća "neuništivog" broda

Detaljna analiza digitalne verzije "Titanika" napravljene za potrebe novog dokumentarca pod nazivom "Titanik: Digitalna vaskrsnuća", došla je do novih saznanja o poslednjim satima jednog od najpoznatijih brodova u istoriji, koji je 1912. potonuo na dno Atlantskog okeana.

Verna 3D replika broda pokazala je razorne posledice udara u santu leda, koje su dovele do gubitka oko 1.500 života.

Simulacija nesreće pokazala je da su se nakon udara na trupu pojavile rupe, ne veće od papira A4 formata, ali koje su na kraju dovele do potonuća.

"Titanik je poslednji preživeli svedok te tragedije i još uvek ima priče koje želi da ispriča", kaže Parks Stivenson, analitičar specijalizovan za tu čuvenu olupinu.

Jedinstven pogled na "Titanik"

Olupina, koja se nalazi na dubini od 3.800 metara u hladnim vodama Atlantskog okeana, mapirana je pomoću podvodnih robota za potrebe dokumentarca koji su producirali National Geographic i Atlantic Productions.

Više od 700.000 fotografija, snimljenih iz svih uglova, iskorišćeno je za izradu digitalnog "blizanca" Titanika, koji je prvi put predstavljen javnosti na kanalu BBC 2023. godine.

Zbog veličine olupine i njene pozicije na okeanskom dnu, dosadašnje ekspedicije uz pomoć podmornica mogle su da pruže samo fragmentarne uvide. Novi snimak prvi put nudi celokupni pogled na "Titanik".

profimedia

Pramac broda leži uspravno na morskom dnu, gotovo kao da nastavlja svoje putovanje. Na 600 metara udaljenosti, krma je u potpunosti zgnječena – oštećena je prilikom udara o morsko dno nakon što se brod prelomio.

Na jednom od detaljnih prikaza vidi se prozorčić, odnosno okno na kom je staklo verovatno razbijeno prilikom kontakta sa ledenim bregom. To se poklapa sa izjavama preživelih koji su rekli da je led prodro u kabine nekih putnika tokom sudara.

Jasno je vidljiva i jedna od ogromnih kotlarnica, pa čak i ulubljeni kotlovi, što ukazuje da su još uvek bili pod pritiskom kada su potonuli.

Na palubi krme pronađen je i ventil koji je ostao otvoren, što ukazuje na to da je para još uvek kružila kroz sistem za proizvodnju električne energije. To je bila zasluga tima inženjera na čelu sa Džozefom Belom, koji su ostali do samog kraja da lože ugalj i obezbede struju i osvetljenje.

Svi su poginuli u katastrofi, ali zahvaljujući njihovom herojstvu, spaseno je mnogo života.

"Oni su omogućili da svetla i napajanje ostanu uključeni do samog kraja, kako bi posada imala dovoljno vremena da spusti čamce za spasavanje. Sprečili su haos koliko su mogli, i sve to simbolizuje taj otvoreni ventil na krmi", rekao je Stivenson za BBC.

Presudile rupe veličine običnog papira

Nova simulacija dala je dodatne uvide u način na koji je brod potonuo.

Tanjug AP/Atlantic/Magellan via AP

Koristeći detaljan strukturni model izrađen po originalnim planovima broda, kao i informacije o brzini, pravcu i poziciji broda, istraživači su pokušali da precizno prikažu kako su oštećenja nastala.

Profesor Džom-Ki Pajk sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je predvodio istraživanje, rekao je da su rekonstrukciju napravili služeći se naprednim numeričkim algoritmima, kompjuterskim modelima i superračunarima.

Simulacija pokazuje da je udarac u ledeni breg bio blag, ali da je ostavio niz manjih rupa duž jednog uskog dela trupa.

Iako je Titanik bio projektovan da pluta čak i ako četiri vodootporna odeljka budu poplavljena, ispostavilo se da je led probio šest – što je bilo dovoljno da brod potone.

Rupe koje su se nakon udara pojavile na trupu vidljive su u simulaciji, ali se ne vide na samoj olupini, jer je taj deo zatrpan sedimentima.

"To su rupe veličine običnog lista papira. Problem je što su bile raspoređene duž velikog dela broda. Voda je ulazila postepeno, ali stalno – i na kraju su svi odeljci bili puni", objašnjava Simon Bensen, stručnjak za brodogradnju sa Univerziteta u Njukaslu.

Iako novi snimak donosi dragocene uvide o kobnoj noći, stručnjacima će biti potrebne godine da detaljno analiziraju svaki segment 3D modela.

"Titanik nam otkriva priče deo po deo. Svaki put ostavlja osećaj da želimo da saznamo još". zaključuje Stivenson.