Jedna životinja bolja u grupnom rešavanju problema u lavirintu od ljudi

Svi koji su se suočili sa mravima u kuhinji znaju da su mravi veoma socijalna bića - retko se može videti jedan sam. Ljudi su takođe socijalna bića, iako neki od nas uživaju u samoći. Mravi i ljudi su takođe jedina stvorenja u prirodi koja dosledno sarađuju dok prenose velike terete koji znatno prevazilaze njihove dimenzije.

Prof. Ofer Finerman i njegov tim sa Instituta za nauku "Weizmann" iskoristili su ovu zajedničku osobinu da izvedu fascinantno evolucijsko takmičenje koje postavlja pitanje: ko će bolje upravljati velikim teretom kroz lavirint? Iznenađujući rezultati, objavljeni na portalu "Proceedings of the National Academy of Sciences", osvetljavaju grupno donošenje odluka, kao i prednosti i mane saradnje naspram samostalnog delovanja.

Kako bi omogućili poređenje između dva tako različita stava, istraživački tim predvođen Tabeom Drejer stvorio je stvarnu verziju "zagonetke sa prevozom klavira", klasičnog računarskog problema iz oblasti planiranja kretanja i robotike koji se bavi mogućim načinima premestanja neobično oblikovanog objekta—recimo, klavira—sa tačke A do tačke B u složenom okruženju.

Umesto klavira, učesnici su dobili veliki objekat u obliku slova T koji su morali da manevrišu preko pravougaonog prostora podeljenog na tri komore povezane sa dve uske pukotine.

Istraživači su stvorili dve serije lavirinata koji su se razlikovali samo po veličini, kako bi se uskladili sa dimenzijama mrava i ljudi, kao i grupama različitih veličina. Prikupiti učesnike za istraživanje bilo je lakše u slučaju ljudi, koji su se dobrovoljno javili jednostavno zato što su bili zamoljeni da učestvuju, verovatno i zbog toga što im se svidela ideja o takmičenju. Mravi, s druge strane, daleko su od konkurentnih. Pridružili su se jer su bili zavedeni mišlju da je težak teret sočan jestiv zalogaj koji transportuju u svoju jazbinu.

Mravi odabrani da se takmiče protiv homo sapiensa bili su vrste Paratrechina longicornis. Ovi mravi su nazivaju tako zbog svojih dugih antena, iako ih ponekad nazivaju i "ludim mravima" zbog njihove tendencije da brzo trče. Ova poznata vrsta crnog mrava, dugačka oko 3 mm, uobičajena je širom sveta. U Izraelu su posebno prisutni duž obale i na jugu zemlje.

Mravi su se suočili sa izazovom lavirinta u tri kombinacije: jedan mrav, mala grupa od oko sedam mrava i velika grupa od oko 80 mrava. Ljudi su obavljali zadatak u tri paralelne kombinacije: jedna osoba, mala grupa od šest do devet pojedinaca i velika grupa od 26 ljudi.

Kako bi poređenje bilo što značajnije, grupama ljudi je u nekim slučajevima rečeno da izbegavaju komunikaciju putem govora ili gestova, čak su nosili hirurške maske i naočare za sunce kako bi sakrili usta i oči. Pored toga, ljudski učesnici su dobili uputstva da teret drže samo za ručke što je simulacija načina na koji ga drže mravi. Ručke su sadržale mernu opremu, odnosno merile su sile povlačenja koju je svaka osoba primenjivala tokom pokušaja.

Istraživači su više puta ponavljali eksperiment za svaku kombinaciju, a zatim su pažljivo analizirali snimke i sve napredne podatke o praćenju koristeći kompjuterske simulacije i razne fizičke modele.

"Ljudi birali pohlepnija rešenja"

Kao što se i moglo očekivati, kognitivne sposobnosti ljudi dale su im prednost u individualnom izazovu, gde su koristili proračunato, strateško planiranje, lako nadmašivši mrave.

U grupnom izazovu, međutim, slika je bila potpuno drugačija, posebno kod većih grupa. Ne samo da su grupe mrava imale bolje rezultate od pojedinačnih mrava, već su u nekim slučajevima bile bolje čak i od ljudi. Grupe mrava su delovale zajedno na proračunat i strateški način, pokazujući kolektivno pamćenje koje im je pomoglo da se upornije kreću u određenom pravcu i izbegnu ponovljene greške.

Ljudi, s druge strane, nisu uspeli značajno da poboljšaju svoje performanse kada su delovali u grupama. Kada je komunikacija između članova grupe bila ograničena da podseća na onu kod mrava, njihove performanse su čak opale u poređenju sa onima kod pojedinaca. Imali su tendenciju da biraju "pohlepna" rešenja—koja su izgledala privlačno na kratak rok, ali nisu bila korisna na duži rok, i, prema rečima istraživača, opredelili su se za najniži zajednički imenitelj.

"Mravlja kolonija je zapravo porodica", kaže Finerman. "Svi mravi u gnezdu su sestre i imaju zajedničke interese. To je čvrsto povezano društvo u kojem saradnja daleko prevazilazi konkurenciju. Zbog toga se mravlja kolonija ponekad naziva super-organizmom, svojevrsnim živim telom sastavljenim od više 'ćelija' koje sarađuju jedna s drugom".

"Naši nalazi potvrđuju ovu viziju. Pokazali su da su mravi koji deluju kao grupa pametniji, da je za njih celina veća od zbira njenog dela. Nasuprot tome, formiranje grupa nije proširilo kognitivne sposobnosti ljudi. Poznata 'mudrost gomile', koja je postala tako popularna u doba društvenih mreža, nije se manifestovala u našim eksperimentima", dodaje Finerman.