Nova era ratovanja: Svetu je potreban sporazum za zaustavljanje "robota ubica"

Svet ulazi u novu eru ratovanja u kojoj će glavnu ulogu igrati veštačka inteligencija. To će učiniti vojske bržim, pametnijim i efikasnijim. Međutim, to bi moglo da destabilizuje svet, piše Dojče vele.  

Trka u naoružanju koje uključuje veštačku inteligenciju već je u toku. Na to je upozorio i nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas.  

"U sred te trke smo. To je realnost sa kojom moramo da se nosimo", naveo je Mas za Dojče vele, govoreći u dokumentarcu "Budući ratovi, i kako da ih sprečimo".  

Ističe se da je to realnost u borbi za nadmoć među vodećim svetskim silama. 

"Ta trka koja ima veze i sa vojskom, ali i sa civilnim sferama”, rekao je Amandip Sing Gil, bivši predsednik Grupe UN koja se bavila pitanjem smrtonosnih autonomnih oružja. Prema njegovim rečima, to je pitanje od nekoliko milijardi dolara.  

Algoritmi protiv algoritama

U poslednjem izveštaju komisije UN govori se o novoj paradigmi ratovanja u kojoj se suočavaju algoritmi protiv algoritama. To zahteva velike investicije.  

To se vidi i u poslednjem kineskom petogodišnjem planu, koji stavlja veštačku inteligenciju u centar istraživanja. 

Ruski predsednik Vladimir Putin je prethodnih godina rekao da, ko god postane lider u toj oblasti, biće budući gospodar sveta.  

Međutim, nisu se samo velike sile uključile u trku. Krajem prošle godine, dok se ceo svet borio sa pandemijom, tenzije na Kavkazu prerasle su u rat. 

profimedia

Sve je izgledalo kao udžbenički primer regionalnog konflikta kada su se Azerbejdžan i Jermenija sukobili zbog Nagorno Karabaha. Ali oni koji su detaljnije posmatrali sukob, mogli su da vide promene u načinu ratovanja.  

“Veoma važan aspekt konflikta u Nagorno Karabahu, prema mom mišljenju, bila je upotreba takozvanih kamikaza dronova, autonomnih sistema”, rekla je Urlike Franke, stručnjak za oblast ratovanja dronovima u Evropskom savetu za međunarodne odnose.  

Koliko su opasna autonomna oružja

Napredna oružja, kao što su dronovi, imaju visok nivo autonomije. Kada se lansiraju, lete do određenog područja gde skeniraju mete – najčešće PVO sisteme.  

Kada odrede metu, lete ka njoj sa ciljem da je unište. Otuda i naziv “kamikaza dronovi”.  

“Oni su bili korišćeni u nekom obliku i ranije. Ali sada su pokazali svoj potencijal”, objasnila je Franke i dodala da je teško boriti se protiv takvih sistema.  

Istraživanje centra za strateške i međunarodne studije pokazalo je da su i Azerbejdžan i Jermenija imali na raspolaganju takvo oružje.  

"Od tog sukoba, videlo se povećano interesovanje za takvo oružje", rekla je Franke.  

Međutim, to je samo početak. Očekuje se da će tehnologija napredovati i omogućiti dronovima da deluju zajedno. 

"Na taj način se neutrališe PVO sistem", rekao je Martin Raser iz Centra za novu Američku bezbednost.  

AP/Karabakh Forces

"Kada uputite veliku količinu dronova, sistem će biti preplavljen. To, naravno, ima mnogo taktičkih prednosti na bojnom polju", rekao je on za DW i dodao da nije iznenađenje što se mnoge zemlje interesuju za to.  

Mnogi su prinuđeni da uvode takva oružja jer ljudi možda ne mogu da izađu na kraj sa velikim brojem autonomnih napada, rekla je Urlike Franke.  

Navela je i da bi to moglo da dovede do erupcije ratova niotkuda, sa autonomnim sistemima koji reaguju jedni na druge.  

"U literaturi, mi to zovemo 'blic ratovi'", istakla je i dodala da je reč o "slučajnim vojnim konfliktima koje niste želeli".  

Kako zaustaviti "robote-ubice"

Boni Doerti se posvetila sprečavanju takve budućnosti. Profesorka sa Harvarda je pokrenula Kampanju za “zaustavljanje robota-ubica". Suština je u tome da nevladine organizacije traže globalni sporazum za zabranu smrtonosnog autonomnog oružja.  

"Sporazum bi trebalo da sadrži obavezu da se zadrži značajna ljudska kontrola nad upotrebom sile. On bi obuhvatio sva oružja koja deluju autonomno, koja biraju mete, i otvaraju vatru na njih na osnovu podataka sa senzora", rekla je Doerti za DW.

Kampanja je fokusirana na razgovore u Ženevi, a osnova je konvencija UN čiji je cilj kontrola oružja koje može da izazove neopravdane žrtve.  

Unsplash

Proces se odvija sporo. Postavljeno je nekoliko osnovnih principa po kojima čovek ima odgovornost za upotrebu autonomnog oružja. Međutim, to je samo osnova za dalje razgovore.  

Doerti se plaši da bi konsenzus koji se postigne u Ženevi mogao da bude ugrožen od strane velikih sila koje nemaju interes da sporazum bude postignut. Dodala je da se Rusija naročito protivi tome, ali da nije usamljena.  

"I druge države koje razvijau autonomne sisteme kao što su Izrael, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i drugi, sigurno ne gledaju s oduševljenjem na novi sporazum", rekla je.  

Šta je realno postići

Doerti poziva na novi pristup tokom sledeće runde razgovora u Ženevi. Predložila je nezavisni proces koje bi vodile države koje žele da razviju snažne standarde čiji je cilj regulacija autonomnih sistema.  

Nemački ministar spoljnih poslova je protivnik zabrane tog oružja, ali on ne podržava kampanju "Zaustavimo robote-ubice".  

"Ne odbacujemo to u suštini, samo kažemo da želimo da i drugi budu uključeni. Vojne sile koje nisu samo u položaju da razviju autonomno oružje, već i da ga koriste”, rekao je Hajko Mas za DW.  

On je saglasan da sporazum mora da bude konačni cilj.  

"Kao što smo činili sa nuklearnim oružjem tokom decenija, moramo da postignemo i sporazume o oružjima koja uključuju nove tehnologije. U njima mora da bude jasno da je nešto što je tehnološki moguće zapravo neprihvatljivo, i da mora biti zabranjeno", rekao je nemački ministar.  

Ali, za sada nema konsenzusa. Urlike Franke smatra da se u najboljem slučaju možemo nadati pravilima o tome kako se tehnologije koriste.  

"Da se saglasimo, na primer, da se određeni kapaciteti koriste samo u odbrambene svrhe, ili samo protiv mašina, a ne protiv ljudi, ili samo u određenim situacijama", rekla je.  

Međutim, upozorava da je čak i to veliki izazov, i da je to mnogo teže uspostaviti, nego kontrolu nekog starijeg oružja.  

Dok diplomate raspravljaju o tom pitanju, tehnologija napreduje.  

"Svet mora da reaguje povodom činjenice da se krećemo ka situaciji u kojoj će pomoću autonomnog oružja svako moći da čini ono što želi. A to nam ne treba”, upozorio je Hajko Mas.