Igre 
Fejsbuk odustaje od tehnologije prepoznavanja lica, a briga za korisnike možda nije jedini razlog
Komentari07/11/2021
-07:59
Bilo je ovo nekoliko burnih meseci za kompaniju Marka Zakerberga. Prvo je uzbunjivačica Frensis Haugen svedočila pred vlastima SAD i UK o štetnim aktivnostima kompanije, što je izazvalo veliku pažnju javnosti, a zatim se desila prekretnica u istoriji kompanije. Fejsbuk je postao Meta, čime je označen fokus na stvaranju metaverzuma, mada su sve društvene mreže (uključujući i onu po kojoj je kompanija nazvana) zadržale svoje ime.
Pre nekoliko dana došlo je do još jedne, prilično velike promene - kompanija Meta je objavila da će za društvenu mrežu Fejsbuk biti isključena opcija prepoznavanja lica. U pitanju je algoritam koji automatski identifikuje korisnike fotografija i video zapisa.
"Postoji mnogo razloga za zabrinutost u vezi sa ulogom tehnologije za prepoznavanje lica u društvu, i regulatori još rade na stvaranju jasnih pravila za njeno korišćenje. Zbog takve nesigurnosti, verujemo da je primereno ograničiti korišćenje tehnologije prepoznavanja lica na uzak broj slučajeva", naveo je u saopštenju Džerom Pezenti, potpredsednik odseka za veštačku inteligenciju u kompaniji Meta.
Takođe, navodi i da opciju prepoznavanja lica trenutno koristi oko trećina onih koji imaju Fejsbuk nalog, što u prevodu znači oko milijardu ljudi. Fascinantna statistika, ali ako se uzme u obzir da to znači milijardu ljudskih lica koja su pretvorena u podatke, ne može da ne izazove makar trunku zabrinutosti, iako su iz kompanije naveli da će svi podaci biti obrisani.
AP Photo/Mark Lennihan, File
"Poslovni model Fejsbuka se isključivo zasniva na eksploataciji podataka svojih korisnika", kaže za Euronews Srbija Filip Milošević iz Share fondacije.
"Pre svega, većina ljudi nije ni svesna da su imali opciju da se isključe iz sistema obrade biometrijskih podataka, jer su takve opcije sa namerom zakopane duboko u podešavanjima naloga", dodaje Milošević.
Kako kaže, slično prihvatanju raznih "uslova korišćenja" i "politika privatnosti", korisnici često olako aktiviraju takve opcije zbog određenih pogodnosti, ni ne znajući koliko informacija o sebi odaju.
Povezane vesti
Inače, opcija prepoznavanja lica bila je automatski uključena na Fejsbuku sve do 2019. godine i korisnici su morali da je isključe ukoliko je ne žele.
Kazna od 650 miliona
Sistem prepoznavanja lica doneo je Zakerbergu, kao i toliko drugih stvari, suočavanje sa kontroverzama i tužbama za narušavanje privatnosti.
Kompaniju koja se tada još zvala Fejsbuk je 2015. godine tužilo više od 1,5 miliona korisnika iz američke države Ilionis. Oni su tvrdili da su njihovi biometrijski podaci sakupljani bez pristanka od 2011. do 2015. godine, a potom korišćeni za tagovanje na fotografijama i video-zapisima.
U tužbi su se pozvali na zakon Ilinoisa o privatnosti biometrijskih podataka, što je jedan od najrigoroznijih propisa tog tipa u SAD.
Nakon što je prvobitno izgubio presudu, Fejsbuk se žalio rekavši da nema nikakvih vidljivih štetnih posledica ovakve prakse. Međutim, 2019. godine je apelacioni sud odlučio ponovo protiv ove kompanije, tvrdeći da je narušena privatnost korisnika.
Nakon šest dugih godina, u februaru 2021. je doneta i konačna presuda - Fejsbuk je morao, sve ukupno, da isplati oštećenima 650 miliona dolara. Sudija Džejms Donato je ovu presudu nazvao "jednom od najvećih ikada za narušavanje privatnosti".
Povezane vesti
Nepoverenje
Uz nedavna svedočenja Frensis Haugen, dodatnu zabrinutost kod korisnika izaziva to što je poverenje u Fejsbuk uglavnom poljuljano čestim "curenjima" podataka.
Pre tri godine je otkriveno da je analitička kompanija "Kembridž analitika" skladištila podatke sa više od 80 miliona naloga Fejsbuk korisnika, kako bi im tokom političke kampanje slali oglase koje je platio predsednički kandidat Donald Tramp.
Povezane vesti
Fejsbuk je koristio usluge te kompanije 2015, a potom ih zamolio da obrišu podatke, ali nije proverio da li se to zaista i desilo. Korisnici su ostali nezadovoljni zbog načina na koji je ta platforma tretirala njihove podatke, odnosno zbog toga što nisu bili dovoljno zaštićeni.
Velika curenja podataka su nastavila da se dešavaju i u narednim godinama, a najskorije je bilo u aprilu, kada su se na jednoj hakerskoj internet stranici našli podaci sa oko 533 miliona naloga.
Pixabay
Koliko god da je loše kada neko ima vašu lozinku ili broj telefona, ne može se, ipak, uporediti sa biometrijskim podacima poput "otiska lica".
"Biometrijski podaci su jedinstveni za svako ljudsko biće. Kada se oni povežu sa digitalnim identitetima koje kompanije imaju o svakom od nas na osnovu naših navika i ponašanja na internetu, postaje jednostavnije da nas pretvore u proizvod i manipulišu našim budućim odlukama", upozorio je Milošević.
Takođe, dodaje, u slučaju kompromitacije ovakvih baza podataka, krađa i zloupotrebe identiteta su znatno olakšane, a lice ne možemo da promenimo kao što možemo lozinku.
Trebalo bi, svakako, napomenuti da Fejsbuk u više navrata rekao kako biometrijskim podacima niko osim samih korisnika nema pristup, kao i da tim podacima niko drugi nije mogao da pristupi.
Korak napred ili popravljanje imidža?
Bez obzira na to što je odluka kompanije Meta možda korak napred u poštovanju privatnosti korisnika, pažnju javnosti privlači da se, nekako, dešava baš u vreme kada se čini da je kompaniji preko potrebno da popravi ugled.
"Ovo je definitivno pokušaj da se popravi imidž kompanije jer korisnici širom sveta sve više razumeju važnost privatnosti", navodi Milošević.
"Treba napomenuti da je ovo odluka koja se odnosi samo na Fejsbuk, ali ne i na kompaniju Meta, koja će nastaviti da razvija i koristi tehnologije zasnovane na biometrijskim podacima svojih korisnika", zaključio je.
Prepoznavanje lica zabrinjavajuće i za EU
Tehnologija prepoznavanja lica je jedna od tema o kojima se vodi najviše polemika na nivou svetskih regulatornih tela.
Tako je Evropski parlament prošlog meseca objavio izveštaj u kom se protive korišćenju veštačke inteligencije za masovni nadzor stanovništva, a posebno poglavlje odnosi se na tehnologiju kompanije "Clearview AI", koja pruža usluge prepoznavanja lica uz pomoć veštačke inteligencije.
Unsplash
Parlament je naveo da su zabrinuti zbog toga što neke zemlje potencijalno koriste ovu tehnologiju, jer "Clearview AI" svojim klijentima daje privatnu bazu podataka sa više od tri milijarde lica nelegalno sakupljanih sa društvenih mreža i drugih delova interneta, a tu su uključeni i građani EU.
Od početka 2020. godine, šest zemalja je otvorilo istrage protiv svojih organa vlasti zbog potencijalnog korišćenja tehnologije kompanije "Clearview AI", a tri su članice EU.
U pitanju su Francuska, Švedska, Finska, Kanada, Australija i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Komentari (0)