Igre 
Nova najviša zgrada na svetu mogla bi da bude baterija od skoro 1.000 metara
Komentari08/08/2024
-18:40
Ljudi su dugo gradili visoke strukture da pokažu moć imperija, vladara, religija i korporacija. Danas se pojavljuje više visokih zgrada nego ikada ranije. Ali neboderi bi uskoro mogli da imaju novu svrhu - skladištenje obnovljive energije.
Jedna od najvećih prepreka energetskoj mreži u kojoj dominira čista energija je nestalnost nekih obnovljivih izvora. Ponekad se oblaci nadviju kada je potrebna solarna energija, ili vetar prestane da duva, a turbine ne mogu da generišu energiju. U drugim slučajevima, sunce i vetar proizvode više električne energije nego što je potrebno.
Skladištenje je ključno za balansiranje proizvodnje i potrošnje. Kombinacija tehnologija — od različitih oblika baterija do drugih metoda skladištenja energije — verovatno će biti neophodna za povećanje kapaciteta.
Vreme je za baterijske nebodere. Krajem maja, Skidmore, Ovings & Merrill (SOM), arhitektonska i inženjerska firma koja stoji iza nekih od najviših zgrada na svetu, objavila je partnerstvo sa kompanijom za skladištenje energije Energy Vault za razvoj novih rešenja za skladištenje energije gravitacije.
"Šetajući" blokovi
To uključuje dizajn za neboder koji bi koristio motor koji se pokreće električnom energijom iz mreže, za podizanje ogromnih blokova kada je potražnja za energijom niska. Ovi blokovi bi uskladištili električnu energiju kao "potencijalnu" energiju. Kada postoji potražnja, blokovi bi se spuštali, oslobađajući energiju koja bi se pretvarala u električnu.
Visoke zgrade su specijalnost SOM-a. Dizajnirali su Svetski trgovinski centar u Njujorku, Toranj Vilis u Čikagu, ranije poznat kao Sirs toranj, i najviši neboder na svetu, Burdž Kalifu u Dubaiju, koji je visok više od 828 metara.
Printskrin/Skidmore, Owings & Merrill/Energy Vault
"Evo prilike da iskoristimo ovu stručnost... i iskoristimo je za skladištenje energije, omogućavajući nam da se odviknemo od fosilnih goriva", rekao je za CNN Bil Bejker, konsultantski partner u SOM-u i građevinski inženjer za Burdž Kalifu.
Povezane vesti
Skladišenje energije je budućnost
Ako svet želi da dostigne neto nulu do 2050. godine, potrebno je povećati skladištenje na nivou mreže ili tehnologije povezane sa električnom mrežom koje mogu da skladište energiju i koriste je kada je to potrebno, prema Međunarodnom udruženju za energiju.
Litijum-jonske baterije, koje su popularne za električna vozila, ne mogu same da reše problem. Kao prvo, one ne mogu da skladište energiju na duge periode.
To može da bude u redu za prebacivanje energije sa najsunčanijeg dela popodneva na veče, kada potražnja skoči, ali energija će možda morati da se skladišti duže od toga.
Akumulaciona hidroelektrana, koja se već uveliko koristi za skladištenje obnovljive energije, to može da učini. To podrazumeva turbinu koja pumpa vodu iz rezervoara na nižem terenu u rezervoar na višem tlu tokom sati van špica. Kada potražnja poraste, voda se pušta da teče kroz turbinu koja proizvodi električnu energiju. Ali to zahteva brdovit teren i puno prostora.
Toranj SOM-a i Energy Vaulta, koji bi mogao da se kreće od 300 do 1.000 metara u visinu, imao bi izdubljene strukture koje liče na šahtove liftova za pomeranje blokova, ostavljajući prostor za stambene i poslovne prostore. Kompanije takođe razmatraju integraciju hidroelektrane sa pumpama u nebodere, koristeći vodu umesto blokova.
Konačno, više gigavat-sati energije bi moglo da se uskladišti, što je dovoljno za napajanje nekoliko zgrada, rekao je za CNN Robert Piconi, izvršni direktor Energy Vaulta.
Dvojica stručnjaka za skladištenje energije koje je kontaktirao CNN doveli su u pitanje da li ekonomičnost baterije nebodera može da funkcioniše, s obzirom na prostor koji bi trebalo da se koristi za skladištenje energije i strukturne promene koje bi bile potrebne da bi se podržala dodatna težina.
Povezane vesti
Ali Energy Vault i SOM su uvereni da su njihova rešenja komercijalno održiva.
Energy Vault je već završio projekat u Kini za koji kaže da je prvi komercijalni sistem za skladištenje hidrogravitacione energije bez pumpe na svetu. Zgrada visoka 150 metara - koja ima kapacitet skladištenja od 100 megavat sati - je namenski izgrađena za skladištenje energije i nema prostora za stanare.
Što više, to bolje
Korišćenje obnovljive energije pomoglo bi da se nadoknadi ugljenični otisak supervisokih zgrada. Danas je sektor građevinarstva odgovoran za skoro 40 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte.
Povezane vesti
U toku je rad na tome da se to reši, od opremanja zgrada boljom izolacijom do zgrada sa alternativnim materijalima koji su manje intenzivni, kao što je drvo.
Neke zgrade doslovno postaju zelenije. U Milanu je italijanski arhitekta Stefano Boeri kreirao kule prekrivene drvećem i žbunjem, a otkrio je sličan dizajn i za kule u Dubaiju.
Ali zgrade postaju sve više i bogatije, barem delimično da bi se zadovoljila potražnja zbog brze urbanizacije, koja je oterala ljude u gradove, gde ograničen prostor može da znači da je najbolji način za izgradnju - gradnja u visinu.
Između 1900. i 1999. širom sveta je izgrađeno 235 zgrada viših od 200 metara, rekao je Danijel Šafarik iz Saveta za visoke zgrade i urbana staništa. Samo prošle godine je izgrađeno 179 objekata te visine i viših.
Kada su u pitanju strukture za skladištenje gravitacione energije, što je više, to bolje. Veoma visoka struktura za skladištenje energije gravitacije mogla bi da nadoknadi svoj otelotvoreni ugljenik - od konstrukcije i materijala - u roku od dve do četiri godine.
"Ako ionako idete visoko u gradnju, mi se samo oslanjamo na to“, rekao je Piconi.
SOM i Energy Vault sada traže razvojne partnere da svoj dizajn pretvore u stvarnost. Kredibilitet SOM-a u među graditeljima visokih zgrada "pomoći će u rešavanju izazova izgradnje prve zgrade", rekao je Piconi.
Komentari (0)