Euronews Centar o štetnom uticaju Tiktoka na mentalno zdravlje: Posle koliko vremena korisnici postaju zavisni

Društvene mreže su digitalna zamka koje velike kompanije postavljaju pred mlade. Uvek im je profit ispred mentalnog zdravlja korisnika. Fejsbuk, X, Tiktok, Instagram, Snepčet dele naše društvo i promovišu govor mržnje i nasilje. Koliko puta ste samo čuli ove i slične navode? Ali koliko je zapravo još potrebno dokaza da bismo shvatili činjenicu koja je pred našim očima?

Društvene mreže ozbiljno ugrožavaju zdravlje svojih korisnika, posebno mladih ljudi. Naravno, velike tehnološke kompanije koje su vlasnice društvenih mreža negiraju ili ublažuju ove navode i ignorišu dokaze. Ali demantuje ih jedna prosta činjenica - sve one zarađuju sve više i više novca, dok deca provode sve više i više vremena pred ekranima.

Ukupno 13 američkih država i Distrikt Kolumbija tužili su kompaniju TikTok, tvrdeći da platforma nanosi štetu mladim korisnicima. 

Na tom suđenju su do javnosti dospela dokumenta, na oko 30 stranica, koja su prethodno trebalo da ostanu zaštićena od javnosti. 

Tanjug/AP/Damian Dovarganes

A ono što su ta dokumenta pokazala moglo bi da zabrine mnoge. U pitanju je interno istraživanje Tiktoka koje pokazuje da kompulzivno korišćenje njihove aplikacije dovodi do niza negativnih efekata na mentalno zdravlje. 

U to su uključeni gubitak analitičkih veština, lošija memorija, smanjena sposobnost stavljanja stvari u kontekst, otežano komuniciranje na kompleksnije teme, smanjena empatija i povećana anksioznost. 

Kada postajemo zavisni?

Tiktok je bio svestan svih ovih stvari, ali je politika kompanije bila takva da pokušava da što duže zadrži mlade korisnike na toj društvenoj mreži. 

Ovi dokumenti prenose i citate pojedinih menadžera Tiktoka koji su rekli da njihov cilj nije da smanje vreme provedeno na aplikaciji, a drugi menadžer Tiktoka dodao je da je cilj doprineti povećanju dnevno aktivnih korisnika i njihovom zadržavanju na toj platformi. 

Posebno zastrašujuće zvuči podatak da je Tiktok potpuno svestan kolika je tačna količina videa potrebna da se pogleda na toj društvenoj mreži u relativno kratkom vremenskom periodu da bi korisnik postao "potpuno njihov".

Tanjug/AP/Michael Dwyer

Naime, u pitanju je 260 video snimaka za oko 35 minuta, nakon toga korisnik će verovatno postati zavistan od platforme.

U ovim dokumentima se ističe da su čelnici Tiktoka otvoreno govorili o mnogim štetnim posledicama svoje platforme na decu i na mlađe osobe. 

Posebno se u tom kontekstu pominju takozvani "beauty filteri" koje korisnici mogu da stave na video snimke. Nakon tih filtera izgledali bi i mršaviji i mlađi ili bi imali punije usne i veće oči. 

I upravo ti filteri nanose tegobe i pogoršavaju mentalno stanje njihovih mlađih korisnika, navodi se u dokumentima.

Sličan slučaj i kod kompanije Meta

Iako vam se čini da ste možda već sve ovo čuli, pre tri godine su pojedini uzbunjivači otkrili slična dokumenta kompanije Meta koja se odnose na Fejsbuk i Instagram i koja takođe pokazuju da kompanija Marka Zakerberga zna do u detalj da njegove platforme uzrokuju štetu kod mladih korisnika.

Instagram pogoršava psihološke probleme kod gotovo trećine tinejdžerki koje su izložene bezbrojnim slikama idealnih ženskih tela. 

Tinejdžeri, u tim dokumentima otvoreno krive Instagram za povećanje anksioznosti i depresije, govori se o pritisku da na društvene mreže postavljaju svoje najbolje trenutke i da izgledaju savršeno, i sve to dovodi ove mlade ljude u depresiju, u smanjenje samopouzdanja i u brojne druge poremećaje.

Tanjug/AP/Richard Drew

Metini uzbunjivači takođe su otkrili da je jedno od osmoro dece, samo u ovoj godini, a koja su mlađa od 16 godina, prijavilo neželjene seksualne kontakte na Instagramu, a takođe na tim svedočenjima pred američkom javnošću poručeno je da kompanije znaju, a u ovom slučaju reč je o kompaniji Meta, da je njihov proizvod štetan za tinejdžere. 

Aplikacije poput Fejsbuka i Tiktoka sve više koriste i veštačku inteligenciju i to kako bi napravili algoritme koji su usmereni ka ponašanju korisnika, a ne prema njihovim društvenim vezama. 

I pomalo neverovatno zvuči, ali sve ove društvene mreže imaju ograničenja za korisnike, na osnovu kojih oni moraju biti stariji od 13 godina da bi uopšte otvorili nalog, a pojedine društvene mreže imaju i dodatna ograničenja.

Psihijatar Grujičić: Zabeležen porast mentalnih poremećaja kod mladih

Za psihijatra Roberta Grujičića ovi podaci zvuče "realno i u skladu sa onim što vidimo u našoj svakodnevnoj praksi", te da se radi o gorućoj temi u poslednjih pet godina.

"Nekako smo imali taj jedan veliki zalet korišćenja društvenih mreža u prvih deset godina kako su se javile i tek sada nekako primećujemo sve ove negativne stvari i mnogo ovih podataka zvuči poznato zato što s vremena na vreme izađu neki od ovih podataka za koje mi znamo da su prisutni. Čujemo i od naših pacijenata i klijenata koji dolaze kod nas po pomoć, mada, nažalost, čujemo ih u onom trenutku samo kada se već šteta desi", kaže za Euronews Srbija psihijatar Grujičić.

Euronews

Naglašava da se usled toga dešava porast mentalnih poremećaja kod mladih, čemu svedoči svakodnevna klinička praksa. 

"Ljudi su mnogo osvešćeni po pitanju mentalnog zdravlja i tome su društvene mreže doprinele. I to je jedna od pozitivnih stvari koje su društvene mreže donele sa svojom globalnom komunikacijom i umreženošću, da mi sada mnogo lakše prepoznajemo i imamo mlade osobe sada po prvi put u poslednjih pet do 10 godina koje će doći i reći: 'Ja imam simptome te i te bolesti, kao što je depresija, imam anksioznost', da se izražavaju nekim stručnim rečnikom i počinju da prepoznaju neke tegobe. Međutim, uvek je to mač sa dve oštrice. Ja se slažem sa svim ovim navodima koje je sprovela interna istraga Tiktoka, ali u tim situacijama, uglavnom, u pozadini leži jedna neumerenost u korišćenju", ukazuje Grujičić. 

Radunović: Društvene mreže zarađuju na našoj pažnji

S druge strane, za stručnjaka za sajber sigurnost iz Diplo fondacije Vladimira Radunovića ovi podaci takođe nisu iznenađujući, imajući u vidu da, kako kaže, nijedna od tih platformi nije napravljena da deci bude bolje, već su napravljene da zarađuju pare.

"Ako su one prethodne platforme još uvek zarađivale na našim podacima, društvene mreže, zarađuju na našoj pažnji. To je ono što oni kupuju, kupuju pažnju od nas. I što duže ste vi dalje od ekrana, to se oni više trude da vas prate. Da vam ponekad izbace neku notifikaciju, nešto zanimljivo. Da se ponovo aktivirate, prosto, to je biznis model. To ne treba da nas iznenađuje. Ono što možda treba da nas ponuka, da se sad zapitamo - šta sada radimo s tim i da li imamo mehanizme da ih nekako upregnemo i da počnu da rade više za javno dobro nego za svoje interese", ukazuje naš sagovornik.

Euronews

Upitan, da li su društvene mreže uopšte sigurne kada je reč o zaštiti podataka za najmlađe, Radunović objašnjava da se radi o vrlo važnom elementu, te da nema mnogo razlika između Tiktoka i Fejsbuka i Instagrama. 

"Ti podaci će da se koriste pa će da se koriste. Kako će da se koriste, to je opet pitanje marketinškog biznis modela pre nego bilo kakve regulative. Još uvek ima progresa tu, ali poruka za sve, pogotovo za mlade - sve što radite onlajn, a gotovo sve danas na telefonu je zapravo onlajn, računajte da se skupljaju informacije o vama i da te informacije naravno će biti negde uskladištene, korišćene za nešto, i naravno sačuvane dosta dugo, time samo širite deliće sebe po internetu koje nikada ne možete da sakupite", apeluje stručnjak za sajber bezbednost. 

Kompletno gostovanje Roberta Grujičića i Vladimira Radunovića u emesiji Euronews Centar možete pogledati ispod. 

U drugom delu emisije, po nazivom "Prompt nedelje", gostovao je Aleksandar Linc-Đorđević koji je član Saveta za veštačku inteligenciju Vlade Srbije, a koji je govorio o tome na koje načine država Srbija koristi veštačku inteligenciju u naučne svrhe, da li su jezički modeli dovoljno "hranjeni" podacima na srpskom jeziku i čemu služi "super računar" u Kragujevcu.

Detaljnjine o tome možete pogledati u ODVOJENOM TEKSTU.