Kinesko "veštačko Sunce" oborilo rekord - značajan korak ka čistoj energiji

U decembru 2019. godine godine Kina je otkrila da pokreće projekat “veštačkog Sunca”, nuklearnog fuzionog reaktora koji je zamišljen tako da bude izvor čiste energije. Potom je u decembru 2020. godine naprava nazvana HL-2M Tokamak prvi put krenula da radi. Sada je objavljeno da je “veštačko Sunce” oborilo svetski rekord dostignuvši temperaturu od 216 miliona stepeni Farenhajta (120 miliona stepeni Celzijusa) i to 101 sekundu.  

Temperaturu od 288 miliona stepeni po Farenhajtovoj skali dostiglo je na 20 sekundi, objavio je kineski Global Times.  

Prethodni rekord iznosio je 180 miliona stepeni Farenhajta u periodu od 100 sekundi, i to je bilo veliko dostignuće.  

Direktor odeljenja za fiziku na Univerzitetu za nauku i tehnologiju u Šendženu je rekao da je novi rekord veliki korak ka tome da se temperatura održi na stabilnom nivou u dužem periodu. Istakao je da je to potrebno da bi reaktor funkcionisao.  

Međutim, Lin Bođiang, direktor kineskog Centra za energetsko-ekonomska istraživanja na Sjamen univerzitetu, rekao je za Global Times da smo još uvek 30 godina daleko od funkcionalnog veštačkog Sunca.  

“To je više tehnologija za budućnost koja je krucijalna za kineski zeleni razvoj”, dodao je.  

Ono što je sigurno je da, kada tehnologija bude usavšrena, potpuno će promeniti energetsko okruženje. Nuklerana fuzija ima moć da obezbedi skoro neograničenu čistu energiju za relativno malu cenu.  

Korak ka snu o čistoj energiji

Plazma veštačkog Sunca uglavnom se sastoji od elektrona i jona. Ono bi trebalo da Kinu približi ostvarenju sna o čistoj energiji. Napravljeno je tako da imitira prirodne reakcije na Suncu koristeći vodonik i deuterijum.  

Za stvaranje ogromne toplote i snage koristi se moćno magnetno polje.

Reaktor se nalazi u jugozapadnoj provinciji Sečuan. 

Projekat je deo kineskog učešća u Međunarodnom termonuklearnom eksperimentalnom reaktoru (ITER) sa sedištem u Francuskoj. ITER je najveći svetski projekat nuklearne fuzije i košta oko 20 milijardi evra.  Uključuje 35 zemalja i očekuje se da bude završen 2025. godine.