Čovečanstvo je korak bliže beskonačnoj čistoj energiji: Naučnici ostvarili dosad neviđen uspeh

Komentari

Autor: BBC

16/02/2024

20:35

Čovečanstvo je korak bliže beskonačnoj čistoj energiji: Naučnici ostvarili dosad neviđen uspeh - Copyright AP/NASA

veličina teksta

Aa Aa

Naučni eksperiment sa nuklearnom fuzijom proizveo je više energije nego ikada ranije i doveo čovečanstvo korak bliže snu o neograničenoj čistoj energiji.

Novi svetski rekord postavljen je u laboratoriji JET sa sedištem u Velikoj Britaniji, piše BBC.

Nuklearna fuzija je proces koji se dešava unutar zvezda poput našeg Sunca, a naučnici veruju da može da proizvede ogromne količine energije bez zagrevanja atmosfere emisijom gasova staklene bašte.

Evropski naučnici koji rade u britanskoj laboratoriji nisu krili optimizam, otkrivši da su "postigli stvari koje nikada ranije nisu uradili“. Rezultat je došao kao nagrada posle 40 godina istraživanja nuklearne fuzije.

Nuklearna fuzija je proces koji proivodi energiju Sunca. Deluje tako što zagreva i sabija sićušne čestice kako bi formirale jednu težu česticu, oslobađa korisnu energiju.

Ako se uspešno primeni u komercijalne svrhe, fuzija bi mogla da proizvede beskrajne količine čiste energije bez emisije ugljenika. Povrh toga, ne oslanja se na milost i nemilost prirode, kao što je slučaj sa solarnom i energijom vetra.

Međutim, taj proces nije jednostavan, kaže dr Aneka Kan, naučna saradnica za nuklearnu fuziju, Univerziteta u Mančesteru.

„Da bi se atomi spojili na Zemlji, potrebne su nam temperature deset puta toplije od Sunca, oko 100 miliona Celzijusa, a potrebna nam je dovoljno velika gustina atoma tokom dovoljno dugog vremena“, objasnila je ona.

Eksperiment je proizveo 69 megadžula energije tokom pet sekundi. To je dovoljno da napaja bojler za samo četiri do pet toplih kupki.

Jasno je da smo još daleko od elektrana sa nuklearnom fuzijom, ali je sa svakim eksperimentom ta vizija iz naučne fantastike pomalo bliža realnosti.

Profesor Stjuart Mangles, šef Zajednice za istraživanje svemira, plazme i klime, Imperijalnog koledža u Londonu, rekao je da su novi rezultati veoma uzbudljivi.

„Ovaj rezultat zaista naglašava moć međunarodne saradnje. Ovi rezultati ne bi bili mogući bez rada stotina naučnika i inženjera iz cele Evrope", kazao je on, prenosi britanski javni servis.

Zajedničko evropsko Torus (JET) postrojenje, izgrađeno je u Kalhamu u Oksfordu kasnih 1970-ih i do kraja prošle godine bilo je najnapredniji eksperimentalni fuzioni reaktor na svetu. Svi eksperimenti su prekinuti u decembru.

Iako se nalazi u Velikoj Britaniji, finansirano je pretežno iz programa nuklearnih istraživanja EU Euratom, a njime upravlja Agencija za atomsku energiju Ujedinjenog Kraljevstva (UKAEA). Za četiri decenije ugostilo je naučnike iz Velike Britanije, Evrope, Švajcarske i Ukrajine.

Reaktor je trebalo da bude u funkciji samo jednu deceniju, ali ponovljeni uspešni eksperimenti su produžili njegov život. Danas objavljen rezultat je trostruko veći od onoga što je postignuto na sličnim testovima 1997. godine.

Profesor Ambrođo Fasoli, programski menadžer u "EUROfusion-u", rekao je da uspešna demonstracija uliva veće veće poverenje u razvoj fuzione energije.

"Pored postavljanja novog rekorda, postigli smo stvari koje nikada ranije nismo uradili i produbili naše razumevanje fizike fuzije", ističe on.

Oglasio se i britanski ministar za nuklearnu energiju i mreže Endrju Bouvi rekavši da je fuziona energija bliža nego ikad zahvaljujući međunarodnom tim naučnika i inženjera u Oksfordširu.

Ipak, buduća uloga Velike Britanije u evropskim istraživanjima fuzije je nejasna. Od Bregzita, Velika Britanija je bila isključena iz programa Euratom, a prošle godine vlada je donela odluku da se ne pridruži ponovo.

Umesto toga, vlada je rekla da će posvetiti 650 miliona funti nacionalnim istraživačkim programima.

Euratomov naslednik JET-a je objekat pod nazivom ITER koji će biti smešten u Francuskoj. Prvobitno planirano da bude otvoren 2016. i košta oko pet milijardi evra, ali se njegova cena od tada otprilike učetvorostručila. Početak rada pomeren na 2025, dok se eksperimenti u punom obimu sada se ne predviđaju do 2035. godine.

Iako nije dat razlog za odluku britanske vlade da se ne priključi Euratomu, veruje se da su odlaganja ITER-a odigrala ulogu. U to vreme je portparol Odeljenja za energetsku bezbednost i Net Zero rekao: „S obzirom na kašnjenje u pridruživanju i smer kretanja ovih programa EU, alternativni pristup daje Velikoj Britaniji najbolju priliku da isporuči našu strategiju fuzije“.

Tokom svečanog objavljivanja rekorda u četvrtak, Ijan Čepman iz UKAEA je rekao da su još uvek u toku razgovori sa evropskim partnerima kako bi se utvrdilo kako bi Velika Britanija mogla da bude uključena u ITER u budućnosti.

Vlada u Londonu se sada nada da će izgraditi prvu fuzionu elektranu na svetu u Notingemširu 2040-ih.