Bitkoin, valuta budućnosti ili tehnologija koja zagađuje planetu

Bitkoin je do skoro bila nepoznata reč, ali danas ne prođe ni dan a da se ne pomene u udarnim naslovima. Ipak, ma koliko se pisalo o njemu, mnogim ljudima ti naslovi samo prođu pred očima jer ne trguju kriptovalutama niti ih sakupljaju pa im te informacije nisu od velikog značaja. Međutim, Bitkoin iz dana u dan dobija na popularnosti dok ga mnogi smatraju kao budućnost finansija koja će imati velikog uticaja i na nas obične građane.

Iako se i o njemu priča kao nečemu što fizički postoji, Bitkoin je virtuelna valuta, kriptovaluta, iza koje ne stoji banka niti neka država i omogućava da ga korisnici troše anonimno.

Novčići Bitkoina se skupljaju “rudarenjem“ tako što električnu energiju vašeg računara pozajmljujete drugim korisnicima kako bi verifikovali svoje transakcije koje koriste blokčejn tehnologiju, dok za nagradu dobijate bitkoine. 

Pixabay

Novčiće bitkoina možete da kupite ili prodate za američke dolare i druge valute koje se koriste u klasičnim bankarskim transakcijama. Bitkoin je toliko popularan da ga mnoge kompanije koriste kao sredstvo plaćanja, ali još nije toliko popularan jer se mnoge firme drže tradicionalnog načina poslovanja i plaćanja.

Bitkoin je u suštini, linija kompjuterskog koda koji se digitalno potpisuje svaki put kad se razmenjuje među korisnicima. Transakcije mogu da budu anonimne što olakšava njegov prenos širom sveta. Zbog toga je popularan kod tehnoloških zaluđenika ali, primamljiv je i kriminalacima.

Bitkoini se skladište u digitalnom novčaniku koji može da bude na mreži (recimo na Coinbase), dok može da se skladišti i van mreže, na hard diskovima koji koriste specijalni softver za rad. Prema podacima sa berze za razmenu kriptovaluta, postoji oko 18,7 milona bitkoina koje je u opticaju, dok se predviđa da će najviše da bude stvoreno 21 miliona Bitkoina. Ali te podatke treba uzeti sa rezervom jer postoji još dosta nedoumica oko ove kriptovalute.

Bitkoin je nastao 2009. godine, najverovatnije ga je stvorila grupa ljudi koji su radili pod imenom Satoši Nakamoto. Za kratko vreme prisvojili su ga tehnološki entuzijasti, dok je njegova popularnost počela da se širi po celom svetu.

Ovu kriptovalutu mogu da koriste svi, mogu da je kupuju i prodaju preko platformi za razmenu kriptovaluta i drugih aplikacija. Međutim, ako nemate dosta novca na računu teško da ćete danas moći da kupite ijedan bitkoin. Mada, mogli bi da kupute jedan delić bitkoina. Postoje male količine bittkoina koji se zovu Satoši i svaki vredi 0.00000001 bitkoina.

Pixabay

BNY Melon, jedna od najstarijih banaka u SAD objavila je u februaru da će u svoje poslovanje da uvrsti i kriptovalute, dok Bitkoin velike simpatije dobija i od Džeka Dorsija, direktora Tvitera. Čak je uprava  Masterkarda objavila da će početi da podržava upotrebu kriptovaluta.

Bitkoin je postao popularan toliko da se dnevno obavi čak 300.000 transakcija, tako bar kažu podaci sa sajta blockchain.info. Ipak, ta popularnost je i dalje mala u odnosu na broj dnevnih transakcija koje se obave novcem i kreditnim karticama.

Postoji dosta skepticizma oko upotrebe bitkoina. Mnogo je lakše pratiti promene njegove cene nego shvatiti kolika je njegova stvarna vrednost. To je glavni razlog što su mnoge institucije i eksperti skeptični kada je u pitanju upotreba kriptovaluta. Kriptovalute bi trebale da budu zamena za papirni novac ali se to još nije desilo. 

Tržište kriprovaluta je veoma nestabilno jer trpi uticaje sa strane, nedavno je Ilon Mask, vlasnik Tesle iskoristio Tviter kako bi svojim objavama uticao na visinu cene kriptovaluta.

Mask je u  februaru izjavio da će Tesla investirati 1.5 milijardi dolara u Bitkoin. Sledećeg meseca kompanija Tesla je počela da prima Bitkoin kao sredstvo plaćanja. Ove odluke su uticale na rast cene Bitkoina, dok je Mask promovisao i drugu kriptovalutu, Dodžkoin.

Ipak, kako je uvećao vrednost Bitkoina, tako ju je u umanjio jer je za kratko vreme izjavio da će Tesla prestati da prima Bitkoin kao sredstvo plaćanja jer postoje određene opasnosti po životno okruženje koje mogu da se prouzrokuju rudarenjem Bitkoina. Svojom izjavio Mask je učinio da vrednost Bitkoina padne sa 50.000 dolara na 42.000.

Unsplash

U studiji iz 2019. godine Tehnički fakultet iz Minhena  i Institut za tehnologiju iz Masačuseca došli su do podataka da mreža rudarenja Bitkoina stvara veliku količinu ugljen-dioksida koji je jednak visini zagađenja koje stvori jedna država (npr. Šri Lanka).

Međutim, Univerzitet u Kembridžu je prošle godine došao do podataka da oko 39 odsto rudarenja kriptovaluta dolazi korišćenjem obnovljive energije, pre svega energije koju stvaraju hidrocentrale.

Za rudarenje je potrebna velika količina električne energije kako bi mogli da se snabdevaju superračunari koji stvaraju  bitkoine.

U Kini u kojoj se najviše rudari Bitkoin, korisnici obično koriste električnu energiju koja se stvara u termocentralama koje rade na ugalj.