Igre 
Hoće li će nam veštačka inteligencija oteti posao ili stvoriti nove prilike: Ekonomisti došli do iznenađujućeg zaključka
Komentari07/01/2024
-10:00
Masovna implementacija veštake inteligencije (AI) u razne sfere života izazvala je strepnju kod mnogih zaposlenih da će ih nova tehnološka revolucija učiniti nepotrebnim i naterati da se u potpunosti prekvalifikuju.
Naravno, svima odmah na pamet padaju primeri iz istorije i nije teško zamisliti da će neki od nas postati novi vunovlačari, potkivači ili fenjeraši, ali novo istraživanje Evropske centralne banke (ECB) nudi poprilično drugačiju prognozu.
U analizi pod naslovom "Izveštaji da će AI okončati ljudski rad možda su znatno preuveličani" navodi se da bi širenje veštačke inteligencije i srodnih ehnologija moglo da dovede do povećanja broja zaposlenih, ali do smanjenja plata .
Ekonomisti su do ovog zaključka došli na osnovu podataka iz 16 evropskih zemalja uzetih između 2011. i 2019. godine.
"Tokom procvata dubokog učenja (deep learning) 2010-ih, zanimanja koja su potencijalno više izložena tehnologijama baziranim na veštačkoj inteligenciji zapravo su povećala svoj udeo u zaposlenosti u Evropi", navodi se u istraživanje, mada stručnjaci priznaju da nisu sigurni da li će tako ostati u budućnosti.
Unsplash
Udeo zaposlenosti u privrednim sektorima koji su najizloženiji veštačkoj inteligenciji porastao je, prema istraživanju ECB, pri čemu su visokokvalifikovane pozicije, a posebno one koje zauzimaju mlađi radnici, zabeležile najveći rast. Istraživanje je pokazalo da izloženost veštačkoj inteligenciji duplira šanse za uspeh zaposlenima u najmlađoj trećini populacije.
Međutim, najmanje jedna studija citirana u radu pokazala je da su pojedini poslodavci u tim sektorima izloženim veštačkoj inteligenciji smanjili zapošljavanje za pozicije koje nisu povezane sa AI, kao i ukupan broj zaposlenih. Uticaj na poslove sa niskim i srednjim kvalifikacijama bio je manje izražen, bez naznaka da softver zamenjuje tradicionalno teške pozicije, iako su ranije studije sugerisale da su mnogi od ovih poslova možda izgubljeni prethodnih godina zbog manje naprednih oblika automatizacije.
Povezane vesti
Dok dve od tri studije ispitane u radu nisu pokazale značajnu vezu između izloženosti veštačkoj inteligenciji i plata, treća je otkrila "neutralne do blago negativne uticaje" na zarade, otkrivajući da su zanimanja najviše izložena veštačkoj inteligenciji pokazala slabiji rast plata od onih koja su izolovana od AI tehnologije.
Autori priznaju da je stepen poremećaja tržišta rada usled veštačke inteligencije značajno varirao između zemalja, pri čemu je na neke, u radu se ne navodi koje, negativno uticala automatizacija omogućena uz pomoć AI, za razliku od šireg trenda.
Nepredvidiv razvoj i usvajanje veštačke inteligencije i srodnih tehnologija sugeriše da "veći deo njihovog uticaja na zapošljavanje i plate, a samim tim i na rast i jednakost primanja tek treba da se vidi", navode istraživači.
Treba imati u vidu da ECB ima dobar razlog za promociju svetle budućnosti uz veštačku inteligenciju, nakon što je u septembru objavila da će istražiti upotrebu tehnologije u ekonomskom modeliranju i prikupljanju podataka. AI bi navodno trebalo da utiče na sve oblasti, od rutinskih ekonomskih analiza do kritičnih procesa donošenja odluka.
Direktor usluga ECB Mirjiam Mufakir obećala je tada da će "ubrzati" usvajanje AI tehnologije u svim aplikacijama kako bi ECB ostala "moderna i inovativna", istovremeno čuvajući privatnost i druga zakonom garantovana prava svih.
AI već utiče na razna zanimanja, od kamiondžija do programera
Drugačiju prognozu budućnosti ima jedna od najvećih kompanija za zapošljavanje na svetu Indeed.com. Prema njihovom izveštaju objavljenom 28. novembra gotovo svi poslovi u SAD, od vozača kamiona, preko negovatelja dece, do programera softvera, uključuju veštine koje se mogu obaviti ili barem dopuniti generativnom veštačkom inteligencijom (GenAI), prenosi Glas Amerike. Ipak, ni ovi eksperti ne misle da je veštačka inteligencija spremna da masovno "otima poslove".
GenAI je veštačka inteligencija koja može da generiše visokokvalitetan sadržaj na osnovu ulaznih podataka koji se koriste za njegovu obuku.
Povezane vesti
"Veštačka inteligencija će verovatno u određenoj meri dotaći svaki deo svakog posla", kaže Kori Štale, ekonomista Indeed.com.
Izveštaj otkriva da se gotovo svaki peti posao (19,7 odsto) poput IT operacija, matematike i informacionog dizajna, suočava sa najvišim stepenom rizika da trpi posledice od razvoja veštačke inteligencije, jer najmanje 80 procenata radnih veština koje te pozicije zahtevaju može razumno dobro obaviti GenAI.
Ipak, sve to ne znači da će takve poslove na kraju preuzeti roboti.
Povezane vesti
"Važno je prepoznati da, generalno, ove tehnologije ne utiču na celokupna zanimanja. Zapravo je vrlo retko da će se robot pojaviti, sesti na nečije mesto i raditi sve što neko radi na svom poslu", kaže Majkl Čui iz kompanije Globalni institut Mekinski, koji istražuje uticaj tehnologije i inovacija na biznise, ekonomiju i društvo.
profimedia
Istraživači kompanije Indeed.com analizirali su više od 55 miliona oglasa za posao i otkrili da GenAI može pokriti 50 odsto do skoro 80 odsto veština potrebnih u 45,7 procenata tih oglasa. U 34,6 posto navedenih poslova, GenAI može da obavlja manje od 50 odsto veština.
Poslovi koji zahtevaju ručni rad ili lični dodir, kao što su medicinska ili veterinarska njega, verovatno su najmanje pogođeni vještačkom inteligencijom, navodi se u izveštaju.
U prošlosti je tehnološki napredak najviše uticao na ručni rad. Međutim, očekuje se da će GenAI imati najveće posledice na takozvane radnike iz oblasti znanja, generalno definisane kao ljudi koji stvaraju znanje ili razmišljanjem zarađuju za život.
Ali, za sada se čini da veštačka inteligencija nije spremna da nekome ukrade posao.
"Postoji vrlo mali broj poslova koje veštačka inteligencija može u potpunosti obavljati. Čak i u poslovima gde ona može pokiti mnoge veštine, još uvek postoje aspekti tih poslova koje veštačka inteligencija ne može da obavi", kaže Štale.
Komentari (0)