Igre 
Od života u bordelu do veza s mafijom: 10 manje poznatih činjenica o životu Edit Pjaf
Komentari10/10/2021
-19:18
Na današnji dan pre 59 godina umrla je Edit Pjaf, jedna od najvećih ikona francuske muzičke scene.
Njen život bio je obeležen tugom i tragedijom, ali i slavom i glamurom i bio toliko neobičan, da je mitove o njoj, teško razlikovati od biografskih činjenica.
Ovo su neke od njih:
1. Edit Pjaf je odrastala u bordelu
Edit Pjaf rođena je u siromašnom predgrađu Pariza, Belvilu, u porodici cirkuskih izvođača. Majka, koja je bila pevačica, napustila ju je kada je imala samo dva meseca i od tada je dve godine živela sa bakom sa majčine strane u vrlo teškim uslovima.
Prema biografiji legendarne pevačice koju je pisala Kerolin Burk, kada se njen otac vratio sa fronta u Prvom svetskom ratu i video kako živi njegova ćerka, predao ju je na čuvanje svojoj majci, koja je imala svoj bordel.
2. Kao dete je počela da peva na ulicama Pariza
U osmoj godini života Pjaf je otišla da živi da ocem. Neko vreme su putovali sa cirkusom, a onda su počeli samostalno da nastupaju na ulicama. Međutim, ona je i ranije pevala, najčešće obilazeći pariske lokale.
Zbog teške upale rožnjače, bila je slabovida i sve dok joj jedan lekar nije pomogao, ona se oslanjala na druga čula, a to joj je, kako je i sama tvrdila, pomoglo da bolje peva. Čak je i kasnije, kada joj se vid vratio, govorila da "kada želi da razume pesmu i oseti je, uvek zatvara oči".
Povezane vesti
Vremenom je osmislila svoj repertoar pesama i u 16. godini nastupala je bez oca. Našla je još jednu akrobatkinju, devojčicu po imenu Momona, s kojom je obilazila ulice i vojne barake. U sedamnaestoj godini je sa dečkom Lujem Duponom dobila svoje prvo i jedino dete, sina Marsela koji je umro dve godine kasnije od meningitisa.
3. Bila je optužena za ubistvo
Pevajući u blizini Trijumfalnog luka, jedan prolaznik čuo je Edit Pjaf kako peva "Comme un Moineau", što bi u prevodu značilo "Kao vrabac". Taj prolaznik bio je Luj Leple, vlasnik lokalnog kabarea u Šanzelileu, koji joj je ponudio da peva kod njega za 40 franaka po nastupu. On joj je dao scensko ime "La Mome Piaf" ("Mali vrabac").
Za samo godinu dana postala je senzacija. Njeno ime bilo je svuda u novinama, a pevala je i na radiju, dobila angažmane u filmovima i ponudu za snimanje albuma.
profimedia/LECOEUVRE PHOTOTHEQUE
Međutim, dok je bila u Kanu na jednoj dobrotvornoj večeri, Leple je opljačkan i ubijen u Parizu. Iako nije bila ni blizu mesta zločina, Pjaf je privedena i ispitana kao osumnjičena.
Naime, policija je zbog njenih bliskih veza sa mafijom Pariza, na čiju je zaštitu računala dok je pevala na manje prestižnim mestima, sumnjala da je upravo ona dovela u opasnost Leplea. Iako se ispostavilo da je nedužna, to je ostavilo mrlju na njenoj karijeri.
4. Pomagala je Pokret otpora, ali su joj pripisivali šurovanje s Nacistima
Tridesetih godina, u vreme Velike depresije, karijera Edit Pjaf krenula je uzlaznom putanjom. Iako je delovalo da se svet oko nje raspada, ona se bavila sobom i svojim glasom.
"Odlučila sam da se uozbiljim i vredno radim da udovoljim mom dragom starom papa Lepleu", pisala je drugarici. Prekinula je sve veze s mafijom i angažovala tutora, tekstopisca Rejmonda Asoa. On ju je učio dikciji i lepom ponašanju, a pisao joj je i pesme i pomagao joj da se kloni lošeg društva.
Povezane vesti
U to vreme počela je da dobija ozbiljnije angažmane i snima nove pesme. Međutim, njen tutor je u avgustu 1939. mobilizovan, a u septembru je Nemačka objavila rat Francuskoj. Pjaf je, međutim, nastavila da radi.
Već naredne godine Žan Kokto napisao je dramu samo za nju i o njoj "Le Bel Indifferent", u kojoj je dobila glavnu u logu. Iako su Nacisti ubrzo zauzeli Pariz, njen rad im se dopadao i nisu je sprečavali da nastupa.
Međutim, to je bilo dovoljno da javnost na nju ne gleda blagonaklono. Nemački vojnici prisustvovali su njenim nastupima, a bila je popularna i kod visokih činovnika. Iako su je cenzori sprečavali da peva pesme jevrejskih tekstopisaca, neke od njih su uspevale da im promaknu. Na primer, u njenoj pesmi "Il n'est pas distingué" jedan stih glasi: "Ne podnosim Hitlera, Nacisti izgleda zaboravljaju da smo ih razbili u (Prvom svetskom) ratu".
Povezane vesti
Pjaf je takođe štitila dvojicu jevrejskih muzičara: Mihaela Elmera i Norberta Glancberga, kojima je pomogla da se sakriju. U njenoj kući skrivali su se mnogi Jevreji, a njena turneja po Francuskoj bila je prava mala tajna operacija, zahvaljujući kojoj su pravljeni lažni pasoši koji su mnogim vojnim zarobljenicima Francuzima pomogli da pobegnu.
5. Nije (odmah) uspela da osvoji američku publiku
Nakon rata formirani su specijalni paneli za preispitivanje, ko je od javnih ličnosti imao bliske kontakte sa Nacistima. Taj panel joj je jedno vreme zabranio da radi, ali je ona kasnije predala dokaze da je sve vreme pomagala Pokret otpora, pa je odluka povučena.
Pjaf je tada imala već 30 godina i bila je popularna i imućna, ali je ipak želela da udahne novi život svojoj karijeri, budući da je posleratno stanje u Francuskoj bilo vrlo teško. Kao i mnogi drugi francuski pevači, rešila je da okuša sreću u Americi, ali tamošnja publika nije imala sluha za njen stil.
Baš kad se spremala da ode iz Njujorka i vrati se u Francusku, jedan ugledni kritičar napisao je divan tekst o njenom nastupu, preporučivši publici da je obavezno posluša. Nakon te kritike, dobila je osmonedeljni angažman u "The Cafe Versailles" u Njujorku, klubu koji su posećivali poznati. Ostala je u Americi ukupno pet meseci.
6. Čovek njenog života poginuo je u avionskoj nesreći
Edit Pjaf imala je mnogo ljubavnika, a nakon afere sa čuvenim glumcem Džonom Garfildom u SAD, napisala je u svom dnevniku: "Nisam rođena da imam gomilu ljubavnika. Posle svake afere sam sve više zgađena. Želim jednu, pravu ljubav".
U to vreme zaljubila se u Marsela Serdana, francuskog boksera, koji je bio popularan i voljen koliko i Pjaf. Pošto je on bio oženjen i imao troje dece, pokušavali su da sakriju svoju vezu, ali su je ipak razotkrili francuski tabloidi.
Oboje su potekli iz siromaštva i poštovali jedno drugo zbog svega što su u životu uspeli da prevaziđu i ostvare uspešne karijere. Na vrhuncu njihove ljubavi, Pjaf je napisala svoju pesmu "Hymne à l’Amour". Godine 1949. dok je Pjaf bila u Americi, Serdan je u Njujorku imao meč sa Džejkom Lamotom. Planirao je da dođe brodom, ali ga je ona nagovorila da putuje avionom, kako bi više vremena proveli zajedno. Međutim, njegov avion srušio se kod Azorskih ostrva.
Pjaf je bila skrhana gubitkom, a te noći publici u "The Cafe Versailles" je rekla: "Večeras pevam za Marsela Serdana".
7. U prvi brak ušla je sasvim iznenada
Uprkos tome što je imala mnogo ljubavnika, prvi put se udala 1952. U to vreme, bila je u vezi sa čuvenim francuskim biciklistom Lujem Žerardinom, s kojim je navodno planirala brak. Međutim, upoznala je Žaka Pilsa, francuskog glumca i pevača i gotovo preko noći odlučila da će se ipak udati za njega.
Prema Independentu, vezu sa Žerardinom prekinula je pismom u kom je stajalo: "Kada budeš ovo čitao, već ću biti udata".
Naime, Pils je želeo da s njom radi na pesmi. Nakon što su svakodnevno bili zajedno na probama, par je objavio zajedničku turneju i veridbu.
Kasnije je Pilsova sestra Simon brinula o Pjaf kada je trpela bolove i pravila joj društvo u beskrajnim provodima. U to vreme je pevačica takođe bila na rehabilitaciji zbog zavisnosti od morfijuma i alkohola, a više puta je završila u bolnici zbog zdravstvenih problema.
Kada je njihov zajednički život postao pretežak, ona je uplovila u vezu sa tekstopiscem Žanom Drežakom i s njim putovala širom Sjedinjenih Američkih Država, Meksika i Južne Amerike. Po povratku u Pariz godinu dana kasnije, ona i Pils su se razveli.
8. Borila se sa zavisnošću od morfijuma
Pjaf je često mučio artritis, zbog čega je uzimala mnogo lekova. Međutim, nakon saobraćajne nesreće 1951. kada je polomila ruku i dva rebra, propisan joj je morfijum. Vrlo brzo je postala zavisna.
Pored morfijuma, počela je i da češće pije alkohol, naročito nakon smrti Serdana, čiju smrt nikad nije prebolela.
Uprkos zavisnosti i bolesti, Pjaf je nastavila da nastupa i u četrdesetim godinama života. Njen ljubavnik i kolega Žorž Mustaki rekao je jednom: "Mogla je da diše na sceni, tu je bila kod kuće. Stvorila je svoj svet. Ako je van scene bila bolesna, na njoj se osećala bolje".
Međutim, u dva navrata morala je da prekine nastup zbog iskašljavanja krvi. Hospitalizovana je i izgubila na težini, posle čega je mogla da nastupa tek sporadično, kad skupi snage.
9. "Non, je ne regrette rien" sumirala je njen život
Tokom perioda oporavka njeni prijatelji tekstopisac Mišel Vuker i kompozitor Šarl Dimon odsvirali su joj prvi put "Non, je ne regrette rien", koja je postala jedna od njenih najpoznatijih pesama.
Iako nije bila poslednja koju je snimila, sumirala je njen život, koji se bližio kraju. Nedugo pre smrti, udala se za 20 godina mlađeg pevača Teofanisa Lambukasa.
"Želela je da uradi nešto mitsko… da na samom kraju pokaže da je prihvatila ljubav, mladost, lepotu. Bila je veliki romantičar", rekao je jednom prilikom Dimon.
Pjaf je umrla od otkazivanja jetre 10. oktobra 1953. godine. Imala je samo 47 godina.
10. Katolička crkva nije želela da održi opelo na njenoj sahrani
Nakon smrti njegove bliske prijateljice, čuveni pisac Žan Kokto je rekao: "Edit Pjaf spalila je sebe u vatri sopstvene slave. Nikad nisam sreo nekoga ko je manje štitio sopstveni duh. Ona ništa nije štedela. Sve je davala". Kokto je umro samo dan posle nje, a Francuska je za samo dva dana izgubila dva velika umetnika.
Katolička crkva nije želela da održi opelo, jer se razvela i preudala, ali je uprkos tome imala veličanstven sprovod, a preko 100.000 ljudi satima je stajalo u redu kako bi prošlo pored njenog kovčega. Oko 40.000 ljudi pratilo je njenu sahranu na čuvenom groblju Per Lašez. Tek pedeset godina nakon njene smrti, Crkva je odobrila da se održi opelo za pokoj njene duše. Održano je u Crkvi Svetog Jovana Krstitelja u Belvilu, u kojoj je pevačica i krštena.
Edit Pjaf je za života, a i nakon njega, postala spomenik svega francuskog. U Parizu jedna ulica nosi njeno ime, a podignuta je i bronzana statua i muzej posvećen njenom životu.
U biografskom filmu "La Vie en Rose" igrala ju je Marion Kotijar koja je dobila Oskara za svoju ulogu. Na stotu godišnjicu od njenog rođenja, Nacionalna biblioteka Francuske organizovala je veliku izložbu sa fotografijama, pismima, tekstovima pesama i posterima legendarne pevačice. Tako je njen tragični ali i veličanstveni život, postao neizostavni deo francuske kulture.
Komentari (0)