Šest decenija od odlaska legendarnog pisca i novinara: Izbor fotografija iz neverovatnog života Ernesta Hemingveja

Navršilo se tačno šest decenija od odlaska Ernesta Hemingveja. Jedan od najcenjenijih američkih književnika 20. veka sam je sebi presudio. Stavio je lovačku pušku u usta, povukao obarač i prekratio sebi život. Imao je 67 godina. Pronašla ga je supruga Meri na pragu porodične kuće u malom američkom gradu Kečumu.

Ovaj bokser, alkoholičar, raspusnik i lovac, ali nadasve veliki pisac i novinar, napisao je neka od najpoznatijih proznih dela engleskog jezika, a njegov život i danas budi interesovanje i intrigira, podjednako kao i stranice koje je ispisao.

Nakon dve biografije napisane od strane njegovih sinova, dokumentaraca, ličnih pisama i ispovesti njegovih najbližih, Hemingvej ostaje enigma, urbana legenda minulog stoleća.

Nemirni duh i strahote Velikog rata

Rođen je kao Ernest Miler Hemingvej, 21. jula 1899. godine u predrgrađu Čikaga, kao najstariji sin u bogatoj porodici. Nemirnog i avanturističkog duha, po završetku srednje škole, odlučuje da vreme ne troši na univerzitetsko obrazovanje. Odlazi u Kanzas Siti i tamo počinje da radi kao reporter za list Star. I pre nego što je Amerika ušla u Prvi svetski rat, Hemingvej se prijavio da pomogne Crvenom krstu Francuske.

profimedia

Na italijanskom frontu, mladi Ernest će biti ranjen i svedočiće užasima i pogibijama, a tih jezivih scena godinama kasnije pokušavaće da "utopi" u alkoholu. U knjizi "Smrt u popodnevnim časovima" opisaće način na koji je njegova trupa prenosila delove raznesenih tela njihovih saboraca kako bi ih dostojanstveno pokopali.

Kada se vratio u Čikago, u tom periodu upoznaje Hedli, sa kojom se ubrzo venčao i preselio u Pariz. Živeće potom i u Torontu, a zbog afere sa Paulinom će se razvesti od Hedli. Iako je važio za nezgodnog, temperamentnog i grubog čoveka, bio je miljenik žena. I drugi brak okončao je zbog mlađe ljubavnice. Sa četvrtom suprugom Meri provešće najduže u braku, skoro 15 godina, a iz četiri braka dobio je trojicu sinova.

Sve to vreme, neće ga držati mesto. Putovaće i menjati mesto boravka. Ni preživljene strahote Velikog rata, neće ga sprečiti da bude ratni izveštač iz Španskog građanskog rata, a potom i Drugog svetskog rata.

Govorio je da mir nalazi samo kada piše.

"Ne postoji ništa što se može uporediti sa pisanjem. Sve što radiš jeste da sediš za pisaćom mašinom i krvariš", reči su Hemingveja.

profimedia

Jedno od njegovih najpoznatijih dela "Sunce se ponovo rađa" objavio je 1926. godine, a nakon toga i "Zbogom, oružje", "Snegovi Kilimandžara", "Imati i nemati" i "Za kim zvono zvoni".

Za roman "Starac i more" 1954. dobija Pulicerovu nagradu, a dve godine kasnije i Nobelovu nagradu za književnost.

Ceremoniji ove prestižne nagrade neće prisustvovati, jer je baš te 1954. preživeo dve avionske nesreće i u to vreme se oporavljao. Budući da je bio ljubitelj lova na krupnu divljač, Hemingvej je tih godina često odlazio u safari. Kada je pomenute godine sa suprugom Meri leteo iznad predela Afrike, avio se srušio. Srećom, oboje su preživeli sa lakšim telesnim povredama. Ali sutradan, ukrcavši se na drugi avion kojim će otići do mesta na kome mogu dobiti adekvatnu medicinsku pomoć, avion se zapalio. 

Petoro članova porodice Hemingvej presudilo sebi

A nesreće su bile sastavni deo života velikog književnika, podjednako kao i sama smrt. Čak petoro članova porodice Hemingvej je izvršilo samoubistvo, a mnogi od njih patili su od depresije, dijabetesa, bili zavisnici od alkohola i droga.

Ernest se bavio boksom, tukao se po kafanama i često bivao povređen u raznim nesrećama. I sam je patio od glavobolja, nesanice i depresije.

Kada su ga jednom prilikom pitali, izjavio je da ne žali za vremenom koje je, umesto da radi, proveo pucajući na lavove, loveći nacističke podmornice, pijući, jureći za ženama ili pričajući priče po barovima.

Iza sebe je ostavio 10 romana i više desetina zbirki pripovedaka i novela, koje su postale inspiracija i drugim stvaraocima.

Holivudski studio "Paramaunt" platio je Hemingveju tadašnjih 150.000 dolara za prava na snimanje filmske adaptacije romana "Za kim zvono zvoni", što je u tom trenutku bila najviša svota novca plaćena nekom piscu za dozvolu da se njegov roman ekranizuje.

Hemingvej je insistirao da glavne uloge dobiju Ingrid Bergman i Gari Kuper, s kojim se privatno družio i delio strast prema lovu.