Džim Morison: Pet decenija od smrti buntovnog pesnika

U jednom trosobnom stanu u Parizu, u kadi punoj vode, pre tačno pola veka, u subotu 3. jula 1971. stalo je srce Džima Morisona.

Njegova uspaničena devojka Pamela Kurson pozvala je njihove prijatelje Alana Roneja, fotografa koji ih je samo nekoliko dana ranije zajedno fotografisao u Parizu i rediteljku Agnes Vardu rekavši im da smesta dođu. Agnes je pozvala policiju i hitnu pomoć i zajedno sa Ronejem krenula ka Ulici Butrelji, ali Džimu više nije bilo spasa.

Autopsija nikad nije urađena, pa se tačan uzrok smrti ne zna, ali je poznato da je prethodno konzumirao heroin i, verovatno, još neke psihodelične supstance.

Međutim, ni tako tragičan kraj nije mogao da zaseni ono što je za samo 27 godina života i šest godina stvaranja sa grupom The Doors Džim uspeo da stvori i uđe u legendu.

Ljubav prema književnosti i filmu

Džimovo puno ime bilo je Džejms Daglas Morison. Rođen je u gradu Melburnu na Floridi 8. decembra 1943. u sred Drugog svetskog rata. Njegov otac Džordž Morison bio je kontraadmiral američke mornarice, a majka Klara sledila je svog muža na svim njegovim službenim putovanjima, tako da je 1947. sestru Anu Džim dobio u Novom Meksiku, a brata Endija godinu dana kasnije u Kaliforniji.

profimedia

Morisonovi su se selili ukupno šest puta tokom Džimovog školovanja, što mu nije ostavilo mnogo prostora za druženje sa vršnjacima. Zato se vrlo rano "sprijateljio" s knjigama. Prvu pesmu napisao je u desetoj godini života, a već kao srednjoškolac pesmu "Horse Latitudes" koja će se mnogo kasnije naći na albumu "Strange Days".

Bio je nestašan, ali natprosečno inteligentan, a nakon završetka srednje škole, od roditelja nije tražio automobil, nego kompletan opus Fridriha Ničea.

Budući da još nije mogao da se opredeli za usmerenje, upisao je osnovne studije na koledžu u Floridi i išao na časove psihologije, zaljubivši se tada u delo Elvisa Preslija. Zbog preglasne muzike, cimeri su ga izbacili iz sobe, pa je neko vreme živeo u kombiju parkiranom nadomak kampusa.

Posle godinu dana, shvatio je da želi da studira film. Primljen je na studije Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (UCLA), gde je došao pod raznovrsne uticaje u duhu tog vremena. Voleo je stvaralaštvo Antonena Artoa, francuskog dramaturga i reditelja, poznatog po teoriji o pozorištu okrutnosti, kao i ostatak SAD, slušao je britanske bendove u usponu Bitlse i Stounse i gledao italijanske i japanske filmove.

Morison počinje da snima svoje prve ekscentrične filmove. Oni se kolegama nisu nešto naročito dopadali, ali je izuzetak bio Rej Manzarek, koji je prepoznao u Morisonu njegov neobičan dar. Počeli su da se druže, a budući da je Rej bio stariji četiri godine, Džim je u njemu video figuru starijeg brata. Manzarek je tada sa braćom imao grupu Rick and the Ravens, koja je tražila nekoga ko će se na njihovom nastupu kao predgrupa na koncertu Sonija i Šer, pretvarati da svira gitaru. Naravno, angažovao je svog prijatelja Džima, kom se uloga izuzetno dopala.

Poglavlje The Doors

Mladići su ubrzo nakon toga diplomirali i Manzarek je planirao da ostane u Los Anđelesu, dok je Džim hteo da se preseli u Njujork i proba da nađe posao u filmskoj industriji.

Međutim, ostao je u Los Anđelesu živeći na krovu napuštene zgrade, drogirao se i pisao pesme. Kada ih je konačno pokazao Manzareku, ovaj je bio oduševljen i insistirao je da pokrenu svoj bend.

Grupi je trebalo ime, a Džim ga je već smislio: The Doors, po nazivu spiritualne i filozofske zbirke eseja Oldusa Haklsija "Vrata percepcije", u kojem je opisivao svoje testiranje različitih opijata pod medicinskim nadzorom.

profimedia

Nedugo potom priključili su im se gitarista Robi Kriger i bubnjar Džon Densmor. Četiri kreativca stvarala su muziku  koja se razlikovala od svega što se u tom trenutku moglo čuti, ne samo na lokalnoj sceni, nego i u svetu. Njihov rokenrol bio je daleko od dece cveća i "mira u svetu", a osnova njihove muzike koju je činio bluz, omogućila im je da ipak ostanu "nogama na zemlji" i da ne odlutaju u potpunu psihodeliju.

Već naredne godine, 1966. potpisali su ugovor sa kućom Elektra rekords i objavili svoj prvi album "The Doors" u januaru 1967.

Prvi singl "Break on Through (To the Other Side)", bio je osrednje prihvaćen, ali ih je zato drugi - "Light My Fire" katapultirao na prvo mesto Bilbordove liste.

Interesantna je anegdota vezana za tu pesmu. Organizatori emisije Eda Salivana zamolili su Morisona da tokom gostovanja kod njih izmeni rečenicu "girl we couldn't get much higher" iz te pesme, jer aludira na korišćenje narkotika. Iako se složio, Džim je u programu uživo ipak otpevao pesmu u originalu.

Šest albuma za šest godina

Morisonova mračna poezija i za to vreme nečuven scenski izraz, u kombinaciji sa jedinstvenim i eklektičnim melodijama, osvajali su publiku širom sveta.

Krajem 1967. objavili su još jedan album "Strange Days", nekoliko meseci kasnije "Waiting for the Sun", a usledile su i još tri ploče za naredne tri godine: "The Soft Parade" (1969), "Morrison Hotel" (1970) i "L. A. Woman" (1971).

Tokom tog kratkog perioda, Morisonov privatan život, ali i javni imidž koji je gradio, izmakli su kontroli. Alkoholizam i zavisnost od narkotika su se pogoršali i doveli do nasilnih ispada, od kojih je najgori bio na nastupu u Konektikatu 9. decembra 1967.

Morison je bio pijan i drogiran u bekstejdžu sa nekom devojkom, kada mu je prišao jedan policajac. Pevač je hteo da ga otera, ali ga je ovaj isprskao suzavcem. Besan i zaslepljen, izašao je na scenu i izgovorio salvu psovki i uvreda, zbog čega je uhapšen, a taj čin izazvao je pobunu u publici.

Na jednom drugom koncertu 1970. uhapšen je jer se navodno obnažio, ali su optužbe posthumno odbačene decenijama kasnije.

Njegov kolega, bubnjar Džon Densmor, koji je bio najvatreniji čuvar nasleđa The Doors, ispričao je za britanski Gardijan prošle godine da mu je teško padalo da vidi kako takav talenat propada.

Insistirao je da Morison prestane da putuje i pobrine se za sebe i čak u jednom trenutku napustio bend. Kaže da mu nikada nije oprostio način na koji je umro.

"Da li sam mrzio Džima? Ne. Mrzio sam njegovu autodestruktivnost. Bio je kamikaza koji je otišao u 27. godini života. Šta da kažem?", rekao je tada.

profimedia

Morison je pokušavao da povrati kontrolu nad životom. U vreme kada su snimali "L.A. Woman", Morison je pio po 36 piva dnevno. Glas ga je izdavao, a nedostajala mu je i inspiracija za pisanje. Odlučio je da sa dugogodišnjom devojkom Pamelom Kurson ode u Pariz, sredi se, izgubi nekoliko kilograma i pronađe novo nadahnuće.

Međutim, depresija i zavisnost od opijata, pratili su ga i preko okeana.

"Misteriozna" smrt

Nakon što je Kurson pronašla njegovo beživotno telo u kadi, ono je provelo još nekoliko dana u stanu umotano u suvi led, dok su ona i Alan Ronaj organizovali sahranu. Poručili su najjeftiniji kovčeg u vrednosti današnjih 75 dolara. Sahranjen je 7. jula na groblju Per Lašez, a grobno mesto bilo je zakupljeno na trideset godina.

Zakup je istekao 2001. ali Morisonovo telo i danas počiva na istom mestu.

Zbog nepoznanica oko njegove smrti, naročito zato što nikada nije urađena autopsija, već decenijama se ispredaju teorije zavere, od kojih je najmaštovitija ta da je Morison sve vreme živ. On se naime i za života često šalio sa prijateljima da će jednom inscenirati svoju smrt i pobeći u Afriku gde će uzeti ime Modžo Risin (Mr. Mojo Risin, anagram imena Džim Morison), pa su mnogi tvrdili da su ga videli na Tibetu, u Australiji, pa i u divljim šumama Severne Amerike.

Međutim, teorija Denija Šugermana, prijatelja članova The Doors i jednog od autora najprodavanije Morisonove biografije "No One Here Gets Out Alive", mnogo je verovatnija.

Kurson (koja je i sama umrla od predoziranja tri godine posle Džima), ispričala je Šugermanu da su zajedno ušmrkivali heroin te kobne večeri. Tog leta u Parizu pojavila se jaka verzija tog narkotika poznata kao "Čajna vajt".

"Nije neobično da se neko ko uzima heroin oseća loše. Nije mu bilo dobro, legao je u kadu i umro. Nema tu nikakve misterije", ispričao je kasnije Šugerman.

Bilo kako bilo, te noći svet je izgubio neverovatan talenat koji je za 27 godina života i šest godina bavljenja muzikom, šest albuma i šest stotina nastupa sa "Dorsima", ušao u sam vrh istorije rokenrola i ostavio neizbrisiv trag na buduće generacije muzičara.

Ostavio je iza sebe i mnoge pesme, duboke, provokativne i subverzivne, koje su pre nekoliko dana objavljene u "Sabranim delima Džima Morisona" (The Collected Works of Jim Morrison: Poetry, Journals, Transcripts, and Lyrics) u izdanju kuće Harper Kolins.

Pored pesama, tu su i njegove beleške iz 28 njegovih nedavno otkrivenih svezaka, dnevnici i transkripti njegovih izjava.

Po svemu sudeći, ni danas, pedeset godina nakon smrti, duh buntovnog, večnog 27-godišnjaka se ne smiruje.