Šta je ubilo Betovena: Naučnici na pragu rešenja duge misterije

Naučnici su uspeli da na osnovu pramenova kose kompozitora Ludviga van Betovena, rekonstruišu njegov genom i utvrde da je imao povećan genetski rizik od bolesti jetre i infekcije hepatitisom B.

Pramenovi kose nađeni su na starom komadu papira, a naučnici tvrde da ta analiza pomaže da se otkrije šta je moglo da izazove njegovu smrt.

Kako se navodi u studiji naučnika objavljenoj u naučnom časopisu "Current Biology", kompozitor se većinu svog života mučio sa zdravstvenim problemima.

On je 26. marta 1827. preminuo u svom stanu u Beču od bolesti za koju istoričari tvrde da se radi o otkazivanju jetre, a analiza nekoliko pramenova kose koja je čuvana i koju su prikupili kolekcionari pokazuje da je Betoven nosio nekoliko genetskih faktora rizika za oboljenje tog organa.

Ovaj povišeni rizik, u kombinaciji sa mogućom infekcijom i navodnom sklonošću kompozitora alkoholu, možda je ubrzao njegovu preranu smrt u 56. godini, kaže Tristan Beg, biološki antropolog sa Univerziteta u Kembridžu. 

Navodi se da je dobro poznato da je Betovenova karijera bila je prekinuta progresivnim gubitkom sluha, bez kog je potpuno ostao do 45. godine. 

Takođe, utvrđeno je da je patio od gastrointestinalnih problema i pogoršanja stanja jetre, zbog čega je njegova koža navodno požutela u leto 1821.

Naučnici su tokom istraživanja morali da se oslone na beleške sa dve autopsije, obavljene nakon što je ekshumiran 1863. i 1888. godine, i na druge istorijske dokumente.

Istraživanje je pokrenuto 2014. godine i prilikom njega je korišćeno oko 30 odvojenih pramenova kose koji za koje se smatra da su Betovenovi, a koje su čuvali njegovi potomci i kolekcionari i za koje se tvrdi da su odsečeni sa kompozitorove glave u periodu od 1821. do 1827. godine. Ova analiza nije otkrila genetske markere za gluvoću ili probleme sa crevima, ali je identifikovano nekoliko faktora rizika za oboljenje jetre, uključujući varijantu gena PNPLA3 koja bi utrostručila kompozitorov rizik od razvoja problema sa jetrom tokom njegovog života.

Naučnici su takođe pronašli tragove virusa hepatitisa B, koji oštećuje jetru, u jednoj od niti koja je navodno prikupljena ubrzo nakon Betovenove smrti.

Rizik za oštećenje jetre od infekcije hepatitisom B bi se dodatno pogoršao redovnom upotrebom alkohola, kažu istraživači.  

"Iako ne znamo tačno koja kombinacija faktora je ubila Betovena, ovo je fascinantna detektivska priča",  rekao je hepatolog u Kraljevskoj univerzitetskoj bolnici u Liverpulu Ijan Gilmor, a koji nije bio uključen u istraživanje.