Igre 
Otapanje leda utiče na ekosistem: Glečer duplo veći od Luksemburga pustio 61 milion olimpijskih bazena slatke vode
Komentari21/01/2022
-17:46
Džinovski glečer, koji se odvojio od Antarktika 2017. godine, pustio je u okean oko 61 milion olimpijskih bazena slatke vode, čime se postavlja pitanje o njegovom uticaju na morski ekosistem, ističe nova studija.
Glečer je bio duplo veći od Luksemburga kada se odvojio od Larsenovog ledenog pokrivača, koji se zagrevao brže od bilo kog drugog dela najjužnijeg kontinenta Zemlje. Sa 5.719 kvadratnih kilometara, bio je najveći glečer na Zemlji kada se formirao i šesti po veličini ikada zabeležen, prema britanskom istraživanju organizacije "British Antarctic Survey" (BAS).
Dve godine, gigant od triliona tona, poznat kao A-68, plutao je u hladnim vodama Vedelovog mora pre nego što je "otputovao" na sever i ugrozio ostrvo u Atlanskom okeanu Južna Džordžija, nekih 4.000 kilometara od početne tačke, prenosi Jutarnji.
Glečer A-68, nakon što se odlomio, opasno se približio ostrvu krajem 2020. godine, izazivajući strah da će se zaglaviti na morskom dnu, blokirati okeanske struje i ometati prolaz hiljadama pingvina i foka.
Topljenjem glečer izgubio na svojoj masi
Međutim, nova studija tvrdi da se glečer, iako je nakratko dodirivao morsko dno, brzo otopio u toplijoj oblasti oko Južne Džordžije i izgubio značajnu količinu svoje mase do trenutka kada je stigao do pliće vode.
Naučnici koji su pratili njegovo putovanje putem satelita izračunali su da je A-68 izgubio ukupno 152 milijarde tona slatke vode bogate hranljivim materijama u more od kraja 2020. do njegovog topljenja 2021. godine.
To je otprilike 20 puta više u odnosu na količinu vode u jezeru Loh Nes, odnosno ta voda bi mogla da napuni 61 milion olimpijski bazen, navodi BAS u saopštenju za javnost, dodajući da je to "poremećaj koji bi mogao imati dubok uticaj na morski ekosistem".
Povezane vesti
"To je ogromna količina rastvorene vode", rekla je En Brakman-Folgman, naučnica iz Centra za polarna posmatranja i modeliranje (CPOM), koja je vodila studiju objavljenu u časopisu "Remote Sensing of Environment".
"Sledeća stvar koju želimo da utvrdimo je da li je ovo imalo pozitivan ili negativan uticaj na ekosistem oko Južne Džordžije", dodala je ona.
Preporuka za vas
Komentari (0)