Treba li da budemo zabrinuti zbog topljenja melanža na Antartiku

Iako led na Antartiku izgleda nepomično, polako počinju da se pomeraju njegovi delovi zbog rastućih globalnih temperatura. Naučnici su zabrinuti da se melanž - mešavina leda i snega koji drži delove leda zalepljenje - počinje da se topi zbog sve viših temperatura.

Naime, ledeni lepak, odnosno melanž je mešavina slomljenih ledenih bregova, snega nanetih vetrom i morskog leda koji okružuje ledene "police" (velike plutajuće platfome od leda). Ova mešavina pomaže da se slojevi leda drže zajedno i čvrsto kako jedne za druge tako i za kamenje i grebene, piše Euronews.

Ali kako su prošle godine prvi put zabeležene temperature iznad 20 stepeni Celzijusa, postoji bojazan da melanž počinje da se topi sve brže, uzrokujući pukotine i lomove na ledenim policama Antarktika.

profimedia

Istraživači iz NASA-ine laboratorije za mlazni pogon i Univerziteta u Kaliforniji proučavali su ledene pukotine kako bi saznali više o ovom procesu. Njihov rad je pokazao da je topljenje melanža moglo da prouzrokuje odleđivanje ledenog brega veličine Delavera sa ledene police Larsen C u zimu 2017. godine

Ledene police sprečavaju povećanje nivoa mora

Važnost ledenih polica u kontroli nivoa mora ne može da se potceni. Prema istraživačima, ledene police deluju kao prepreka ledenjacima iza njih, usporavajući njihov napredak.

Dok se sporo kreću napred, ledene police se hvataju po podmorskim grebenima ili malim ostrvima, usporavajući "saobraćaj", odnosno kretanje ledenih površina. Ovi zastoji mogu da traju hiljadama godina, ali poslednjih decenija zbog povišenih temperatura i topljenja melanža kretanje ledenih polica bilo je mnogo brže i pukotine su se pojavljivale sve češće.

profimedia

Ove pukotine se tako šire, sve dok se na kraju ne otpadnu cele sante leda u okean. Ako se, poput Larsena B, cela polica otkine, glečeri iza će se osloboditi i uliti u more, povećavajući nivo mora.

Kako NASA mapira problem

Naučnici uključeni u studiju koristili su kompjutersko programiranje za praćenje mogućih porasta temperature i modelirali čitavu ledenu policu Larsen C koristeći zapažanja iz NASA-ine operacije "IceBridge" i lokalnih satelita.

Tim je zatim odabrao 11 pukotina za dalju dubinsku analizu, birajući najtanji, koji će najverovatnije pući. Naučnici su otkrili da se melanž topi uglavnom zbog kontakta sa vodom okeana, što je proces koji može da se odvija u bilo koje doba godine.

Otkrivanje da se ovaj proces događa odozdo prema gore, pomoglo je stručnjacima da shvate zašto se mnoge ledene police na Antarktiku raspadaju decenijama pre nego što se rastopljena voda pojavi na njihovoj površini.

Pokazuje i da bi Antarktik mogao da bude još više ugrožen globalnim zagrevanjem nego što se ranije mislilo.