Misteriozni krateri u Sibiru izazivaju teorije zavere: Naučnici smatraju da konačno imaju objašnjenje za čudnu pojavu

Pre deset godina u ruskoj oblasti Arktika pojavio se misteriozni krater dubok na desetine metara, okružen komadima zemlje i leda, koji vičnom oku mogu da odaju tajnu njegovog porekla.

Od 2014. godine više od 20 takvih kratera ostavile su misteriozne eksplozije u oblasti severozapadnog Sibira, na poluostrvima Jamal i Gidan, a najnoviji je otkriven u avgustu ove godine.

Naučnici već godinama pokušavaju da otkriju kakvi procesi dovode do njihovog nastanka, a pojavile su se čak i teorije da iza njihove pojave stoje vanzemaljci.

Sada tim inženjera, fizičara i informatičara ima novo objašnjenje, piše CNN.

Studija objavljena prošlog meseca sugeriše da bi kombinacija faktora, među kojima i klimatske promene izazvane ljudskom aktivnošću, kao i neobična geologija područja, mogli da budu potencijalni uzrok. 

Kako dolazi do eksplozija

Već postoji konsenzus da se krateri javljaju kada se ispod tundre zarobljeni gasovi nagomilaju i dovedu do eksplozije tla, ali specifični mehanizmi toga kako se taj pritisak nagomilava i odakle potiču gasovi i dalje su predmet debate.

profimedia

Tim koji je radio na novom istraživanju pristupio je pitanjima detektivski, kaže Ana Morgado, autorka studije i inženjerka hemije na Univerzitetu u Kembridžu.

Oni su prvo smatrali da su eksplozije posledica hemijskih reakcija, ali su brzo isključili tu mogućnost.

"Nema dokaza bilo čega povezanog sa hemijskom eksplozijom. To znači da mora biti fizička, poput toga kada pumpate gumu", rekla je naučnica za CNN.

Ispostavilo se da je kompleksna geologija ovog dela Sibira doprinela pojavi kratera. Proces, prema mišljenju autora nove studije, izgleda ovako: ispod zemlje se nalazi debeli permafrost, odnosno zemlja, kamenje i sedimenti, koje na okupu drži led. Ispod tog sloja je sloj hidrata metana, to jest, metan u čvrstom obliku. Uglavljen između ta dva sloja je oko jednog metra debeo sloj slane, nesmrznute vode, poznat kao kriopeg.

Kako klimatske promene dovode do rasta prosečnih temperatura, gornji sloj tla se topi, a voda curi kroz permafrost i u kriopeg. Međutim, problem je u tome što u tom sloju nema mesta za dodatnu vodu, pa se pritisak nagomilava i tlo puca, što oštećuje hidrate metana i izaziva eksplozivno oslobađanje gasa.

Složeni ples između otopljenog permafrosta i metana može trajati decenijama pre nego što dođe do eksplozije, pokazala je studija. 

Proces je vrlo specifičan za ovaj region, kaže Morgado, dodajući da su se slični eksplozivni krateri pojavljivali i drugde na svetu, ali to ne znači da imaju isti uzrok.

Konsenzus još ne postoji

Ima i naučnika koji smatraju da njihovo objašnjenje nije dovoljno.

profimedia

Jevgenij Čuviljin, vođa istraživanja na Institutu za nauku i tehnologiju "Skolkovo" u Moskvi, koji je godinama izbliza proučavao kratere, smatra da je ideja "nova", ali ne i da uzima u obzir specifičnost tog područja.

Permafrost u severozapadnom Sibiru je neobičan po tome što ima velike količine leda i metana i vodi bi bilo vrlo teško da prodre as površine kroz njegove guste slojeve do kriopega, smatra on.

Čuviljinovo istraživanje bavi se nagomilavanjem metana u šupljinama u gornjim slojevima permafrosta, što prema njegovom mišljenju dovodi do pritiska i eksplozije, ali priznaje da je potrebno još rada kako bi se rešila misterija ovog procesa.

Njegovo mišljenje deli i Loren Šurmajer, geofizičarka sa Univerziteta u Havajima, koja smatra da postoji "mnogo potencijalnih izvora gasa za te kratere".

Iako je Morgado uverena da je njihovo istraživanje na čvrstim osnovama kada je reč o teoriji, "uvek može da se dopuni dodatnim faktorima", rekla je ona.

Klimatske promene kao potencijalni krivac

Ono u čemu se svi slažu je da su klimatske promene značajne za ovu pojavu i da bi mogle da dovedu do rasta broja eksplozivnih kratera u budućnosti.

Naime, Čuviljin kaže da globalno zagrevanje "utiče na snagu zamrznutih stena koje se nalaze iznad leda sa šupljinama ispunjenim gasom". Kako temperature rastu, to bi moglo da dovede do dodatne degradacije permafrosta i sve češćih eksplozija.

Šurmajer dodaje i da su klimatske promene verovatno primarni pokretač.

"Mnogi krateri su se pojavili posle neobično toplih leta i možemo očekivati još veći broj njih, kako se Arktik zagreva", kaže ona.

Ne samo da su krateri pod uticajem klimatskih promena, nego im i doprinose. Svaka eksplozija oslobađa metan koji je mnogo više nego ugljen dioksid doprinosi efektu staklene bašte u atmosferi.

Naučnici nastavljaju da istražuju ovaj fenomen i pokušavaju da predvide gde će se krateri još pojaviti proučavajući ispupčenja tla kojih u toj oblasti ima mnogo, a koja važe za kritične tačke.

Za Morgado, krateri su dokaz da ljudi na nove načine menjaju klimu i destabilizuju Zemlju. 

"I to vrlo brzo. To više ne merimo u milenijumima; dešava se za nekoliko decenija", zaključuje naučnica.