Igre 
Sve o megalosaurusu, grandioznom biću čiji je pronalazak označio početak proučavanja dinosaurusa
Komentari08/04/2025
-18:09
Nedavno otkriveni otisci na ostrvu Skaj u Velikoj Britaniji otkrivaju da su megalosaurusi, preci T-reksa, koji su bili mesojedi, kao i sauropodi, ogromni biljojedi, dolazili na deo ostrva dok je ono bilo plitka slatkovodna laguna.
O tome kako se vrše ova istraživanja, šta sve znamo, a šta ne znamo o dinosaurusima i zbog čega su nam ove vesti uvek zanimljive, razgovarali smo sa Aleksandrom Neškovićem, stručnim vodičem iz Prirodnjačkog muzeja u Svilajnicu.
Naš sagovornik ističe da je otkriće na ostrvu Skaj važno zbog toga što nam pruža novi uvid u to gde su sve bili rasprostranjeni dinosaurusi, kao i njihov odnos sa prirodom.
profimedia
"Naučnici pokušavaju da rekonstruišu staze kojima su se oni kretali, tako da na taj način imaju i bolji uvid u njihov odnos sa prirodom koja ih je okruživala. Naravno, otkrića se, da kažemo, menjaju iz godine u godinu. Svakog dana se pronađu neki novi fosili, dođe se do nekih novih zaključaka, tako da sve ono što mislimo, da znamo o dinosaurusima, ne mora biti tačno kroz par godina", kaže Nešković.
Tako su saznali da su megalosaurusi zapravo pratili sauropode zato što su im oni predstavljali plen, kao i to da su preci T-reksa zapravo bili spretni lovci koji su lovili mnogo veće životinje.
"Sauropodi su bili najveći dinosaurusi, prepoznatljivi po dugom vratu, dugom repu i time što su dostizali i do 30 metara dužine. Možemo da sagledamo i kako su izgledali, jer na osnovu tih otisaka stopala možemo proceniti donekle njihovu veličinu", objašnjava stručnjak.
"Prvi" dinosaurusi
Megalosaurusi su prva vrsta dinosaurusa na svetu koja je naučno imenovana i opisana 1824. godine, što je pokrenulo jednu sasvim novu klasu istraživanja prošlosti Zemlje i vrsta koje su je naseljavale.
Povezane vesti
Do prelomnog otkrića je došlo u okolini Oksfordšira u Engleskoj, gde su ljudi još početkom 19. veka pronalazili neobične kosti i zube, ne znajući ni šta su ni čemu su pripadale.
profimedia
Detaljnija proučavanja tih nalaza započeo je 1818. Vilijam Bakland, profesor sa Univerziteta u Oksfordu i u saradnji sa drugim kolegama iz Evrope, uključujući francuskog stručnjaka Žorža Kvijera, Bakland je došao do zaključka da je skelet mogao da pripada ogromnom gušteru, ali koji je hodao samo na zadnjim nogama.
Megalosaurus je, pre nego što je uopšte izmišljena reč "dinosaurus", postao prvi koji je detaljno proučavan, a s vremenom je postalo jasno da je bilo mnogo više različitih stvorenja koja su pripadala istoj grupi.
Megalosaurus je tako preimenovan u Megalosaurus bucklandii, a svi njegovi rođaci koji su greškom nosili njegovo ime, dobili su sopstvene nazive.
Kakav je bio megalosaurus?
U viktorijanskom periodu, kada niko nije znao kako dinosaur stvarno izgleda, ljudi su mislili da je mogao imati 20 metara dužine. Međutim, ispostavilo se da je ipak bio značajno manji i da je većina primeraka bila dugačka oko šest metara.
profimedia
Dakle, iako ime "megalosaurus" znači "veliki gušter", nije bio ogroman u odnosu na ostale savremenike iz doba jure.
Živeli su tokom perioda srednje jure, pre između 168 i 165 miliona godina,
Povezane vesti
Nisu pronađeni fosili Megalosaurusa u stenama iz drugih geoloških doba, tako da je verovatno izumro do kraja Batijske epohe.
Komentari (0)