Igre 
Misteriozni kameni krugovi zbunili arheologe u Norveškoj: U sredini su bile spaljene kosti dece
Komentari11/07/2024
-20:09
Arheologe je zbunilo otkriće desetina grobova dece iz bronzanog i gvozdenog doba u južnoj Norveškoj.
Svako grobno mesto obeleženo je krugovima od pažljivo postavljenog kamenja, utvrdio je tim iz norveškog Muzeja istorije kulture prošle godine u blizini Fredrikstada, oko 80 kilometara južno od Osla, blizu granice sa Švedskom, prenosi Live Science.
"Oni su ležali ovde u tajnosti dok ih nismo pronašli. Otkrivali smo jednu za drugom i završili sa 41 kružnom kamenom formacijom", rekla je muzejska arheološkinja Guro Fosum za portal Science Norway.
Kameni krugovi do dva metra u prečniku bili su sabijeni kao ulična kaldrma i ukopani nekoliko centimetara ispod zemlje. Nekoliko krugova je postavljeno oko velikog, centralnog kamena, a dalja istraživanja otkrila su spaljene kosti i krhotine grnčarije ispod tog kamenja.
Nova analiza sada pokazuje da su skoro svuda sahranjena deca koja su umrla između 800. i 200. godine p.n.e. Mnoga deca su bila odojčad, a druga su bila uzrasta od tri do šest godina.
"Datiranje pokazuje da je mesto sahrane korišćeno tokom dužeg perioda, tako da nisu mogli svi da poginu u istoj prirodnoj katastrofi ili širenju bolesti ili epidemije", rekla je Fosum.
Jedinstven lokalitet u Evropi
Ovakva koncentracija drevnih dečjih grobova jedinstvena je u Evropi, navodi se u saopštenju muzeja. Područje oko groblja je prošarano kamenim rezbarijama koje dočaravaju putovanja i obožavanje sunca, navodi se u saopštenju.
Povezane vesti
Stručnjaci su primetili da je u to vreme verovatno bila visoka stopa smrtnosti novorođenčadi, ali inače nemaju objašnjenje za dečje grobove.
Nakon što su prikupili važne uzorke sa lokaliteta i detaljno ga fotografisali, arheolozi su prekrili iskopine, preneo je sajt. Međutim, jedna od kamenih formacija uskoro će biti predstavljena na izložbi pod nazivom "U sećanju na decu" u Kulturno istorijskom muzeju u Oslu.
Arheolozi takođe planiraju da analiziraju artefakte sa lokaliteta, koji uključuju delove grnčarije i nešto što bi mogao biti metalni broš.
"Analize fragmenata grnčarije mogu nam mnogo reći. Ne deluje da su sve posude bile za spaljene kosti, neke su bile postavljene između grobova i veoma smo znatiželjni šta je bilo u njima“, kazala je Fosum.
Slučajno otkriće
Arheolozi su otkrili groblje nakon što su istražili obližnje naselje iz kamenog doba, dodaje je arheološkinja.
Tokom nordijskog bronzanog i gvozdenog doba bilo je uobičajeno da se mrtvi kremiraju na lomačama, da se zatim zakopaju ili da im se razbacaju preostale kosti, objašnjava Fosum. Ravan sloj kamenja u obliku spirale ili točaka se tada često gradio preko mesta kremacije.
Ali mesto sahrane u Fredrikstadu je neobično.
Povezane vesti
"Grobovi su veoma blizu jedan drugom. Mora da su bili okruženi otvorenim krajolikom, sa saobraćajnicama u blizini, tako da bi svi znali za njih. Jame za kuvanje i ognjišta oko lokaliteta sugerišu da su skupovi i ceremonije održavani u vezi sa sahranama“, kaže Fosum.
Pored toga, grobovi su pažljivo obrađeni.
"Svaki kamen je nabavljen sa druge lokacije i tačno postavljen u formaciju. Pitali smo se ko je uložio toliki trud“, dodaje ona.
Odgovor je stigao sa otkrićem da su većina mrtvih bila deca.
"To su bili mali dečji grobovi. Ovo je urađeno sa toliko pažnje", rekla je arheološkinja.
Komentari (0)