Igre 
Tinejdžeri iz Turske napravili revolucionarni uređaj, koji može biti spas za useve u jeku klimatskih promena
Komentari15/07/2024
-13:56
Tinejdžeri iz Turske našli su se na drugom mestu u finalu "The Earth" nagrade za ekološku održivost jer su osmislili jeftino i brzo rešenje protiv propadanja useva.
"Moja zajednica mi je inspiracija", kaže 17-godišnja Bejza Kaja, vođa tima.
"U Turskoj na svojoj koži osetimo posledice klimatskih promena. Ova oblast bila je Mesopotamija, gde su rođene poljoprivreda i civilizacija, ali ljudi se sada bore sa klimatskim promenama i sušom", dodaje ona.
Iako mnogi mladi ljudi zahtevaju akciju na polju zaštite životne sredine, Bejza je otišla korak dalje i razvila "rešenje za useve koje se bori protiv suša" i to na pogon plazme.
"Nije dobro stajati i gledati, kad velike vlade mogu da reše ta pitanja i mi pokušavamo da nešto uradimo", kaže 18-godišnji Dijar, koji radi s Bejzom na ovom projektu.
Povezane vesti
"Pošto nismo u stanju da promenimo klimu, odnosno sam problem, pokušavamo da rešimo njene efekte. Mislim da je ovaj problem privukao pažnju mnogo većih autoriteta i da može da se reši. To je deo zbog kog se mladi ljudi ljute", dodao je on.
Zajedno sa timom inovatora u timu "Ceres" konkurisali su za "The Earth" nagradu, svetsko takmičenje za učenike posvećeno ekološkoj održivosti, koje pobedničkim idejama dodeljuje sredstva, a timovima mentorstvo i podršku u njihovoj realizaciji.
"Plantzma" kao zamena za đubrivo
Bejza je napravila prototip "Plantzme", kako se zove njen izum, u svojoj spavaćoj sobi.
"Naša ideja za Plantazmu potekla je iz izazova u poljoprivredi koji pogađaju našu zajednicu i porodicu", kaže Bejza.
"Mnogi ljudi koje znamo bave se poljoprivredom, jer naš region ima ograničen pristup resursima kao što je edukacija i suočava se sa značajnim problemima zbog suše i propadanja useva. Ovde je stopa padavina umanjena za 40 posto, što je dovelo do propadanja osamdeset posto useva", dodaje mlada inovatorka.
Verovatnoća da usevi propadnu je, prema projekcijama stručnjaka predstavljenim na Svetskom ekonomskom forumu, 4,5 puta veća u celom svetu u periodu do 2030. godine, a 25 puta veća do 2050. godine.
Ne samo da to utiče na primanja poljoprivrednika i dostupnost hrane, nego i dovodi do prekomerne upotrebe đubriva, što samo pogoršava probleme zagađenja i degradacije zemljišta.
Povezane vesti
Imajući sve to u vidu, Bejza je sa svojim timom napravila "Plantzmu", uređaj jednostavan zaupotrebu, koji koristi plazmu, kako bi stvorio otpornije useve i obogatio vodu u irigacionom sistemu.
Jedan uređaj koji bi trebalo da košta 176 evra mogao bi da spreči gubitak useva za čak šezdeset procenata i smanji upotrebu skupih đubriva i do 40 procenata, procenjuje tim "Ceres".
"Kada smo intervjuisali poljoprivrednike, bili su zadovoljni onim što su čuli o ovom proizvodu. Može da se koristi jednostavnim pritiskom na dva ili tri dugmeta", kaže Bejza.
Šta je zapravo plazma?
Plazma, četvrto agregatno stanje materije, pored čvrstog, tečnog i gasovitog, u suštini predstavlja naelektrisani jonizovani gas, čije superzagrejane čestice nose tako veliku energiju, da se elektroni odvajaju od svojih atoma. Za razliku od gasa, ona lako sprovodi električnu energiju.
Na Zemlji se nalazi retko u prirodnom obliku, ali je zato najrasprostranjeniji oblik postojanja materije u svemiru. Da bi se stvorila, potrebni su joj gas, sistem pražnjenja sa elektrodama i naponski sistem, objašnjava Dijar.
Unsplash
"Tretiramo vodu za navodnjavanje plazmom, obogaćujući njena svojstva tako da podstiče rast biljaka, a taj proces pretvara vodu u ekološko đubrivo u vidu plazme, obogađeno azotom, koje pruža ključne nutrijente biljkama i stimuliše rast voća i povrća", dodaje sagovornik Euronews-a.
Tim "Ceres" želi da njihova tehnologija postane što dostupnija, tako da može da se koristi i u ruralnim zajednicama.
"Rešenje je primenjivo svuda u svetu gde je poljoprivreda zastupljena, uključujući i mnoga mesta koja nemaju pristup modernim tehnologijama," kaže Bejza.
"Inovacije treba učiniti dostupnim ranjivim zajednicama"
Da bi se to ostvarilo, oni pokušavaju da obezbede sredstva, kako bi unapredili prototip i na kraju ga učinili međunarodno dostupnim.
Dijar će upisati studije elektrotehničkog inženjerstva, a Bejza ekološkog inženjerstva i političkih nauka na Njujorškom univerzitetu u Abu Dabiju.
"Osećam bes zbog klimatskih promena, jer one nisu vezane samo za okruženje, nego najviše za ekonomiju. Ljuta sam i zbog budućnosti, jer razmišljam: 'Hoće li nam biti dovoljni naši vodeni resursi? Da li ćemo moći da ublažimo efekte klimatskih promena u svom regionu?'", kaže ona.
San joj je, dodaje, da radi u Ujedinjenim nacijama.
"Vidim da postoji nedostatak zakona o životnoj sredini u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju, gde klimatske promene mogu da predstavljaju najveće izazove. Zato su dostupnost inovacija i promena ekoloških politika izuzetno važni za te ranjive zajednice", zaključuje Bejza.
Komentari (0)