Igre 
Šta je "Openhajmer" prećutao: Potresna svedočanstva o posledicama eksplozije prve atomske bombe za koje je malo ko čuo
Komentari30/07/2023
-17:42
Film "Openhajmer" Kristofera Nolana o "ocu atomske bombe" ostvario je na blagajnama bioskopa jedan od najboljih rezultata ove godine. I dok se svet kroz likove Kilijana Marfija, Meta Dejmona, Roberta Daunija Mlađeg i drugih holivudskih zvezda ponovo susreće sa jednim od najturbulentnijih perioda u stvarnoj istoriji sveta, važan deo slagalice o nastanku nuklearnog naoružanja izostavljen je na filmskom platnu.
Reč je o posledicama koje je prvo detoniranje atomske bombe u okviru projekta "Menhetn", takozvani "Triniti test", ostavilo na oblast Novog Meksika, koje stanovnici te oblasti osećaju i dan danas.
U vreme kada ni sam Opehajmer nije znao dugoročnih posledica eksplozije atomske bombe, na udaru smrtonosnog radioaktivnog zračenja našle su se hiljade ljudi, koji su u godinama koje su usledile počeli neobjašnjivo da umiru. Njihovi potomci, kao i malobrojni preživeli i 76 godina kasnije bore se da se njihov glas čuje.
"Postajem Smrt, uništitelj svetova"
Šesnaestog jula 1945. u pola šest ujutru po lokalnom vremenu tim naučnika u Alamogordo pustinjskom pojasu za testiranje bombi, oko 200 kilometara od Albukerkija u Novom Meksiku, detonirao je prvu atomsku bombu na svetu, nazvanu "Gedžet" ili "Spravica", koja je imala moć 108 tona trinitrotoluena (TNT).
U trenutku detonacije, okolne planine su bile osvetljene "jače od dana" na jednu do dve sekunde, a uočene boje osvetljenja menjale su se od ljubičaste do zelene i na kraju u belu. Udar udarnog talasa trebalo je 40 sekundi da stigne do posmatrača. Osetio se na preko 200 km daleko, a oblak pečurke dostigao je 12 kilometara u visinu.
profimedia
Robert Openhajmer, koji se nalazio na čelu tima od oko 90 naučnika koji su razvijali "Gedžet", pratio je eksploziju sa bezbedne udaljenosti. Kada su ga kasnije pitali o tom događaju, citirao je indijske tekstove kojima je bio fasciniran - "Postajem Smrt, uništitelj svetova" i dodao, da su tog dana svi znali da svet više neće biti isti.
Openhajmer nije bio sasvim precizan. Da svet neće biti isti znali su samo oni koji su bili uključeni u projekat "Menhetn", dok je za ostatak sveta sve što se tog jutra dogodilo u Novom Meksiku bilo potpuna nepoznanica, jer je "Triniti test" bio državna tajna sve do trenutka kada je bombardovanje Hirošime i Nagasakija stavilo tačku na Drugi svetski rat.
Povezane vesti
Ipak, stanovnici ove oblasti znali su da se dogodilo nešto - eksplozija je polomila prozore na kućama u krugu od 200 kilometara, a na njihove kuće, useve i pašnjake spustio se debeo sloj neobjašnjivog "snega", radioaktivnog materijala koji je bomba ostavila iza sebe u atmosferi.
Niko od ljudi koji su živeli u blizini mesta na kom je izveden "Triniti test" nije upozoren niti evakuisan pre udara. Ta lokacija je i izabrana zato što je navodno bila najudaljenija od većih naseobina, ali će se kasnije ispostaviti da je u krugu od 240 kilometara od nulte tačke živelo gotovo pola miliona ljudi.
Predstavnici vojske jednostavno su saopštili da je slučajno eksplodirao vojni magacin za čuvanje municije i to je bilo sve.
Teške bolesti izazvane radijacijom
Tog 16. jula 1945. koji je promenio život Robertu Openhajmeru, ali i svim ljudima sveta, trinaestogodišnja Barbara Kent bila je na kampovanju sa drugarima iz razreda u Ruidozu u Novom Meksiku, kada ju je jak udar zbacio sa kreveta na sprat pravo na pod.
Devojčice su kasnije tog dana primetle da sa neba pada nešto što podseća na sneg i uzbuđene pojurile da se igraju sa ovom neobičnom padavinom. Utrljavale su ga na lice, valjale se po njemu, baš kao da je reč o pravom snegu.
Godinama kasnije, saznale su da te sivkaste pahulje koje su ih zasipale tog dana, nisu bile nikakav sneg, nego ostaci bombe. Od dvanaest devojčica koliko je bilo u kampu, Kent je jedina preživela. Svih jedanaest umrle su od različitih oblika karcinoma, uključujući i njihovu nastavnicu, koja je odsedala u blizini, a priča o njima objavljena je na zvaničnom sajtu Inicijative za nuklearnu pretnju, neprofitne organizacije koja se zalaže za smanjenje atomskog naoružanja u svetu.
Kent je i sama imala četiri oblika raka i jedna je od mnogo ljudi u Meksiku koji su bili neposredno izloženi posledicama eksplozije prve atomske bombe.
profimedia
Povezane vesti
"Sneg" u kom se igrala sa drugaricama bio je kontaminiran plutonijumom, koji je zasejao ogromnu oblast površine veće od 500 kvadratnih kilometara. Zapravo, od oko šest kilograma plutonijuma koliko je upotrebljeno za izvor fisije, samo oko kilogram i po je eksplodiralo, a ostatak je raznesen širom tog područja.
Prema izveštaju istraživanja iz 2010. koje je ispitalo postojeću dokumentaciju iz Los Alamosa, radijacija u nekim oblastima u Novom Meksiku nakon Triniti testa bila je 10.000 puta veća od nivoa koji se smatra bezbednim. Za razliku od ostalih ljudi na svetu koji su se našli u oblastima jake radijacije, oni nisu dobili nikakve posebne terapije, niti tablete joda. Alvin Vajnberg, koji je u vreme Triniti testa bio direktor Nacionalne laboratorije "Oak Ridž", prisetio se u svojim memoarima da je sve sem nacionalne bezbednosti, "uključujući i samu bezbednost građana, bilo sekundarno".
Žrtve ostale bez obeštećenja
Ipak, posledice su bile teško dokazive. Nakon izvođenja Triniti testa, lokalni lekari širom Novog Meksika primetili su uznemirujući porast smrti novorođenčadi, ali su tek sedamdeset godina kasnije, dokumenti otkrili da je stopa smrtnosti beba u toj oblasti 1945. godine bila 56 posto veća u poređenju s prethodnim.
profimedia
Povezane vesti
Naime, radijacija je naročito štetna za bebe, pogotovo ukoliko radioaktivni materijal dete proguta ili udahne i zato su u Novom Meksiku, gde se pila voda iz cisterni, kao i sveže mleko od krava izloženih radijaciji, bile naročito pogođene. Mnoga deca iz ove oblasti dobila su leukemiju, što lokalni stručnjaci pripisuju posledicama nuklearne eksplozije.
Stope obolevanja od raka kod odraslih takođe su porasle u godinama nakon izvođenja Triniti Testa - gotovo da nema porodice koja usled nekog oblika karcinoma nije izgubila barem jednog člana.
Zbog tajnosti "Triniti testa", naučnici su ograničili praćenje nivoa radijacije u Novom Meksiku nakon eksplozije, što znači da praktično nema podataka o tome koliko je ljudi bilo pogođeno. Što je još značajnije, stanovnici Novog Meksika i svih onih koji su se našli na putu oblaka radijacije usled eksplozije prve atomske bombe, isključeni su iz programa dodele kompenzacije koji je uređen posebnim aktom 1990. godine. Zakon o nadoknadi usled izloženosti zračenju trebalo je da istekne 2022, ali ga je aktuelni predsednik SAD Džo Bajden produžio do jula 2024.
Za one koji se bore za obeštećenje, vreme je od presudnog značaja. Međutim, mnogi od njih nastavljaju da se bore, zahtevajući od Bele kuće i Senata da uključi amandmane i proširi oblast obuhvaćenu aktom na Novi Meksiko, Kolorado, Ajdaho i Montanu.
Sada na svojoj strani imaju i novo istraživanje.
Rekonstrukcija događaja na nivou atmosfere
Najnovija studija koju su sproveli naučnici Programa za nauku i globalnu bezbednost Univerziteta u Prinstonu, koja tek treba da dobije stručnu recenziju, pokazala je da je radioaktivni oblak usled eksplozije bombe otišao dalje nego što je iko od naučnika 1945. mogao i da pretpostavi. Radioaktivni otpad usled Triniti testa došao je do 46 država Amerike, ali i Kanade i Meksika i to za samo deset dana od detonacije.
Stručnjaci predvođeni Sebastijanom Filipom napravili su proračun putanje radioaktivnog oblaka na osnovu istorijskih podataka o strujanjima vazduha koje je pre samo nekoliko meseci objavio Evropski centar za srednjeročnu vremensku prognozu.
Po prvi put dobili su priliku da izvedu preciznu rekonstrukciju vremenskih prilika koje su u to vreme vladale u svetu.
Njujork Tajms piše da rezultati ukazuju da je najveći deo Novog Meksika pogođen. Proračuni dr Filipea i njegovih kolega pokazuju da su neke lokacije po taloženju radioizotopa dostiglo nivo Nevade, u kojoj je izvedeno daleko više nuklearnih testova.
Prema podacima dobijenim u studiji, Triniti test zaslužan je za 87 procenata taloženja radioaktivnog materijala u Novom Meksiku, dok je za ostatak odgovorno širenje iz Nevade sa severa. Studija je takođe otkrila da je okrug Sokoro - gde je izveden Triniti test - peti po količini taloženja od svih okruga u Sjedinjenim Američkim Državama.
Studija dokumentuje i značajan trag koji je eksplozija ostavila u Nevadi, Juti, Vajomingu, Koloradu, Arizoni i Ajdahu, ali i na plemenskim teritorijama.
U Americi je, prema zvaničnim podacima, nakon projekta "Menhetn" izvedeno 1.053 nuklearna testa. Iako je Zakon o nadoknadi usled izloženosti zračenju obeštetio one koji su se greškom našli na putu radijacije, mnogi i dalje čekaju pravdu.
Komentari (0)